Sistem formalnog obrazovanja, najčešće čujemo – nema sluha za potrebe tržišta rada; „štancovanje“ diploma u nekim delovima zemlje proizvelo je sindrom „lakše do diplome, teže do posla“; pitali smo da li je tako i u Vrnjačkoj Banji?
Neusklađenost sistema obrazovanja i tržišta rada najbolje se manifestuje kroz nepodudarnost ponude rada i tražnje za radom. I ovoj godini u Srbiji ponuda poslova bila je mnogo manja od potražnje nezaposlenih za poslom.
Ovaj nesklad zato najčešće izaziva dugoročnu nezaposlenst. Pored dugoročne nezaposlenosti, tržište rada u Srbiji karakterišu: neiskorišćenost ljudskog potencijala – niska stopa aktivnosti, visoka stopa nezaposlenosti mladih, dispariteti u regionalnoj nezaposlenosti, problem unutrašnje migracije radne snage.
Sistem formalnog obrazovanja, najčešće čujemo – nema sluha za potrebe tržišta rada. Primat kvantiteta nad kvalitetom doprineo je ubrzanom rastu broja diplomaca, što za posledicu ima rast broja nezaposlenih visokoškolaca. S druge strane, nedovoljna specijalizacija studijskih programa i obrazovnih programa na nivou opšteg srednjeg obrazovanja dovodi do stvaranja znanja niske upotrebne vrednosti. Prisutan je sindrom lakše do diplome – teže do posla. Da li je tako, pitali smo – i u Vrnjačkoj Banji.
Danica Gočanin, savetnica za zapošljavanje u ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje ističe da ispostava NSZ u Vrnjačkoj Banji može da se pohvali saradnjom sa Ugostiteljsko-turističkom školom:
– Svake godine pre nego što Ministarstvo prosvete odobri plan upisa, mi dajemo neko naše savetodavno mišljenje o broju lica iz tih struka koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih. Ne govorimo o Gimnaziji koju pohađaju, uglavnom deca koja nastavljaju dalje školovanje. Što se tiče srednje Ugostiteljsko-turističke škole, to je kadar koji Vrnjačkoj Banji treba. Na evidenciju naše ispostave dolazi vrlo mali broj učenika koji su otišli na dalje školovanje u veće gradove. Mi se zato baziramo na one koji ovde završavaju Ugostiteljsko-turističku školu, jer je to ono što Banji koja sada ima i Fakultet za hotelijerstvo i turizam – najpotrebnije – ocenjuje naša sagovornica.
Pogledajte VIDEO emisiju:
Prema njenim rečima, problem migracije mladih ka većim gradovima i inostranstvu nije ništa manji, niti veći, nego u ostatku Srbije.
– Vrnjačka Banja je uvek bila, kad su u pitanju ti parametri, u nekom standardu i proseku, ali mislim da su mladi počeli da shvataju da zapošljavanje u svom mestu mnogo znači na nekom početku karijere i za zasnivanje porodice. Interesantno je da smo za poslednjih četiri – pet godina imali dosta mladih koji su bili zainteresovani za subvencije za samozapošljavanje. To su mladi koji žele da ostanu na svom porodičnom imanju, ili u porodičnoj kući, da pokrenu sopstveni posao koji je direktno ili indirektno vezan za turizam, a on je uVrnjačkoj Banji najrazvijenija privredna grana.
I u Vrnjačkoj Banji, u svakoj kvalifikacionoj strukturi, među nezaposlenima je između 55 i 60 odsto žena, što je, trenutno – malo iznad republičkog proseka. Osvrćući se na tendencije u poslednjih pet godina, naša sagovornica istiće da postoje neki pozitivni pomaci:
– U saradnji sa ostalim institucijama sa kojima bi sarađujemo: lokalnom samoupravom, Centrom za socijalni rad i organizacijama koje se bave mladima i licima iz kategorije teže zapošljivih, svi zajedno stvarno pokušavamo da im se na razne načine „nađemo“. Naš rad je prvenstveno isavetodavni i predstavlja neko pružanje prve podrške. Nisu toliko bitna čak ni sredstva koja oni imaju, ponekad im je važnija podrška, da oni osete da neko misli na njih, s obzirom da su neki od tih ljudi iz možda marginalizovanih grupa ili osobe koje su 10 godina nezaposlene. Kako se oseća neko ko je 10 godina nezaposlen šta mislite?
Ove godine interesovanje za program Moja prva plata u Vrnjačkoj Banji bilo je na nivou prošle godine: realizovano je 14 takvih ugovora.
– Prošle godine dosta lica uputili smo na razgovor, posle čega su započela svoj radni odnosi u firmama Leoni i Eurotaj u Kraljevu, a sada nam je najavljeno jeste da će firma „Fenol“ u Trsteniku imati potražnju za novih 100 radnika sa teritorije Vrnjačke Banje i Trstenika u kojem počinje sa radom njihov novi pogon. Preduzeće je iz segmenta mašinske industrije, a za posao opeatera nije potrebno posebno predznanje – pojašnjava Danica Gočanin, savetnica za zapošljavanje pri ispostavi NSZ u Vrnjačkoj Banji.
M. M. D.
*Ovaj medijski sadržaj sufinasiran je sredstvima iz budžeta opštine Vrnjačka Banja. Stavovi u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
