Klupa namenjena presvlačenju i dojenju beba na Trgu Jovana Sarića, dobijena donacijom, potpuno je devastirana
Neko ko prvi put prolazi Trgom Jovana Sarića, na delu ispred pošte i nekoliko banaka, teško bi mogao da nasluti čemu je služilo ovo ruglo na prometnom kraljevačkom trgu. Najviše liči na neobičnu, specijalno dizajniranu kantu za đubre. A bila je to specijalno dizajnirana klupa za presvlačenje i dojenje beba.
Klupu je u oktobru prošle godine postavila kompanija „Rosa voda“ u okviru kampanje „Beba bira gde“, u cilju podizanja svesti o važnosti dojenja. Srbija ima jednu od najnižih stopa dojenja u Evropi – u uzrastu od 0-5 meseci isključivo majčinim mlekom hrani se svega 24% beba.
Ali nekome ni bebe nisu svetinja. Posle nepunih godinu dana, jer klupa je već neko vreme u ovakvom stanju, nema više naslona, a platforma namenjena presvlačenju beba je pretvorena u kantu za otpatke!
Na ovako nešto čovek ostane bez komentara. Za danas smo zapravo planirali tekst o novim klupama i kantama za otpatke koji su postavljeni u parku kod Duhovnog centra. Posle ovakvih tragova uništavanja nametne se rezignirano pitanje „Zašto uopšte bacati pare na novu opremu…“
Ali onda uslede i pitanja:
Da li je neka od gradskih službi preduzela nešto? Da li je neka druga „bezbednosna služba“ preduzela nešto? Da li je moguće da bude uništeno javno dobro na mestu koje vrvi od kamera za video nadzor i dnevnih i noćnih stražara? Ovo nije u parku, ovo nije pod obalom, ovo je u srca grada, ispred banaka i preko puta zgrade Gradske uprave. Da li je neko zatražio snimke sa kamera? Da li je neko pitao ljude iz obezbeđenja jesu li nekog primetili?
Za „urbani mobilijar“ – nove klupe, kante za otpatke, sedišta na trgu, informativne panoe… iz gradskog budžeta ćemo ove godine dati skoro 15 miliona dinara, plus 15 miliona za dečija igrališta! A čemu to kad za 24 časa može da bude devastirano… Jer Kraljevom noću ne haraju huligani u ljudskom obliku, nego nekakvi demoni nevidljivi za gradske i državne službe, za policiju i komunalnu miliciju!
R. Vesković
Ужас. Оволика количина дивљаштва се не може ничим оправдати. Све то потиче из куће, од кућног васпитања које код нас, најчешће, гласи: шта те брига, није твоје!!! А јесте твоје и моје и свих нас заједно. Богате земље нису богате зато што много имају, него зато што не уништавају оно што имају.
Iako svakodnevo prolazim tuda, nisam znala čemu služi ova klupa, jer nikada nisam videla da je neko koristi za ono za šta je bila namenjena. Ali ovako olako preći preko toga kako je uništena, govori o nama, da ne znamo da sačuvamo ni ono što sami napravimo, a kamo li ono što nam je neko poklonio, prava je sramota. Nije teško naći te huligane, samo kad bi svako radio svoj posao. A izašto bi, kad “ima se, može se”, pa će se tako sad neko debelo platiti da klupu danima popravlja, pa opet sledeći put i tako……