Vasa Tucaković – čovek neuništive energije u devet slika

Te 1990. pitam kada je ispraćaj u penziju, obećala sam da umesim „Vasinu tortu“, a Vasa se smeje glasno, celim telom: „Kakva penzija, ja tek sada počinjem da radim!“ Sad čekam da totru umesim za njegov 100. rođendan, jer u penziju on – nikada neće otići

Slika prva: Početak 1990. godine. Dolazim u Kulturno – prosvetnu zajednicu: znam da Vasa tih dana odlazi u penziju, zvanično rešenje je stiglo na kraju prethodne godine. Pitam kada je ispraćaj, obećala sam da umesim „Vasinu tortu“. Smeje se glasno, celim telom: „Kakva penzija, ja tek sada počinjem da radim!“

Ređa poslove: Međuopštinska kulturno – prosvetna zajednica, razni odbori, Zavičajno društvo… Odlazim, pitajući sama sebe: „Pa šta si uopšte očekivala, zar ti Vasa liči na nekog ko ne radi!?“ Naslućujem  još jedan radni staž – ovog puta bez penzije!

Radni vek

       Od 1948, po zadatku, bio je zadužen za masovnu kulturu! Svoje angažovanje  započinje u  OKUD „Živan Maričić“. I to kao vokalni solista! Sledi  Magnohrom, pa Kulturno – propagandni centar, pa  Kulturno – prosvetna zajednica…  Po njegovom  angažovanju i zaduženjima  u različitim odborima, savezima, organizacijama… može se pratiti razvoj masovne kuture, način obeležavanja istorijskih datuma, velikih manifestacija, amaterskog stvaralaštva, društvenih akcija od lokalnog do jugoslovenskog nivoa: od adaptacije domova kulture, preko manifestacija poput Republičkog takmičenja sela, Susreta Abraševića, Takmičenja dečjih horova, akcije Knjiga solidarnosti, Susreta amatera Srbije, Iseljeničke nedelje, FEDRAS-a, emisije Mikrofon je vaš, susreta Muzičke omladine Srbije, saradnje sa Zelenom Gorom, Voza „Bratstvo jedinstvo“ čiji je generalni sekretar bio punih 27 godina!

      U Kraljevačkom pozorištu bio je upravnik – volonter od 1970.  do 1984. godine. Osnovao je Pionirsku i Omladinsku scenu, Klub ljubitelja umetnosti, formirao biblioteku dramskih dela, sproveo rekonstrukciju zgrade… U brojkama: 60 pozorišnih premijera, vuiše od hiljadu izvedenih predstava, toliko i gostujućih…  Da se ne zaboravi da su, u njegovoj organizaciji, Kraljevčani videli operske i baletske predstave: Travijata, Seviljski berberin, Ero sa onoga svijeta, Nabuko, Žizela..  da je gostovala Beogradska filharmonija. Seća se gostovanja Opere Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada: – tri autobusa, 120 ljudi, dva kamiona rekvizita i tri uzastopne predstave…

Znao je ko zna

     Ne moraš sve da znaš – treba da znaš ko zna! Niko kao Vaso nije umeo da okupi najuglednije i najuticajnije ljude, stručnjake, umetnike…  Ne mogu Vasu da odbijem – svi su (uključujući i autorku teksta) izgovarali. I nikada mu nije bio problem da nađe članove ma kog žirija, učesnike različitih programa, članove odbora. Volontere  – naravno. U ovoj godini kraljevačka Povelja, jedan od najuglednijih  književnih časopisa u nas, obeležiće redak jubilej – pola veka izlaženja. Treba se  setiti i pomenuti Vasovo ime u ovoj jubilarnoj godini. Jer, on je te 1971. u Kulturno – prosvetnoj zajednici opštine Kraljevo, u redakciju  časopisa koji se rađao, okupio sam vrh kraljevačke stvaralačke elite: Strahinju Vojinovića, Jovana Markovića, Radomira Stanića, Velizara Nedovića… i sve do 1983. nalazio načine da časopis održi kontinuitet  izlaženja.

Slika četvrta ili kako se ovo postiže

     „Moj život je bio rad. Organizaciju sam učio u vojnoj školi – isti je sistem. Napravi se cela strategija, daju zaduženja. Voleo sam akciju, voleo sam da radim i voleo sam da radim sa ljudima. Vodila me uvek i velika ljubav prema mom gradu, prema Kraljevu… Krenem od jedne ideje, a onda su se ideje širile, sustizale..  Paralelno sam  radio u dve – tri organizacije, imao nekoliko funkcija, bio član raznih odbora.. Stalno se širio krug ljudi sa kojima sarađujem…  Radim, dođem kući, pa nastavim da radim. Za 40 godina, možda sam  ukupno bio dva meseca na odmoru. Samo jednom sam bio na moru. Nikada nisam išao na bolovanje.“

Slika peta

      Narodna biblioteka Srbije. Razgovaram sa Vladom Šekularcom našim, pošto je duže od decenije radio u kraljevačkoj kulturi. Naravno, odmah po dolasku u Kraljevo nije izmakao Vasovom oku sposobnom da proceni i okupi najbolje. Obišao je naš Šeki sva sela uzduž i poreko u žiriju Takmičenja sela – bez pogovora! Šef je matične službe u Nacionalnoj biblioteci, jedan od najuticajnijih ljudi u srpskom bibliotekarstvu. Komentarišemo stanje u kulturi nezadovoljni organizacijom, statusom, hroničnim nedostatkom sredstava, kadrova…  Kaže: „Izvukli bismo se jedino ako bi ministar kulture bio Vasa Tucaković!“

Slika šesta – priznanja

     Milan Matijević: „Vasa  je uvek bežao od medijske pažnje i priznanja – druge je gurao u prvi plan i predlagao, verovao je da treba istaći ljude koji zaslužuju, a on se sklanjao.“

     Pa ipak, teško je nabrojiti koliko je plaketa, diploma, zahvalnica dobio…. Od Kraljeva – diplomu Zaslužnog  građanina.

Slika sedma – Zavičajno društvo Kraljevo

      U Društvu je stekao još jedan penzijski staž. Dugo je imao ideju o udruženju zavičajaca. Inicijativni odbor se sastao 14. juna 1991. u Plavoj sali hotela Turist: ugledni privrednici, društveno – politički, kulturni radnici. Među njima i dr Dukić, dr Mujo, dr Nikola Krpić…  Ciljevi su bili jasni: okupiti Kraljevčane sve i svuda i biti od koristi  svome  gradu. Vasa – sekretar Društva. Tada je sve svoje stečene kapitale: poznanstva sa ljudima, organizatorsko iskustvo,  vreme – stavio na raspolaganje Društvu, svemu dao lični pečat.

     „Moj stav je bio da su svi žitelji Kraljeva i svi rođeni u njemu članovi Zavičajnog društva, a samo neki su  i zvanično učlanjeni“ isticao je.  Društvo je imalo oko 1.200 članova, svoju folklornu sekciju, orkestar… Vaso je sve pokretao, inicirao: osnivanje podružnica u Beogradu i Novom Sadu, druženja, putovanja, programe, koncerte, predavanja, humanitarne akcije, negovanje kulture sećanja među mladima, izdavanje knjiga zavičajnih autora i knjiga o zavičaju, formiranje Zavičajne biblioteke u Kraljevu i Beogradu, inicijative da se u zvanični kalendar grada uvrsti 19. april kao Imendan Kraljeva; davanje imena Radoslava Vesnića Kraljevačkoj biblioteci, postavljanje spomen – ploče Miri Trailović u Kraljevačkom pozorištu…  Sve je počinjalo na sastancima: Imam ideju – a ideje nerealne,  sjajne. Kao da je reč o instituciji, krovno,j a svi drugi se uključuju! Nije priznavao ravnodušnost, nezaintersovanost… Ideje su pljuštale, organizacija precizno isplanirana. I što je veoma važno: svi ljudi uključeni. Bezbroj odbora u Društvu, svako ima svoja zaduženja, svako je važan i treba da da svoj doprinos. A sve sa istim ciljem: okupiti Kraljevčane, podsetiti ih na zavičaj,  ukazati  da su svom  zavičaju  potrebni i da se njima ponosimo. Nikada nije bio problem da se odazove prva liga muzičara iz Kraljeva (nebrojeno puta je Snežana Đurišić naglašavala da je zahvalna Vasu za početak karijere, Snežana Đerdan takođe).

Slika osma – bakšiš

      Kraj 2019. Vasa inicira de se okupimo, onako, neformalno. I inače, koristio je svaku priliku da nešto proslavimo, da se popije koja čašica, popriča… Saziva Upravni odbor – kasni se sa svim akcijama, ne ide nam oko Odbora za nauku… Dolazi i Novica sa harmonikom, tu je za pesmu  oran Raša.. Zorica, kao i uvek, spremila đakonije. I ubrzo, sastanak se pretvara u slavlje, u koncert najlepše muzike..  Raspoloženi, članovi Odbora stavljaju novac na harmoniku. Vasa svaki čas ustaje, hitro uzima svaku novčanicu koja je dodirnula harmoniku. Kaže: Ovo je prilog za Društvo!

      Pare su ga htele – kako sam tvrdi. Za programe i akcije: „Nikad mi nije bio problem da nađem pare… Kao i što nikad nisam za sebe uzimao. Dotle se došlo da me sreću ljudi, direktori jakih preduzeća u Kraljevu i sami pitaju: „Vaso, jel ti trebaju pare?“ Sve sam radio profesionalno, samo nisam naplaćivao!  

Slika deveta

     Kraj 2020. godine. Korona, sve je stalo. Iako je na Skupštini Zavičajnog društva insistirao da bude samo počasni sekretar, Vasa je u kancelariji, na radnom mestu, sav užurban. Poslovi ne smeju da trpe! Neaktivni smo, a bliži se jubilej. Proziva nas redom telefonom: „Pa šta je s tobom, ništa ne radiš!“ Slika ispred ove: od kuće, u kolicima ga  dovozi sin do lifta u nekadašnjem Domu društvenih – sada Poslovnom centru Melos, liftom ga prati do prvog sprata, a onda polako do kancelarije. Tu je, već, na svome!

Dok čekam da umesim tortu za Vasov 100. rođendan

      Preslišavam se šta sam sve od Vasa naučila: najpre, da sve kreće od ideje. Najbolje od neke koja je velika, nerealna, pa dokle stignemo. Onda se sve isplanira do detalja, pokrenu se ljudi, odrede zaduženja kao u vojsci, ništa ne prepušta slučaju… A iza te ideje ide druga, nikad se ne stoji..  Pare nisu problem – za dobre stvari uvek će se naći.

      Kad  bolje  razmislim, prihvatila  sam i  ono u čemu je  preterivao, što me je nekada nerviralo: da se na posao  ne kasni  –  to je samo ružna navika; ne bruka se i ne kokošari, (dnevnica se ne uzima ako ti do propisanog vremena  makar jedan minut nedostaje); da se sujeta sklanja – ne ističe se ja već mi, da se  uvažava onaj ko bolje zna…  I najvažnije: nikad se ne odustaje!

      Dok čekam njegov 100. rođendan da umesim tortu (u penziju Vasa neće nikada otići) naslušaću se njegovih novih zaduženja koja hitno moram da odradim uz prekor, za svaki slučaj: „Gospode Bože, ti ništa ne radiš!“

Slika završna

      Dugogodišnji predsednik UO Zavičajnog društva Kraljevo i Vasov prijatelj, dr Branko Paštar, često je ponavljao da će Društvo postojati i raditi dok Vaso dolazi u kancelariju. Moramo da se potrudimo da kancelarija i dalje ostane otvorena, da Društvo radi. Vaso je tu: sasvim sam sigurna da nijedan, do detalja izanaliziran posao koji sledi, nije zaboravio: objavljivanje monografije, osnivanje Zavičajnog naučnog društva, osnivanje Zajednice zavičajnih društava sa sedištem u Kraljevu…. Zorici je, pre nekoliko dana, rekao da stalno beleži nove ideje. Znači – možemo svi očekivati  poziv uz prekor: „Gospode Bože, vi baš ništa ne radite!“

U ime Zavičajnog društva Kraljevo, video snimak Svečane akademije dobitniku „Blagodarja“  Vasiliju Vasu Tucakoviću, svom prethodniku na dužnosti sekretara Zavičajnog društva uručio je novinar Zoran Nikolić.

– Kao i svi moji  prethodni susreti sa  čovekom koji je obeležio čitavu jednu epohu u radu ustanova kulture u Kraljevu i ovaj je protekao u  divljenju  Vasinoj memoriji  i svežini ideja na kojoj  možemo da mu pozavide znatno mlađi. Obavezao me je da i na ovaj način prenesem njegove pozdrave Kraljevčanima širom sveta i da ih,u njegovo ime, pozovem da podrže rad Zavičajnog društva „Kraljevo“.Hvala mu na predanom trodecenijskom vršenju dužnosti Sekretara Zavičajnog društva „Kraljevo“ – kaže Nikolić.