Koliko su jednoroditeljske i samohrane porodice zapravo viđene u zakonima i strategijama koje se tiču mladih?
Komparativna analiza autora Staniše Stankovića, Ane Mihajlović i Ibrahima Mulabdića, uz podršku koautora Mladena Markovića i Elene Božinovske, razmatra koliko su omladinske politike u tri zemlje Zapadnog Balkana usklađene sa stvarnim potrebama jednoroditeljskih porodica.
Ova sveobuhvatna analiza, dostupna na srpskom, makedonskom i engleskom jeziku, bavi se:
🔸 Porodičnim zakonima i politikama socijalne zaštite
🔸 Omladinskim strategijama i njihovom inkluzivnošću
🔸 Sličnostima i razlikama među Srbijom, S. Makedonijom i BiH
📌 Ključni nalazi:
🔹 Srbija – Ima zakonski okvir koji prepoznaje samohrane porodice, ali definicije su neprecizne i neujednačene, što često otežava ostvarivanje prava. Iako Strategija za mlade (2023–2030) promoviše inkluzivnost, konkretni mehanizmi i usluge za ovu grupu mladih su i dalje slabo razvijeni.
U Srbiji, prema poslednjem popisu, oko 21.5% porodica sa decom su samohrane porodice. U okvirima ovog procenta, 16.81% su porodice gde je majka jedini roditelj, dok je u 4.73% ovih porodica otac je jedini roditelj.
Ustav, dakle, prepoznaje termin „samohrana porodica“ i kaže da samohrani roditelj i dete imaju pravo
na posebnu pravnu zaštitu. Međutim, termin je i dalje nedefinisan, a konkretni detalji su ostavljeni na preciziranje u zakonima.
Porodični zakon definiše „samohranog roditelja“ kao roditelja čiji je partner nepoznat, preminuo je, oduzeto mu je roditeljsko pravo ili poslovna s.posobnost, ili je to onaj koji samo živi sa detetom bez formalnog ugovora o roditeljskim pravima.
Ovaj status je takođe potvrđen u sudskim presudama, u situacijama gde roditelji koji žive zajedno nemaju ugovor o roditeljskim pravima, ili ukoliko takav ugovor postoji, nije u najboljem interesu deteta. Takođe, član 28 Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom definiše jednoroditeljsku porodicu kao porodicu u kojoj samo jedan roditelj uživa roditeljska prava. Ovo uključuje slučaje gde je drugi roditelj nepoznat, preminuo je, onemogućen je da vrši roditeljsku dužnost, ili se od njega ne traži da pridonosi podršci detetu, potpuno lišen roditeljsko pravo, na izdržavanju kazne duže od 6 meseci, ili ne može da izvrši obaveze podrške putem pravnih sredstava.
Prema Zakonu o mladima i nedavnoj Strategiji za mlade (2023-2030), cilj je da Srbija razvije zdravu, bezbednu i uključujuću sredinu za mlade, uključujući i one iz samohranih porodica. Strategija ističe potrebu inkluzivne socijalne politike, sa akcentom na sakupljanju podataka, i analizi ranjivih omladinskih grupa. Međutim, postoje odredbe za decu iz samohranih, porodica kao na .primer prirodan upis u vrtiće, obrazovna podrška i dodaci u formi novčane pomoći – ovim inicijativama nedostaje institucionalni okvir namenjen samo njima. Nedovoljno su razvijeni mehanizmi i usluge dizajnirane za decu iz samohranih porodica, što otežava njihovu socijalnu integraciju i uključivanje u okvirima šire omladinske politike.
Deca iz samohranih i jednoroditeljskih porodica u Srbiji još uvek se suočavaju sa mnogim izazovima u pristupu njihovim prava u okvirima zakonodavstva i omladinskih politika. Iako zakoni, kao što Porodični Zakon i Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, obuhvataju neke ključne potrebe, kao što
su socijalne usluge, zdravstvena zaštita i finansijska podrška, pravni pristup je često nekonzistentan i nekoordinisan. Ova deca imaju beneficije opštih politika usmerenih ka ranjivim grupama, ali često im nedostaje fokusirana podrška, namenjena konkretno njima.
🔹 Severna Makedonija – Izdvaja se jasnim definicijama i centralizovanim sistemom. Njene politike su doslednije i konkretnije obuhvataju potrebe mladih iz jednoroditeljskih porodica. Ova država služi kao model integrisane podrške.
🔹 Bosna i Hercegovina – Decentralizovani sistem otežava usklađenu zaštitu. Nivoi pomoći variraju među entitetima, dok Brčko distrikt pruža najobuhvatniju podršku. Nedostatak nacionalnog okvira stvara nejednakosti u pristupu pravima.
✅ Šta se preporučuje?
Autori predlažu set konkretnih mera koje bi mogle transformisati položaj mladih iz jednoroditeljskih porodica:
- Alimentacioni fondovi – Zaštita dece kad drugi roditelj izostane iz finansijskih obaveza.
- Stipendije za ranjive grupe – Omogućiti jednak pristup visokom obrazovanju.
- Besplatno savetovanje i psihološka podrška – Posebno za decu i omladinu iz ranjivih grupa.
- Udomljavanje kao socijalna podrška – Stabilnost za porodice u krizi.
- Dodatak za decu vezan za minimalnu platu – Sigurna i kontinuirana podrška.
- Oslobađanje od participacija u vrtićima – Rani razvoj bez barijera.
- Centri za mentalno zdravlje – Sigurni prostori za rast i oporavak.
- Jednako priznanje svih tipova samohranih roditelja – Bez diskriminacije.
- Usklađivanje zakona u BiH – Jednake šanse za sve, bez obzira na entitet.
🌍 Zajednički zaključak:
Zakonodavni temelji postoje, ali ono što nedostaje su ciljana rešenja, specifične usluge i politička volja da se potrebe ovih porodica jasno i direktno adresiraju. Sve tri zemlje imaju šansu da uče jedna od druge i grade pravednije sisteme za najranjivije mlade u društvu.
📢 Izveštaj je zvanično objavljen u februaru 2025. posle pet meseci rada.
