Potomci streljanih, predstavnici grada Maribora, vojske, žandarmerije, policije, stranaka, boračkih i udruženja građana položili su danas na Groblju streljanih u Kraljevu vence i palili sveće nad humkama železničara, bravara, kovača, inženjera, lekara, seljaka i tadašnjih izbeglica, koje su oktobra 1941. godine, u znak odmazde, streljali nemački fašisti.
Ovom događaju prethodilo je odavanje počasti žrtvama na komemorativnoj sednici gradske skupštine na kojoj je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida govorio o „arheologiji sećanja“:
– Osamdeset dve godine su prošle od masovnog zločina počinjenog nad civilima u Kraljevu nad pripadnicima srpskog i drugih naroda. Sećanje, za to vreme, prolazilo je kroz različite meandre, a veoma je važno na koji način to sećanje prenosimo mlađim generacijama i da li ga uopšte prenosimo. Da bismo pamtili moramo da znamo, a stiče se utisak da smo sami sebe dobrovonjno lišili znanja i sami sebe time uskratili za mogućnost i sposobnost da pamtimo.
Ristić je dodao da Kraljevo svake godine boli sećanje na oktobar 1941, ali da to kao opomena ne stiže do svih krajeva Srbije:
– To je ono što je zabrinjavajuće i što govori da je pred nama puno posla kako bismo iznova kultivisali kulturu sećanja i istinski iskazali pijetet prema žrtvama a ne samo protokolarno i manifestacijama s u određene dane, kako je to praksa širom Srbije.
Posle parastosa onima koji počivaju na Groblju streljanih 1941. koji su služili sveštenici Eparhije žičke, okupljenima se obratio gradonačelnik Kraljeva u tehničkom mandatu dr Predrag Terzić koji je istakao da su nacisti 1941. godine „sejali zlo, ali je iznikla ljubav“.
– Nisu Kraljevo sahranili, iako su ga u najcrnju crnu zavili. Nije lelek smeh izbrisao, nije tuga sreću okamenila, nije rafal život ugasio, nisu njihova imena na papiru izbledela, nisu sećanja netragom nestala… Nismo mi ti koji će to dopustiti… Stradalnici podno Grdičke kose… i danas, došli smo da vam se poklonimo, da vam zahvalimo, svima poručimo – pamtimo, sećamo se, podsećamo, nastavljamo… Zločinci su vas žive zakopavali, vi ste nama i mrtvi – živi – kazao je Terzić.
On je dodao da je „previše tuga utkano u istoriju kraljevskog grada i da je suviše oktobarske tuge da bismo se bezbrižno smejali, ali da je prevelika je sreća nasledstvo koje kao retko ko imamo“.
Poslednji u nizu programa kojim je obeleženo sećanje na stradalnike bio je poetsko- muzički kolaž „Kamena uspavanka“ u režiji Aleksandre Kovačević, koji su izveli glumci Kraljevačkog pozorišta.
M. M. D.
