27. oktobar 2020.
Ekipu kraljevačke „Čistoće“ danas smo zatekli tokom probe kamiona autosmećara za pražnjenje podzemnih kontejnera; bila je to prilika da sa njima porazgovaramo o komunalnoj higijeni i načinu da se situacija popravi
Čini se da malo tema, osim političkih, pobudi toliko interesovanje građana, kao tema čistoće grada. Kod građana Kraljeva postoji nezadovoljstvo, dele na društvenim mrežama fotografije prepunih kontejnera i rasutog smeća na različitim gradskim lokacijama, ali i po selima. Danas smo, u centru grada zatekli ekipu JKP „Čistoća“ Kraljevo prilikom pražnjenja podzemnih kontejnera uz korišćenje a kamiona autosmećara specijalizovanog za taj posao, pa je to bila prilika da sa Vladimirom Baralićem, rukovodiocem komunlane higijene u ovom preduzeću popričamo i na tu temu, ali i o zamerkama građana.
Kraljevo trenutno ima šest podzemnih kontejnera. Po dva podzemna kontejnera postoje u parku kod Doma društvenih organizacija, u Ulici Tomislava Andrića Džigija i u Čika Ljubinoj ulici. Jeda podzemni kontejner, kažu, menja tri nadzemna. Novi kamion smećar nabavljen sredstvima iz gradskog budžeta danas je bio u akciji pražnjenja podzemnih kontejnera, ali – može da prazni i nadzemne kontejnere od 1,1 kubika, kao i kante od 120 litara.
– Cilj je da u Kraljevu imamo sve više podzemnih kontejnera, zbog higijene grada i zbog samog estetskog. Danas probamo novi kamion, a trudićemo se da ovaj način pražnjena ubacimo u redovnu dinamiku pražnjenja podzemnih kontejnera – pojašnjava Baralić.
Pitamo ga za negodovanja građana zbog punih kontejnera:
– Ne bežim od toga da ima propušta i kod nas, ali mi sigurno svakog dana, ispoštujemo planiranu dinamiku pražnjenja. Problem je što privredni subjekti, koji su u obavezi po Odluci o komunalnom uređenju, nemaju svoje sudove za odlaganje smeća, već bacaju u kontejnere koji su namenjeni za smeće koje izbacuju građani.
Rukovodilac komunalne higijene u kraljevačkoj „Čistoći“ kaže da radnici ovog preduzeća prazne kontejnere svakog dana u gradskoj zoni.
– Svedoci smo i sami, jer smo na terenu i obilazimo lokacije, da su kontejneri već u popodnevnim časovima napunje. To što ljudi iz trgovina i ugostiteljskih objekata koji nemaju svoje sudove, smeće bacaju u kontejnere postavljene za odlaganje smeća stanara zgrada, nije problem koji mi možemo da rešimo – kaže naš sagovornik, dodajući da ne može „Čistoća“ da spreči vlasnike lokala da smeće bacaju u kontejner koji nisu predviđeni za odlaganje njihovog otpada.
To, navodi, mogu da rade inspekcija i komunalna policija koje su, navodi Baralić, i počele da kažnjavaju građane, odnosno i pravna, i fizička lica zbog nepropisnog odlaganja smeća.
U gradu postoji nekoliko lokacija sa kojih stiže najviše pritužbi građana na prepune kontejnere i smeće koje, tvrdde, ostaje danima na istom mestu. Baralić objašnjava da je poseban problem Ulica 27. marta:
– U kontejnere kod tržnog centra „Zlatarica“ selo Sijaće baca svoje smee. Tu je najveći problem sa nekomunalnim otpadom, jer građani donose delove nameštaja kojih žele da se reše i tzv. zeleni otpad. Mi imamo dinamiku jesenjeg i prolećnog čišćenja tog otpada, kabastog i zelenog. Baš u ovom mesecu sprovodimo jesenje čišćenje. Pozvali smo građane preko nekih medija, na našem sajtu i na FB stranici „Čistoće“ nas pozovu da mi odvezemo kada oni imaju tu vrstu otpada. Često to uradimo potpuno besplatno kako bismo izašli građanima u susret (najčešće ako su naš kamion ili traktor blizu njih angažovani), samo da građani to ne bi bacali pored kontejnera.
Problema i žalbi građana da smeće stoji danima, ili da je broj kontejnera premali, ima i u selima, u Vojnom naselju, u Beogradskoj ulici – ispod Velike pijace. Vladimir Baralić ističe da se u donjem delu Beogradske ulice, u kontejnere ispod Zelene pijace, smeće izbacuje iz velikog broja lokala i ugostiteljskih objekata u tom delu grada, iako su ti kontejneri namenjeni samo za smeće stanara dve obližnje zgrade.
Možda deo rešenja problema zaista jeste u povećanju broja podzemnih kontejnera, jer su, kako saznajemo, u nekim gradovima oni – zaključani, odnosno,za odlaganje klasičnog komunalnog otpada mogu da ih koriste samo stanari okolnih zgrada uz pomoć specijalnih ključeva, odnosno kartica. Činjenica je svakako da – kontejnera nema dovoljno i da i dalje svi sa setom pominjemo vreme kada je u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji Kraljevo važilo za jedno od najčistjih gradova. Mnogo toga, naravno, zavisi i od nas samih, od naših naravi, navika i verovanja da svako može i treba da doprinese da nam grad bude čistiji.
M. M. D
