Ekonomija između političkog marketinga i stvarnog života
Šta to već hiljadama godina drži ovaj kosmos u stabilnom stanju? To je uspostavljena ravnoteža između različitih sila i kretanja nebskih tela. To je jedno univerzalno pravilo koje važi za sve oblasti života u ovome svetu. Sve se dešava po nekakvim zakonima i nalaziće se u stabilnom stanju sve dok se budu poštovali ti zakoni. A svako odstupanje od tih zakona dovodi do manjeg ili većeg poremećaja, a nije isključena ni katastrofa. Ako vozite automobil i nailazi krivina, normalno je da smanjite brzinu. Ali ako nastavite istom brzinom ili, ne daj Bože, dodate gas velika je verovatnoća da će vaše vozilo sleteti s puta.
Odstupanje od nekog od ovih zakona lako je vidljivo kod prirodnih nauka. Međutim, kod društvenih nauka, kad dođe do poremećaja ravnoteže, uspostavljene po njihovim zakonima, to nije lako uočljivo, ali posledice mogu biti slične. Jedna od tih društvenih nauka, a istovremeno vrlo bitna za svakodnevni život, jeste ekonomija, koja čak ima svoju ekonomsku (finansijsku) matematiku kojom se dokazuju uticaji i posledice između njenih pojedinih oblasti, tj. zakoni po kojima se ti procesi odvijaju. Ali, kad se u to umeša politika, u kojoj je nemali broj ekonomista i to sa doktorskim titulama, da bi se neopravdano istakla jedna oblast, onda mnoge druge odlaze na stranputicu pa, ako se vremenom ne povrati ravnoteža, ne može se očekivati ništa lepo.
Političari, naročito oni na vlasti, vole da prikazuju svoje uspehe i to najčešće čine koristeći procente. Obično za neki duži period ističu za koliko su procenata porasle plate, penzije i slično, pa još kad to pretvore u neku stabilnu valutu, veruju da su ostvarili pun pogodak.
Republički zavod za statistiku poseduje podatke o „prosečnoj zaradi po zaposlenom“ za duži niz godina. Posmatraćemo jedan desetogodišnji period.
Prosečna zarada, koju je objavio Republički zavod za oktobar 2024. iznosi 98.538 dinara i veća je za 114,87 procenata u odnosu na posmatrani period. Posmatrajući ove procente povećanja može se reći da je to samo za jednu veliku pohvalu. Međutim, postoji i druga strana medalje. U tom desetogodišnjem periodu cene nisu mirovale. Na internetu mogu se pronaći podaci o promenama cena u tom desetogodišnjem periodu, što je prikazano u donjoj tabeli.
Možemo da vidimo da su životne namirnice u tom periodu poskupele za više od 80 procenata, samo je kurs evra u dinarima ostao skoro nepromenjen, povećao se za nešto malo više za dva i po procenta. Kako je to moguće? Dinar nije ojačao, jer vidimo i osećamo povremena poskupljenja. Da nije možda evro devalvirao, a da nam to niko nije rekao? Pre će biti da su političari umešali svoje prste da bi plate i penzije, preračunate u evre, izgledale što veće. Ovakvo stanje koristi i mala grupa ljudi, uvoznika svega i svačega iz inostranstva, koja posle tu robu prodaje znatno skuplje, ostvarajući nenormalno velike profite.
Da li ovakvi jednostrani potezi remete ekonomsku stabilnost pokazaće vreme. Običan narod, zbog čestih poskupljenja uveo je mnoge „paritete“, a jedan od njih je: kilogram meda vredi kao kilogram kajmaka, što se u današnje vreme kreće između 1.200 i 1.300 dinara. Zbog višegodišnje „stabilnosti“ kursa evra skoro svi poljoprivredni proizvodi iz inostranstva su jeftiniji od naših. Zato dolazimo do apsurda: svemu cene rastu, a Ministarstvo poljoprvrede ubeđuje proizvođače mleka da pristanu na nižu otkupnu cenu od one ranije dogovorene. Zato se ne treba čuditi što poljoprvrednici nepotrebno troše naftu odlazeći traktorima na česte proteste.
Pravo pitanje je na koji način vratiti ekonomiju u stabilno stanje, jer ono odgovara svim poštenim ljudima,
Petar Ž. Terzić
