16. decembar 2020.
Na evidenciji ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje u Vrnjačkoj Banji nalazi se 565 mladih do 30 godina starosti, što je oko 21 odsto ukupnog broja nezaposlenih, a najdeficitarniji su zavarivači, metalostrugari, keramičari…
Pandemija koronavirusa ostavila je posledice na gotovo svaki aspekt naših života, pa ni segment zapošljavanja nije ostao pošteđen. Prema Anketi o radnoj snazi, jedna od posebno pogođenih kategorija su – tek svršeni studenti, koji su u najgorem položaju po pitanju mogućnost zaposlenja.
Prema ovoj Anketi, kod čak 60% ispitanika pandemija je usporila ili obustavila proces dolaska do posla, stručne prakse ili obuke, jer je veliki broj kompanija koji je u planu imao neki od ovih projekata, iste odložio ili – u potpunosti otkazao.
Mnogo je mladih koji su čak i sami odustali od traženja prilika za zaposlenje, ubeđeni u to da, u uslovima u kojima je pandemija ostavila kompanije na našem tržištu, zaista nema mesta onima koji svoju karijeru tek započinju, samo sa diplomom u ruci i bez relevantnog radnog iskustva. Neizvesnost je ono što je zajedničko svima njima, a mnogi kažu da im je jedino ostalo da se nadaju da će se prilike ponovo pojaviti kada pandemija konačno prođe.
Ipak, stručnjaci u oblasti zapošljavanja navode da mladi ne treba da gube nadu i da ne odustaju tako lako od traženja prilika za zaposlenje, jer njih, uprkos svim aktuelnim dešavanjima, ipak ima. Postoje kompanije koje razumeju značaj zapošljavanja mladih ljudi bez iskustva, kako za samu kompaniju tako i za njih same, i koje već godinama unazad organzuju programe zapošljavanja kreiranih posebno za njih.
U Vrnjačkoj Banji, prema rečima Danice Gočanin, savetnika za zapošljavanje u ispostavi Vrnjačka Banja – filijale NSZ Kraljevo, na evidenciji nezaposlenih u ovoj opštini nalazi se 2.644 lica. Više od polovine (51 odsto) su žene kojih ne evidenciji ima 1.450. U strukturi nezaposlenih, najzastupljenije kategorije su kategorije niskokvalifikovanih, odnosno – onih sa prvim ili drugim stepenom stručne spreme, potom onih ili sa četvrtim stepenom stručne spreme, a najmanje je visokoobrazovanih sa VI i VII stepenom stručne spreme.
Pogledajte emisiju: “U Vrnjačkoj Banji – sve u svoje vreme”:
– Što se tiče starosne kategorije, među nezaposlenima najzastupljenija je kategorija onih koji imaju između 50 i 60 godina života, među nezaposlenima najmanje je mladih koji imaju između 18 i 24 godine – kaže za portal Kruga Danica Gočanin.
Zanimljivo je da, ističe naša sagovornica, uprkos svim problemima u „korona godini“ koji su najteže pogodili oblast ugostiteljstva i turizma, Vrnjačka Banja, kao mesto pretežno okrenuto ovim privrednim delatnostima, ima 70 nezaposlenih manje u odnosu na prošlu godinu.
– Za nas je to dokaz da dobro radimo svoj posao i da epidemija koronavirusa nije dovela do povećanja broja nezaposlenih – ističe Gočanin.
Na evidenciji ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje u Vrnjačkoj Banji nalazi se 565 mladih do 30 godina starosti, što je oko 21 odsto. Gočanin kaže da je to ohrabrujući podatak, jer je procenat nezaposlenih u kategoriji mladih do pre četiri godine bio oko 30 procenata i uverena je da je za to zaslužno sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja.
– Mladi se najčešće zapošljavaju u Vrnjačkoj Banji u strukama koje su vezane za ugostiteljstvo i turizam. To su visokoobrazovani kadrovi sa Fakulteta za hotelijerstvo i turizam, koji imamo u Vrnjačkoj Banji ili oni sa završenom srednjom Ugostiteljsko-turističkom školom. Tu su i zanimanja mašinske struke (u Trsteniku postoji Viša mašinska škola), kao i zanimanja medicinske struke, koja je vezana za Vrnjačku Banju kao jedna od osnovnih delatnosti – kaže naša sagovornica.
Najdeficitarniji i u Vrnjačkoj Banji, kao i u celoj Srbiji, su zavarivači, zanimanja mašinske struke (metalostrugar i metaloglodači) i zanimanja zanatskih struka (keramičari, tesari…).
U poslednje dve godine subvencije za samozapošljavanje na teritoriji ispostave NSZ u Vrnjačkoj Banji koristilo je oko 20 nezaposlenih, među kojima je najviše bilo mlađih od 25 godina. U pitanju su subvencije za pokretanje biznisa uglavnom za uslužna, zanatska zanimanja (frizeri, pedikiri, maseri, male zanatske ili porodične proizvodnje).
Posla najmanje ima za maturante gimnazija.
– To nam je neosporno jedan od najvećih problema. Trudimo se da ljude koji su završili takve škole i mogli bi da rade u raznim strukama, prekvalifikujemo i uputimo na neke obuke kako bi se lakše zaposlili – pojašnjava Danica Gočanin.
Prema njenim rečima, epidemija kovida još na početku uvedenog vanrednog stanja preusmerena je na elektronski način poslovanja i na kontakte i rad telefonom.
– Na taj način smo štitili naše korisnike, poslodavce i nezaposlene i uspeli da realizujemo sve mere koje smo predvideli za ovu godinu. U ovoj godini ,osim mera samozapošljavanja, realizovali smo i meru zapošljavanja lica iz kategorije teže zapošljivih, mere obuke na zahtev poslodavca i obuke sticanja prakticnih znanja. Teže zapošljive osobe su nam prioritetna kategorija. Za lica koja nemaju završenu osnovnu školu provodimo meru funkcionalnog osnovnog obrazovanja odnosno program „Druga šansa“, zahvaljujući kojoj oni koji nisu imali završenu osnovnu školu, postaju svršeni osnovci, a onda možemo da ih angažujemo kroz mere sticanja prakticnih znanja za lica nisko kvalifikovana i dugoročna nezaposlena lica. Naravno, svim ovim merama obuhvaćene su i osobe sa invaliditetom, jer se trudimo da nam oni budu prioritetna kategorija – kaže Danica Gočanin.
U ispostavi NSZ u Vrnjačkoj Banji radi četvoro zaposlenih od kojih su dvoje evidentičari, a dvoje – savetnici za zapošljavanje.
M. M. D.
*Ovaj medijski sadržaj proizveden je u okviru projekta sufinansiranog iz budžeta opštine Vrnjačka Banja. Stavovi iskazani u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
