Istraživanje sprovedeno u osnovnim školama u Kraljevu i Raški pokazalo je da je većina škola upoznata sa obavezom protivpožarne edukacije, ali da manje od trećine sprovodi praktične vežbe. Istovremeno, čak 86,2 odsto škola zainteresovano je ili otvoreno za osnivanje vatrogasnih sekcija
Požar ne ostavlja mnogo vremena za razmišljanje. Kada se pojave dim i vatra, znanje o tome kako reagovati, kojim putem napustiti objekat, šta se sme, a šta nikako ne sme uraditi, može biti mnogo više od još jedne lekcije naučene u školi.
Upravo zato Zakon o zaštiti od požara ne ostavlja protivpožarnu edukaciju dece samo na dobroj volji pojedinih škola i nastavnika. Članom 6a predviđeno je sistematsko informisanje učenika o opasnostima i preventivnim merama, obuka za pravilno postupanje u vanrednim situacijama, praktične vežbe evakuacije i saradnja sa nadležnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama. Ali koliko se ta obaveza zaista sprovodi? Odgovor koji je dalo istraživanje među osnovnim školama u Kraljevu i Raški pokazuje da između propisanog i primenjenog još postoji značajan prostor.
Zakon poznaje 82,8 odsto škola, redovnu edukaciju ima 58,6 odsto
Istraživanjem je obuhvaćeno 26 osnovnih škola – 22 sa teritorije Kraljeva i četiri iz opštine Raška. Odgovore je dostavilo 20 škola, odnosno 76,9 odsto anketiranih: 16 od 22 škole iz Kraljeva i sve četiri škole iz Raške. Prikupljeno je ukupno 29 odgovora na upitnik sa 26 pitanja.
Rezultati otkrivaju zanimljiv raskorak. Sa zakonskom obavezom upoznato je 82,8 odsto škola, dok 58,6 odsto navodi da protivpožarnu edukaciju sprovodi redovno. Međutim, kada se sa teorije pređe na praktično znanje, procenat je znatno manji: praktične vežbe sprovodi 27,6 odsto škola.
Drugim rečima, poznavanje obaveze i razgovor sa decom o požarima nisu isto što i situacija u kojoj dete praktično nauči kako da reaguje kada se oglasi alarm, kada hodnik ispuni dim ili kada je potrebno bez panike napustiti školsku zgradu. Upravo praktični deo edukacije može biti presudan onda kada teorijsko znanje treba pretvoriti u pravilnu reakciju.
Podaci pokazuju i da protivpožarna edukacija, tamo gde postoji, nema jedinstven model. Najzastupljenija su predavanja vatrogasaca, koja kao oblik edukacije navodi čak 86,2 odsto škola. Časove odeljenske zajednice koristi 41,4 odsto, kroz redovnu nastavu ovu temu obrađuje 34,5 odsto, praktične vežbe zastupljene su u 27,6 odsto, onlajn sadržaji u 20,7 odsto, dok se kroz projektne aktivnosti protivpožarna edukacija realizuje u svega 6,9 odsto škola.
To pokazuje da saradnja škola i vatrogasaca već postoji, ali i da se veliki deo sistema još oslanja na pojedinačne aktivnosti umesto na ujednačen i kontinuiran model rada.
Za istim stolom škole, vatrogasci, Civilna zaštita i Školska uprava
Rezultati istraživanja predstavljeni su 9. jula na okruglom stolu u okviru projekta „Mreža za bezbedan i zeleni region: međuopštinska saradnja u zaštiti od požara i životne sredine“, koji je okupio predstavnike dobrovoljnih vatrogasnih društava iz regiona, Sektora za vanredne situacije u Kraljevu, Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave, Školske uprave Raškog okruga i osnovnih škola. Skupu je prisustvovalo 16 učesnika.
Učesnike je pozdravila Suzana Radosavljević, nastavnica OŠ „Dimitrije Tucović“, koja je posebno ukazala na značaj školskih vatrogasnih sekcija. Kako je istakla, njihov smisao nije samo u tome da deca nauče kako da reaguju u slučaju požara, već i u razvijanju odgovornosti, timskog duha i humanosti.
Viša vatrogasna oficirka Mirjana Prodanović predstavila je analizu primene Zakona o zaštiti od požara u osnovnim školama u Kraljevu i Raški, sa posebnim osvrtom na obaveze obrazovnih ustanova, preventivno delovanje i potrebu za kontinuiranom edukacijom učenika i zaposlenih.
O praktičnom radu sa decom govorila je i Milica Ivović, nastavnica tehnike i tehnologije u penziji, koja je prenela iskustva u organizovanju vatrogasnih kvizova, takmičenja i školskih vatrogasnih sekcija. Važan deo skupa usledio je, međutim, posle predstavljanja rezultata – kada se otvorilo pitanje šta dalje. Predstavnici Sektora za vanredne situacije istakli su značaj prevencije i podržali inicijativu da se protivpožarna edukacija učenika sistemski podrži. Predstavnik Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave Kraljevo podržao je predložene mere i ukazao da ovo odeljenje već realizuje aktivnosti kroz koje deca uče kako da postupaju u vanrednim situacijama.
Predstavnica Školske uprave Raškog okruga iskazala je spremnost za saradnju i predložila sastanak sa načelnicom Školske uprave, na kojem bi mogućnosti za unapređenje protivpožarne edukacije u osnovnim školama bile detaljnije razmotrene. Podršku inicijativi dali su i predstavnici dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Kraljeva i Raške.
Iz razgovora je proistekao i jedan sasvim konkretan predlog: da DVD Kraljevo organizuje studijsku posetu opštini Raška i prenese iskustva u osnivanju i radu školskih vatrogasnih sekcija, kako bi taj model mogao da bude primenjen i u tamošnjim osnovnim školama.
Okrugli sto završen je jednoglasnom podrškom preporukama proisteklim iz analize i inicijativi za sistemsko unapređenje protivpožarne edukacije, uz dogovor da saradnja institucija, škola i vatrogasnih organizacija bude nastavljena kroz zajedničke aktivnosti.
Deca jesu zainteresovana
Jedan od možda najvažnijih rezultata istraživanja ruši moguću pretpostavku da za dodatne aktivnosti ovog tipa među učenicima nema dovoljno interesovanja. Nijedna anketirana škola nije nedostatak interesovanja učenika navela kao prepreku. Naprotiv, čak 86,2 odsto škola zainteresovano je ili otvoreno za osnivanje školske vatrogasne sekcije, dok 96,6 odsto pozitivno ili uslovno pozitivno ocenjuje mogućnost saradnje sa vatrogasnim organizacijama. Kao najpogodniji uzrast za uključivanje u sekcije najčešće su navedeni učenici od petog do osmog razreda.
A upravo vatrogasne sekcije mogu da pomere edukaciju od povremenog predavanja ka praktičnom učenju – od upoznavanja sa uzrocima požara i načinima prevencije do pravilnog reagovanja, evakuacije, timskog rada i razvijanja odgovornosti. Poruka sa okruglog i jeste ocena da ovakve sekcije kod učenika mogu da razvijaju odgovornost, timski duh i humanost.
Škole kažu šta im nedostaje
Rezultati istraživanja pokazuju da prepreka, dakle, nisu deca. Najčešće se navode nedovoljna informisanost – 27,6 odsto, nedostatak vremena – 24,1 odsto, nedostatak opreme i finansijskih sredstava – po 17,2 odsto, kao i nedostatak kadra – 13,8 odsto. Još je indikativnije ono što su škole navele kao uslove koji bi im pomogli da osnuju vatrogasne sekcije. Čak 72,4 odsto traži stručnu podršku vatrogasaca, 62,1 odsto obuku nastavnika, 55,2 odsto odgovarajuću opremu, a po 51,7 odsto finansijsku podršku i nastavne materijale.
Dakle, istraživanje ne pokazuje odsustvo volje koliko odsustvo dovoljno uređenog sistema podrške. I škole, pritom, već imaju deo potrebnih unutrašnjih kapaciteta: 65,5 odsto navodi da ima ili bi moglo da ima koordinatora sekcije, dok 79,3 odsto raspolaže potpuno ili delimično odgovarajućim prostorom.
Od pojedinačnih akcija do sistema
Zato se među devet preporuka proisteklih iz analize ne nalazi samo osnivanje školskih vatrogasnih sekcija. Predloženo je sistematičnije sprovođenje člana 6a i donošenje jedinstvenih smernica za škole, formalizovanje saradnje škola sa dobrovoljnim vatrogasnim društvima i vatrogasno-spasilačkim jedinicama, obuka nastavnika, obezbeđivanje opreme i nastavnih materijala, snažnija podrška Školske uprave, kao i veće uključivanje učenika u praktične oblike učenja i vatrogasna takmičenja. Jedna od preporuka je i pokretanje inicijative prema Ministarstvu prosvete kako bi protivpožarna edukacija bila ujednačena, a saradnja škola sa lokalnim DVD-ovima sistemski uređena.
Za takav pristup, prema ocenama sa okruglog stola, postoji podrška institucija koje su učestvovale u razgovoru. Predstavnici Sektora za vanredne situacije podržali su inicijativu za sistemsku podršku protivpožarnoj edukaciji, predstavnik Civilne zaštite ukazao je na aktivnosti koje se već sprovode sa decom, dok je predstavnica Školske uprave Raškog okruga iskazala spremnost za saradnju. Pokrenuta je i inicijativa da DVD Kraljevo iskustva u osnivanju školskih vatrogasnih sekcija prenese školama u opštini Raška. Okrugli sto završen je jednoglasnom podrškom preporukama i inicijativi da se protivpožarna edukacija učenika sistemski unapredi.
Lekcija koja ne bi smela da zavisi od slučaja
Posle požara koji su ovog leta zahvatili područje Kraljeva i okolnih planina, razgovor o prevenciji teško se može svesti na administrativno pitanje da li je određena zakonska obaveza formalno ispunjena. Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo upravo polazi od činjenice da je kod požara izazvanih ljudskim faktorom prevencija jedna od najvažnijih linija odbrane, a obrazovanje dece i mladih njen važan deo. Jer, cilj protivpožarne edukacije nije da dete zna da ponovi definiciju požara. Cilj je da ne napravi požar iz neznanja, da prepozna opasnost pre nego što bude kasno i da, ako se požar ipak dogodi, zna kako da zaštiti sebe i druge. I tu istraživanje iz Kraljeva i Raške zapravo otvara mnogo šire pitanje.
Ako zakon već postoji, škole pokazuju interesovanje, deca žele da učestvuju, vatrogasne organizacije imaju znanje, a institucije iskazuju spremnost za saradnju – šta još nedostaje da protivpožarna edukacija prestane da zavisi od entuzijazma pojedinaca i postane ono što bi po svojoj prirodi morala da bude: deo sistema bezbednosti svakog deteta?
*Analiza primene Zakona o zaštiti od požara u osnovnim školama na teritoriji Kraljeva i Raške, sa preporukama za sistemsko unapređenje protivpožarne edukacije učenika, izrađena je u okviru projekta „Mreža za bezbedan i zeleni region: međuopštinska saradnja u zaštiti od požara i životne sredine“. Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo realizuje ovaj projekat kroz Program podrške „Ekosistem – podrška reformama u zaštiti životne sredine“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).
