Femicid – ubistvo žena samo zato što su žene – ne dešava se iznenada, već je posledica dugotrajnog nasilja, obično partnerskog ili porodičnog, upozorila je danas mreža Žene protiv nasilja
Od 16. do 18 maja 2015. godine u Srbiji je sedam žena ubijeno od strane supruga, ili člana porodice, u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu. Da se nikad ne zaboravi – 18. maj u Srbiji se obeležava kao Dan sećanja na sva rodno zasnovana ubistvo, učinjena nad ženama, devojkama, devojčicama, pa i bebama ženskog pola od strane osoba muškog pola.
Mreža Žene protiv nasilja organizovala je kampanju „Da li znaš šta je femicid“, povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja, a deo te kampanje je danas organizovan okrugli sto na kojem je saopšteno da je u Srbiji od početka ove godine ubijeno 8 žena od strane partnera, supruga, sina, ili unuka, dok su tokom prošle godine zabeležene 44 žrtve femicida.
Postoje i slučajevi kad žena sama sebi oduzme život zbog dugog nasilja, mobinga, a sve češće je prisutno i virtuelno nasilje.
Zorica Mršević, aktivistkinja za ljudska prava, upozorila je da je zabeležen niz slučajeva da je do femicida dolazilo nakon što se žrtva bezuspešno obraćala državnim institucijama. Prema njenim rečima – takva, neblagovremena reakcija ohrabruje nasilnika u uverenju da je gospodar nečijeg života i smrti.
– Iskustvo pokazuje da se broj femicida smanjio u srednama u kojima postoje servisi pomoći za žrtve, kao što su SOS telefoni ili Savetovališta – kazala je Mršević.
Prema rečima Tatjane Jokanović, zamenice poverenice za zaštitu ravnopravnosti – upravo patrijarhalni obrazac predstavlja plodno tle za nasilje nad ženama zbog čega je neophodno menjanje postojećeg kulturnog obrasca:
– Veliki je problem što žrtve u manjoj meri odlučuju da prijave šta im se dešava, a za to ima više razloga. Neke smatraju da su same krive za to, imaju strah od nasilnika ili nemaju poverenje u institucije.
Vedrana Lacmanović, predstavnica Autonomnog ženskog centra ocenila je da ovaj Dan sećanja predstavlja i opomenu državi koja je, navela je, „u obavezi da štiti živote svih građana“:
– Borba protiv femicida znači rano otkrivanje nasilja, njegovo sprečavanje i kažnjavanje počinioca – ocenila je Lacmanović.
Gorjana Mirčić Čaluković, predstavnica Ministarstva pravde podsetila je da se krivično delo nasilje u porodici goni po službenoj dužnosti. Odnosilo se to na situacije kada se žrtva obrati policiji, ali ne podnese krivičnu prijavu, pogotovo u manjim sredinama gde se svi poznaju.
– Ako su u opisu ostvarena obeležja krivičnog dela, policija mora da svaku prijavu nasilja tretira kao krivičnu prijavu, a tužilac je dužan da prikuplja dokaze bez obzira da li žrtva želi da svedoči – objasnila je Čaluković.
Zabrinjava činjenica da je u Srbiji broj femicida u porodično-partnerskom kontekstu evidentiran na osnovu medijskih izveštaja 2010. godine i deceniju kasnije identičan. Ovo upućuje na to da brojne zakonske mere i strategije usmerene na sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama, u deceniju dugom periodu, nisu na adekvatan način odgovorile ni na onaj broj femicida koji nam je vidljiv.
M. M. D.
naslovna fotografija/ilustracija: Maxim Hopman on Unsplash
