Poslovi koje poslodavci nude su uglavnom rad u kladionicama, prodavnicama, poslovi za magacionere, vozače
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Kraljevu je u septembru ove godine posao tražilo 5.315 ljudi, dok je broj prijavljenih potreba za zapošljavanjem iznosio svega 51. Najtraženija zanimanja u Srbiji u ovom periodu bila su: programer, magacioner, manuelni radnik za niskogradnju, čistač, armirač, vozač, kuvar, tesar.
Trenutno, na evidenciji kraljevačke filijale NSZ nalazi se 5.245 ljudi, dok je na jednom od najpopularnijih sajtova za zapošljavanje Infostud, za ovu lokaciju (ne računajući poslove na daljinu) objavljeno svega četrdesetak oglasa. Poslovi koji se nude su uglavnom rad u kladionicama, prodavnicama, poslovi za magacionere, vozače… Od ukuponog broja oglasa samo je njih sedam koji zahtevaju visokoškolsko obrazovanje. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da godinama unazad za pojedinim zanimanjima postoji tražnja, dok je sa određenim profesijama izuzetno teško pronaći zaposlenje.
– Mašinskih inženjera imamo jako malo na birou. Traženi su bravari, varioci, operateri na CNC mašinama, automehaničari, vodoinstalateri. Zatim diplomirani inženjeri elektrotehnike, elektromonteri, elektrotehničari… Sa druge strane, na tržištu rada imamo oko 100 diplomiranih pravnika za koje nema nikakvog oglasa ili konkursa. Do zaposlenja teško dolaze i svi oni koji su završili društvene nauke, osobe sa završenom gimnazijom, profesori srpskog, engleskog i stranih jezika generalno, kao i učitelji – kaže za portal Krug Srbislav Antonijević ispred NSZ, Filijala Kraljevo.
Imajući u vidu da je ponuda poslova višestruko manja u odnosu na broj nezaposlenih i ne čudi što je do posla teško doći. Zvanična statistika Filijale u Kraljevu Nacionalne službe za zapošljavanje, pokazuje da je prosečna starost nezaposlenih 43 godine, a da se na posao čeka pet godina.
– Mi imamo 916 ljudi koji se na evidenciji NSZ vode više od deset godina i to je u velikoj meri ono što doprinosi ovakvoj statistici. Nisu svi ljudi koji se vode na evidenciji NSZ tu jer traže posao. Neki su prijavljeni radi ostvarivanja nekih drugih prava. Tkođe, tu su i osobe koje su iz zdravstvenih razloga trenutno sprečene da rade, dok ima i onih koji i pored toga što za njihovim zanimanjem ne postoji tražnja ne žele da private neki drugi posao . pojašnjava naš sagovornik.
Statistika čekanja na posao nije mnogo drugačija ni u drugim gradovima Srbije, pa su dugo čekanje na zaposlenje, ali i niske zarade, glavni razlog što mnogi mladi svoju budućnost ne vide u Srbiji.
Prema poslednjem popisu stanovništva, Republički zavod za statistiku dao je procenu da je godišnje iz Srbije emigriralo između 25.000 i 27.000 ljudi od od 2011. do 2022.godine, dok je procena da u inostranstvu radi i boravi oko 310.000 državljana Srbije.
Podaci Evrostata pokazuju da je ta brojka još veća, jer je 2018. godine dozvolu boravka u nekoj od zemalja Evropske unije (EU) imalo 491.199 ljudi iz Srbije.
Koliki je ljudi u inostranstvu bez boravišne dozvole teško je reći, a gubici koje Srbija ima zbog odliva ljudi sa završenom srednjom školom i fakultetom u inostranstvo procenjuju se u milijardama.
A. P.
