Pokretanje startapa u Srbiji i dalje je poduhvat koji najčešće započinje iz sopstvenog džepa i uz pomoć familije i prijatelja. To pokazuje i istraživanje NALED-a, po kojem čak 92,5% inovatora u našoj zemlji finansira svoj biznis ličnim sredstvima ili pozajmicama. Ali, da li mora tako?
Iskustva iz Evropske unije pokazuju da ne mora: alternativni izvori finansiranja mogu biti ključni za brži rast i uspeh, a među njima posebno mesto zauzimaju biznis anđeli, investitori koji prepoznaju potencijal i ulažu ne samo novac, već i svoje znanje, kontakte i mentorsku podršku. Oni su danas u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj ključni faktor u startap ekosistemu, a prema podacima organizacije European Business Angels Network (EBAN) na ovim tržištima raste broj „super anđela“, koji u proseku investiraju više od pola miliona evra u inovativne ideje i modele.
U Srbiji startap ekosistem ubrzano raste, ali ga finansijsko tržište za sad ne prati istim tempom – dostupnost alternativnih izvora finansiranja poput biznis anđela je relativno ograničena. Prema podacima „startap skenera“, u našoj zemlji posluje oko 750 ovakvih kompanija. Početkom 2024. zapošljavali su oko 6.000 ljudi, čak za 2.500 više nego u prethodne dve godine.
S druge strane, mnogi investitori u Srbiji i regionu tradicionalno biraju nekretnine kao sigurno utočište za svoj kapital ili ga drže na štednim računima. NALED-ovo istraživanje pokazuje da je manje od 5% ispitanih startapa koristilo neki od alternativnih izvora finansiranja.
– Biznis anđeli, individualni investitori koji finansiraju rane faze razvoja inovativnih kompanija, ne samo da imaju priliku za značajan povrat na ulaganje, već postaju deo uzbudljive priče o rastu i uspehu. Umesto da novac “miruje” u banci ili bude vezan za nekretnine koje se sporo isplaćuju i imaju visoke troškove posedovanja i korišćenja, pametna investicija u perspektivne preduzetnike može doneti dugoročnu dobit i lično zadovoljstvo jer direktno podržava razvoj novih ideja i tehnologija. Primera radi, globalni startapi koji su danas vredni milijarde, poput Airbnb-a ili Ubera, svoje prve šanse dobili su upravo zahvaljujući biznis anđelima – kaže Ivana Bogosavljević Čikić, šefica Jedinice za podršku upravljanju projektima u NALED-u i ističe da je rizik ovog ulaganja veći ali je i potencijalna dobit veća.
Osim potencijalne zarade, ulaganje u startape pruža priliku za stvaranje novih radnih mesta, podsticanje inovacija i jačanje domaće privrede. Kod nas je problem to što se investitori teško odlučuju da podrže startape u ranoj fazi, kada im je potrebna investicija manjeg obima, koja se kod nas uglavnom kreće od 20 do 50 hiljada evra.
Naša sagovornica ukazuje i da tradicionalni izvori finansiranja koje koristi privreda nisu uvek optimalan izbor za startape. Tako su, na primer, bankovni krediti za pokretanje ovog biznisa u Srbiji često nedostupni ili nepovoljni i samo tri odsto startapa navodi da ih je koristilo. S druge strane, ističe, programi poput StarTech, za promociju inovacija i tehnološkog razvoja u Srbiji koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, a finansira kompanija Philip Morris, donose priliku za dobijanje bespovratnih sredstava.
– Više od polovine startapa u Srbiji koristilo je neku vrstu grantova da pokrene i razvije biznis ideju. Inovatorima su na raspolaganju i venture capital (VC) fondovi kao i „peer-to-peer“ krediti, odnosno pozajmice između pojedinaca, bez posredstva banaka – navodi Bogosavljević Čikić.
