Romi predstavljaju jednu od najbrojnijih i najugroženijih nacionalnih manjina u Srbiji. Prema poslednjim procenama, u Srbijii živi više od 150.000 pripadnika ove zajednice, iako je stvaran broj verovatno znatno veći.
Iako se situacija postepeno poboljšava, Romi se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima – od problema sa pribavljanjem osnovnih dokumenata do prepreka prilikom zapošljavanja, obrazovanja i ostvarivanja socijalnih prava. Uprkos sistemskim naporima i strategijama za poboljšanje njihovog položaja, diskriminacija i stereotipi i dalje predstavljaju značajnu prepreku njihovoj integraciji u društvo.
Muhamed Desati iz Kraljeva ima 27 godina, posao traži od kada je završio Poljoprivredno-hemijsku školu „Dr Đorđe Radić”, ali je do sada bio angažovan samo na povremenim poslovima koji su trajali po nekoliko meseci, jer se pored velike stope nezaposlenosti, koja pogađa sve, Romi bore i sa predrasudama, stereotipima i diskriminacijom.
– Radio sam u fabrici Eurotaj mesec dana kao ispomoć i bio sam angažovan preko javnih radova četiri meseca. Svi su obećavali da će zvati posle toga, ali ništa. Tražim posao u struci, u trgovini, ali i bilo kakav posa,o jer od nečega moram da živim. Međutim poslodavci nas Rome gledaju kao da smo svi isti, da smo svi neradnici, problematični, neodgovorni, a mislim da nam treba pružiti šansu da se pokažemo, jer nismo svi isti – priča Muhamed za portal Krug.
Prema podacima Kancelarije za romska pitanja u Kraljevu živi oko 2.500 pripadnika ove nacionalne manjine, dok je u radnom odnosu svega njih sedamdesetak. Većina živi od prodaje polovne garderobe na pijaci, sakupljanja sekundarnih sirovina, rade kao muzičari ili žive od socijalne pomoći.
– Da bi pripadnik romske populacije dobio posao on mora da dokaže da je duplo vredniji od drugih. Diskriminacije nema u javnim preduzećima, ali tu se retko objavljuju konkursi, zbog aktuelne zabrane zapošljavanja, dok je u privatnim firmama to mnogo izraženije, jer se odluka bazira na stavu vlasnika o Romima, a taj stav je obično negativan. Tom stavu doprinose i pojedini Romi, ali morate razumeti: ako on nema šta da jede i hranu da ostavi porodici, koliko će dana izdržati da radi? Prinuđeni su da rade od danas za sutra – smatra Zoran Petrović, koordinator za romska pitanja.
Nacionalna strategija u oblasti rada prepoznaje Rome kao posebno ugroženu grupu koja treba da ima prioritet prilikom sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, ostvarivanja i zaštite garantovanih prava, ali u praksi to često ne postoji ili je njihova realizacija ovih mera znatno otežana
„Nacionalni planovi i strategije koje se odnose na zapošljavanje Roma, često su samo spisak proklamovanih ciljeva, dok su njihovi efekti teško vidljivi. Romi su izloženi diskriminaciji već prilikom pokušaja da se zaposle, a sa preprekama se suočavaju i prilikom pokušaja da pribave dokumenta potrebna za zasnivanje radnog odnosa. To pokazuje da nije dovoljno samo doneti norme u određenoj oblasti već je potrebno obezbediti elemente i za njihovo delotvorno sprovođenje“, kaže se u Izveštaju o položaju Roma i Romkinja na teritoriji Kraljeva, nevladine organizacije Praxis
Iako je situacija i dalje loša, koordinator za romska pitanja dodaje da je ona, ipak, poboljšana u odnosu na period od pre pet godina:
– Otvaranjem fabrika Leoni i Eurotaj pripadnici romske populacije su dobili priliku da se zaposle. Mi u tim fabrikama imamo 55 zaposlenih, preko javnih radova svake godine posao na četiri meseca dobije oko sedam-osam ljudi, u JKP „Čistoća” imamo 12 radnika. To je, ipak, neko poboljšanje. Iako je možda sporo, ipak se ide ka boljoj budućnosti Roma.
Pored diskriminacije, jedan od glavnih razloga što Romi teže dolaze do posla je i taj što većinu prioadnika rimske nacionakne manjine koji su prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) čine nekvalifikovani radnici.
– Mi imamo odličnu saradnju sa Školom za obrazovanje odraslih u Sirči, koju svake godine upiše oko 70-80 pripadnika romske populacije, kasnije sa NSZ radimo na dokvalifikaciji. Tako imaju priliku da završe neki zanat i postanu konkurentni na tržištu rada. Takođe, danas imate Rome lekare, pravnike, a to je zasluga države, jer svake godine 500 Roma dobije stipendiju. Mi u Kraljevu imam 11 visokoobrazovanih Roma, njih sedam je trenutno na fakultetu. Ono što je problem je srednja škola koju svake godine upiše 20 Roma, dok se već u prvom polugodištu taj broj prepolovi i tu moramo da vidimo da se angažuju neki pedagoški asistenti koji bi radili sa njima – kaže koordinator za romska pitanja.
Za dugoročno i održivo rešavanje problema sa kojima se Romi u Srbiji suočavaju, neophodan je koordinisan pristup svih relevantnih aktera – od lokalne samouprave i državnih institucija do nevladinih organizacija i privatnog sektora. Ključni koraci uključuju unapređenje obrazovanja putem pedagoških asistenata, dokvalifikacije odraslih, pružanje podrške u pronalasku posla i stvaranje programa koji omogućavaju zapošljavanje Roma bez diskriminacije. Samo društvo koje prepoznaje i vrednuje različitosti, to je valjda potpuno jasno, može obezbediti jednake šanse za sve svoje građane, a početne pozicije koje u životu dobijaju nisu iste za Rome i ostale građane.
A. P.
