Vek postojanja jednog kulturno-umetničkog društva (KUD) ne meri se samo godinama, već i zbirom neponovljivih osećaja onih koji su ga stvarali, koji mu se vraćaju, koracima koje telo pamti i muzikom koja, i posle nekoliko decenija, ume da probudi isti osećaj pripadanja. Kada su se sinoć u sali Osnovne škole „IV kraljevački bataljon” začuli zvuci prve koreografije, bilo je jasno da na sceni nisu samo igrači, već sa njima i decenije uspomena na prve probe, putovanja, prijateljstva i generacije koje su u kraljevačkom „Abraševiću” ostavile deo svoje mladosti, a onda – posle mnogo godina, ponovo osetile ono isto uzbuđenje kao kada su prvi put zaigrale u ovom društvu.
Koncert je nosio naziv „Susret generacija”, a na sceni se predstavilo oko 180 igrača i muzičara. Nastupili su članovi prvog ansambla, aktivni veterani, ali i nekadašnji igrači koji su se na probe i koncert vratili posle 10, 20, 30 i više godina.
Među njima su bili i najmlađi neaktivni igrači (više od 45) koji su bili u „Abraševiću” kada je društvo prolazilo kroz težak i turbulentan period i koji mu tada nisu okrenuli leđa, ali i članovi takozvane „Zlatne generacije”, koja je takav epitet dobila još dok su bili aktivni igrači i sa KUD-om obišli mnoge kontinente.
Oni su se u velikom broju okupili i za 90-ogodišnjicu “Abraševića”, a njihovo gostovanje u Brazilu pamti se u Paso Fundu, gde su pre gotovo 30 godina ostavili snažan utisak, pa su najnovijoj generaciji “Abraševića” na turneji pre godinu i po dana meštani s ponosom pokazivali slike sa tadašnjim folklorcima iz Kraljeva koje i danas pamte.
Za Uroša Baltića, upravnika KUD-a „Abrašević”, obeležavanje 100 godina postojanja bio je fenomenalan osećaj.
– Mnogo smo ponosni i veoma nam je drago što smo došli do toga da je „Abrašević” danas stabilno društvo, sa najvećim brojem sekcija u Srbiji. Ne samo da imamo dugu istoriju, već je i današnji „Abrašević” respektabilno društvo – rekao je Baltić.
Već na generalnoj probi, dodaje, bilo je jasno da će koncert biti mnogo više od svečanog programa.
– Mnogi od njih su, posle 30 godina, prvi put ponovo ušli u „Abrašević” i zaigrali. Atmosfera je bila neverovatna. Bodrili su jedni druge i to je zaista bilo nešto što treba doživeti. Govorili su da je osećaj isti kao prvi put kada su ušli u „Abrašević” – kaže Baltić.
Koliko je snažna veza nekadašnjih članova sa društvom pokazalo je i to što su pojedini učesnici za ovaj koncert doputovali iz inostranstva.
– Nekadašnja članica došla je čak iz Australije da igra na ovom koncertu, neki su namenski doputovali iz Nemačke i Švajcarske. To jednostavno pokazuje veličinu „Abraševića” i njegov značaj, ne samo za kulturu grada Kraljeva, nego i za naše živote – istakao je Baltić.
Iz Australije je doputovala Sanja Stevanović, predstavnica „Zlatne generacije”. Da bi sinoć bila na sceni u Kraljevu, putovala je 26 sati.
– Daleko je Australija, ali ovo je posebna prilika i jako sam želela da dođem, uprkos globalnim okolnostima i otkazivanju letova. Pokušala sam na sve načine da iz Australije bezbedno stignem u Srbiju, da budem ovde sa svojom generacijom, da se okupimo, da još jednom osetimo te čari izlaska pred publiku i da posle toga svi zajedno proslavimo 100 godina postojanja – kazala je za portal Krug Sanja Stevanović.
Posebnu emociju večeri nosili su i aktivni veterani. Među njima je i Cica Stojimirović, koja sa 81. godinom i dalje igra u kolu.
– Prvi put sam se učlanila u „Abrašević” 1960. godine. Onda sam imala jednu pauzu, a zatim sam počela da igram u veteranima i igram do dana današnjeg. To je negde oko 60 godina – kaže Cica.
Na pitanje kakav je osećaj biti u kolu, odgovara jednostavno:
– Divan. Biti sa njima u društvu, a svi su mlađi od mene, to je stvarno nešto posebno. To je jedna privilegija koju imam u životu. Ljubav prema folkloru ne može baš da se objasni. To je neka posebna ljubav, nešto što izlazi iz duše i iz srca – iskrena je Cica Stojimirović.
Na istoj sceni – cela porodica!
Jedan od najlepših simbola sinoćnjeg koncerta bila je porodica Čekrlić. Na istoj sceni našli su se otac Jovan, majka Zorica, ćerka Jelena i sin Željko.
– Ovo je zaista bio pravi susret generacija. Supruga i ja smo odavno u „Abraševiću”, ja već 52 godine, a deca su ovde od svoje sedme godine – kaže Jovan Čekrlić.
On i supruga se, kaže, nisu upoznali u „Abraševiću”, ali je ona upravo zbog njega došla u ovo društvo.
– Ranije je igrala u drugom društvu, ali je na moj nagovor došla da igra u „Abraševiću” – dodaje Jovan.
Njegova ćerka Jelena kaže da je bilo posebno biti ponovo na sceni, i to sa porodicom:
– Bilo je zadovoljstvo učestvovati na ovom koncertu povodom stogodišnjice „Abraševića”. Zaista je predivan osećaj biti ponovo tu, sa ljudima sa kojima ste igrali pre 10, 15 ili 20 godina, a s druge strane biti tu i sa svojom porodicom, zajedno na jednom ovakvom događaju.
Ljubav prema folkloru, kaže, javila se čim je prvi put zaigrala.
– Mislim da se ljubav prema folkloru javila onog dana kada sam prvi put počela da igram, kada sam bila na svom prvom koncertu. Od tada se ništa nije promenilo – kaže Jelena.
Na repertoaru sinoćnjeg koncerta bile su uglavnom starije koreografije, one koje su obeležile ranije generacije „Abraševića”. Igrale su se igre krajeva od juga prema severu Srbije, a publika je imala priliku da vidi deo onoga što je kroz decenije činilo prepoznatljiv umetnički izraz ovog kraljevačkog društva.
Vek postojanja jednog kulturno-umetničkog društva nije samo podatak samo za njegovu istoriju i zato je sinoćnji „Susret generacija” bio mnogo više od simbolike jubilarnog koncerta. Bio je dokaz da „Abrašević” nije samo čuvar tradicije, već i mesto na koje se mnogi sa osmehom vraćaju, jer neka sećanja ostaju čvsto ušuškana tamo gde im je najudobnije – u srcu.
M. M. D.
