I ove godine, svečanom liturgijom i sečenjem slavskog kolača u Crkvi svete trojice kraljevačke zanatlije nastavile su tradiciju slavljenja esnafske slave, koja je nekada predstavljala vid borbe za socijalnu pravdu
Pre skoro jednog veka u Kraljevu su najbrojniji bili trgovački, potkivački i abadžijski esnafi. Iako je danas sve teže naći mlade zainteresovane da uče zanate, on i u eri modernih tehnologija ima mesto na tržištu, poručile su danas kraljevačke zanatlije, slaveći svoju esnafsku slavu – Sveta tri jerarha.
Među okupljenima ispred Crkve svete trojice bilo je najviše zanatlija mašinske i elektrostruke, ali i pekara, mlekara, poslastičara, zidara, obućara, krojača. Svi oni prisustvovali su jutarnjoj liturgiji (koju je služilo sveštenstvo Eparhije žičke) i sečenju slavskog kolača.
Pogledajte VIDEO reportažu:
Vladan Jelić, predsednik Udruženja zanatlija Kraljeva, koje je i dalje neformalnog karaktera, kaže da je njihova želja da rade na povećanju broja zanata i zanatlija u gradu na Ibru:
– Kao i prošle godine, zbog nepovoljne epidemiološke situacije okupio se manji broj zanatlija, ali to je dovoljno da se tradicija ne prekine. Naše udruženje ima oko 250 članova. Nadamo se da će se broj zanatlija u narednim godinama u Kraljevu povećati i da će opet moći da bude kao što je nekada bilo – kazao je Jelić.
On je dodao da u Kraljevu ima najviše zanatlija mašinske struke: limara, mehaničara, auto-limara, parnogrejača i vodoinstalatera.
O zanatskoj slavi u svojoj knjizi „Tradicija zanatske slave u Kraljevu“ pisao je dr Milan Matijević, kraljevački hroničar:
– Ranije, kada je u Kraljevu postojao esnafski poredak, svaki zanat je imao svoje udruženje. Kada je 1910. godine izašao Zakon o radnjama, esnafi su se objedinili i počeli da slave zajedničku slavu Sveta tri jerarha. Prvi dan bio je rezervisan za sečenje kolača i slavski doručak, a onda se sutradan u nekom od uglednih kraljevačkih hotela organizovala zanatska zabava, kojoj su prisustvovale porodice zanatlija.
Slavljenje esnafskih slava vremenom je preraslo u zanatske. Slavlja nije bilo tokom okupacija grada, ali su slave i tada obeležavane u zanatskim radnjama ili u porodicama viđenijih zanatlija, a tokom dva svetska rata održavane su liturgije u crkvama. U masovnom streljanju oktobra 1941. u Kraljevu je stradao veliki broj zanatlija.
Stari zanati, u okviru domaće radinosti, kaže Matijević, retki su – poput kovača i potkivača.
– Razumljivo je, više nemamo stoku koja prevozi terete. Kraljevo je imalo pet vunovlačara, a danas samo jednu u Karađorđevoj ulici. Nema više ni vodeničara, nalbatina (zanatlija koji su se bavili isključovo potkivanjem volova), nema kolara.
Zanatsku slavu, u ime domaćina – preduzeća “Marić centar”, zanatlijama je čestitao Saša Đorđević, potpredsednk Udruženja zanatlija Kraljeva, ocenjujući da je zanatstvo u Srbiji sada u teškom položaju:
– Nažalost, sve nas je manje, ali se trudimo da to promenimo. Tu smo da se družimo, da pomognemo jedni drugima – kaže Đorđević („Mišelin Đorđević“) koji ima servis za popravku vozila, vulkanizersku radnju i radionicu.
U kontinuitetu, zanatska slava u Krajevu obeležava se od 1986. godine. Zanatska slava, kažu, propoveda poštenje u radu i podizanje zanatskog podmlatka, ali se ne zaboravljaju ni oni kojih više nema, pa se u obredu koji prethodi sečenju slavskog kolača pominju imena preminulih zanatlija.
Novi domaćin bira se na tradicionalnom „zanatskom doručku“ dan posle zabave zanatlija. Uloga domaćina slave prelaznog je karaktera i ona predstavlja veliku čast za izabranog zanatliju.
M. M. D.
