Zdravlje i lek nisu roba, poručuju zabrinuti zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Kraljevo (VIDEO)

U osam apoteka koje donose 54 odsto prihoda, a našle su se u oglasu za zakup, rade 32 od 99 zaposlenih, ali ova ustanova ima ukupno 99 radnika i 12 seoskih apoteka koje ne mogu da posluju profitabilno

„Sačuvajmo apoteke u javnom sektoru: Zdravlje i lek nisu roba:“, navodi se u tekstu kojim se zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Kraljevo obraćaju javnosti sa pitanjem „Da li ste za to da se obustavi i stavi van snage Rešenje o obrazovanju Komisije koja bi odlučivala o izdavanju u zakup nepokretnosti koje su u javnoj svojini grada, a koje koristi Apotekarska ustanova Kraljevo?“

Ivan Divac, direktor Apotekarske ustanove, podseća da je Odlukom o budžetu za 2024. godinu, Privremeni organ u decembru prošle godine opredelio 22 miliona dinara za funkcionisanje ustanove, a kako to za ovu godinu nije dovoljno, da se dopisom, početkom marta, obratio gradonačelniku Kraljeva sa molbom da, rebalansom, za Apoteku Kraljevo budu izdvojena dodatna sredstva.

Snežana Ilić, diplomirana farmaceutkinja i predsednica Sindikata Apotekarske ustanove Kraljevo ističe da su i zahtevi zaposlenih da se otvori javna raspravai da se na sednici gradske skupštine raspravlja o ovoj temi.

– Da se razgovara o tome da li smo mi potrebni ovom gradu. Mislimo da su javne ustanove potrebne u svim gradovima i borićemo se dok budemo mogli – pravnim sredstvima. Uznemireni smo otkada su došli da premeravaju objekte, a posle je to uznemirenje bilo još veće kada se desilo da, zato što direktor nije želeo da potpiše, Upravni odbor najpre da svoje mišljenje, a onda i potpiše neku odluku o sudbini naše ustanove za koju smo mi utvrdili da nije zakonita i pokrenuli smo postupak uz pomoć pravnih savetnika i advokata – kaže predsednica Sindikata.

Pogledajte VIDEO prilog:

Direktor Divac ističe da Apotekarska ustanova još uvek radi i zarade se zaposlenima isplaćuju redovno ali da je pitanje šta će biti ukoliko ne bude dodatnih finansijskih sredstava od strane grada.

– Ja se nadam da hoće – kaže Divac.

Prema njegovim rečima, problemi kod državnih apoteka počeli su pre 11 godina kada je deo dotadašnjeg prometa „otišao“ privatnim apotekama sa kojima je Republički fond zdravstvenog osiguranja potpisao ugovore. Dve godine kasnije RFZO raspisao je centralizovanu javnu nabavku za lekove sa liste A i A1 i zaključio okvirne sporazume sa dobavljačima:

– A obavezao samo nas iz državnoh apotekarskog sektora da sa njima zaključim ugovore. Tada smo izgubili i bontete koji su bili značajni da pokrijemo minus koji ostvarujemo zbog  velikog broja seoskih apoteka u Kraljevu, Raški i Vrnjačkoj Banji. Seoske apoteke ne mogu da zarade ni plate, ni troškove. Takođe, jedino apoteke, od svih državnih ustanova nemaju ugovore sa RFZO iz kojih se finansiraju zarade i materijalni troškovi zaposlenih, a samo mi na tržištu moramo da ostvarimo prihode.

Predsednica Sindikata pojašnjava da su peticiju pomenutu na početku ovog tekst pokrenuli sa željoim da ih građani podrže:

– S sve zato što smatramo da nas građani vole, da smo mi uspešno ustanova i da treba tako da ostane. Čuli smo da bi iznos godišnje pomoći da nastavimo da funkcionišemo sa 99 zaposlenih bio u visini godišnjeg izdvajanja za Kulturni centar „Ribnica“. Nama je krivo što se nije govorilo o reorganizaciji, o pravima radnika, o tome šta će biti, da li je ovo najbolja opcija, da li će radnici biti otpušteni, da li će biti tehnološki višak. Prva opcija koju smo osporili bio je oglas o izdavanju lokala i o radnicima koji u njima rade (32 zaposlenih). To je samo trećina ukupnog broja zaposlenih, ostalima ništa nije zagarantovano.

Apotekarska ustanova Kraljevo trenutno ima 31 apoteku, od čega su 23 na teritoriji Kraljeva, a 12 apoteka se nalazi na seoskom području.

– Ako je na nivu Srbije rešeno da propadnemo, onda neka propadnemo, ali tražimo da sve ide zakonski, kaoo u drugim gradovima, gde je bilo koncesija i preuzimanja radnika. Niko nije ostao na ulici, sve je drugačije rešeno. Osam apoteka iz oglasa donosi 54 odsto sadašnjih prihoda Apotekarske ustanove, jer su to najbolji lokali. Šta da rade oni koji ostaju u neprofitnim objektima. Kako da zarade svoju platu? – pita se Snežana Ilić, predsednica Sindikata.

Gradonačelnika Kraljeva dr Predraga Terzića takođe smo zamolili da bude sagovornik na ovu temu, ali je on rekao da je njegovo mišljenje kako „treba sačekati završetak procedure u okviru Apotekarske ustanove, jer tek tada počinje nadležnost zakonodavnih i izvršnih organa“.

      M. M. D

Šta u svojoj peticiji kažu zaposleni?

Da li ste za to da se obustavi i stavi van snage Rešenje gradonačelnika grada Kraljeva o obrazovanju komisije za sprovođenje postupka izdavanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini grada Kraljeva koje koristi Apotekarska ustanova Kraljevo?

Razlozi za obustavu i stavljanje van snage rešenja:

– veliki broj apoteka u javnoj svojini izdat je u zakup vlasnicima privatnog kapitala ili su zaključeni ugovori o koncesiji. Nameće se sumnja da je pokretanje istog samo paravan za ukidanje javne apotekarske delatnosti i predaja ove za građane značajne delatnosti u ruke velikih apotekarskih lanaca.

– ovakvim postupkom narušava se jedno od najbitnijih načela – načelo javnog inte-resa. Cilj postojanja državnih apoteka je opšti interes, a ne profit. To se jasno pokazalo u vreme pandemije kovida 19, uspeli smo da obezbedimo kontinuiranu farmaceutsku zdravstvenu delatnost.

– ne sme se dozvoliti propast državnih apoteka, jer su sigurne i konstantne u pružanju zdravstvenih usluga, posebno u teškim vremenima. Apotekarska ustanova Kraljevo bez prekida je snabdevala lekovima građane čak i u periodima kada je RFZO kasnio sa plaćanjem svojih obaveza i po godinu dana. U takvim uslovima teško da bi neko prihvatio rizik kontinuiranog snabdevanja lekovima i zaduživanja uz neizvesnost naplate potraživanja, što bi dovelo do situacije da građani nemaju mogućnost da preuzmu propisanu terapiju ili da moraju da plate njenu punu cenu.

– apoteke u seoskim sredinama organizovane su kako bismo obezbedili dostupnost lékova stanovništvu u područjima koja su desetinama kilometara udaljena od grada i u kojima za postojanje apoteka nema komercijalnog interesa.

– u našim apotekama izrađuju se lekovi za individualnu terapiju, pre svega pedi-jatrijske populacije, oftlmološki preparati i dermatološki preparati po cenama koje su daleko ispod onih koje bi bile ekonomski isplative.

– države sličnog socio-ekonomskog porekla kao Republika Srbija (Hrvatska, Slove- nija, Crna Gora) prepoznale su značaj postojanja državnih apoteka i nisu ih privatizovale. Pojedine države (Švedska, Poljska, Slovačka…) koje su prvobitno privatizovale apoteke, revidirale su takve odluke i apoteke vratile u državnu svojinu.

– posvećenost zaposlenih u državnim apotekama visoko je vrednovana od strane građana. Stručni kadar čine specijalisti farmaceutske tehnologije (2), specijalisti farmakoekonomije (2), po jedan specijalista kozmetologije, specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite, specijalista za marketing i manadžmenta, sedam specijalista magistara farmacije), 38 magistara farmacije, 45 farmaceutskih tehničara i devet nemedicinskih radnika.

– pojedini gradovi koji su privatizovali apoteke nemaju više apoteku koja dežura noću.

Grad Beograd godinama izdvaja sredstva za finansiranje dela troškova Apoteke Beograd.

– zahvaljujući odgovornom poslovanju, Apotekarska ustanova Kraljevo je ostala među manje od deset apotekarskih ustanova koje su do sada opstale.

– cilj peticije je da se privatizacija Apotekarske ustanove Kraljevo obustavi do konačnog rešenja pitanja apoteka u javnom sektoru.

Zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Kraljevo