U januaru prošle godine, na dva kraljevačka gradska groblja bilo je 99 sahrana, a tokom cele 2021. godine 860, što je dvostruko više nego u istom periodu ranije, kada je godišnje sahranjivano oko 400 ili, mesečno, najviše do 50 pokojnika. Zbog gužve, Radna jedinica Uprava groblja, koja je deo JKP „Čistoća“ Kraljevo, bila je prinuđena da sahrane odlaže, čak i za pet dana, pa su porodice preminulih čekale red za obavljanje tog obreda.
Ova godina nešto je, u pogledu broja sahrana, „povoljnija“ (ako to tako može da se kaže) jer je broj sahrana do sada manji za oko 200 u odnosu na prošlu godinu. Ipak, porodice preminulih u Kraljevu i sada čekaju, često i po pet dana, a ako se u čekanje „umetne“ i nedelja kao dan kada sahrana nema – čekanje se otegne i na šest dana.
Zašto je to tako pitali smo Nikolu Đurišića, upravnika RJ Gradsko groblje.
– Pred zimu se normalno dešava da broj sahrana bude veći i trenutno je situacija takva da su sahrane zakazane za pet dana unapred, ali za to postoje – objektivni razlozi. Ljudstvo nam se osulo: dvojica kolega su se povredila, a u toku je i korišćenje godišnjih odmora. Drugi „problem“ tiče se Starog groblja, na kojem su u toku radovi na stazi koji dosta komplikuju redovne aktivnosti, ali – čekali smo da to odradimo već četiri-pet godina – kaže Đurišić.
Pogledajte VIDEO
Nikola Đurišić podseća da izvršilaca koji su među zaposlenima neposredno zaduženi za sahranjivanje ima šest:
– I oni moraju da koriste godišnji odmor, pa ih najčešće, operativnih, imamo pet, a nekada i manje, kao što je sada slučaj. Poslednjih petnaestak dana prosek sahrana je tri do četiri dnevno. To je visok prosek, jer – poređenja radi, četiri je bio prosek dnevno u najjačem talasu epidemije koronavirusa – napominje Đurišić.
On podseća da je pre 10 godina bilo više od 20 izvršilaca koji su radili na sahranjivanju i na održavanju groblja i u sezoni građevinske poslove, a sada je takvih ljudi 12, a u međuvremenu Novo groblje proširilo se – za četvrtinu.
Na Starom groblju, prema rečima upravnika Uprave groblja, u toku su radovi za koje je po projektu urađenom još 2017. godine, planirano blizu sedam miliona dinara.
– U međuvremenu je građevinski materijal drastično poskupeo, a sedam miliona dinara će iskorišćeno staze koje su rađene behaton pločama, ali će ostati jedan krak od stotinak metara koji će biti završen sledeće godine. ona što je bila dvoje. Između asfaliranja i behaton ploća odlučilo smo se za behaton sa ivičnjacima i sa uređenjem prostora okolo, a odrađena su vodovodna i kanalizaciona mreža u delu gde nije urađena otkad groblje postoji, mislim na period otkad se groblje plaća, a to je od 1971. godine. Ne bi trebalo ni da brinemo o nekim eventualnim kvarovima na toj mreži.
Novo groblje je, pojašnjava Đurišić, drugo gradilište:
– Mogao bih slobodno da kažem da nam je to stalno gradilište. Insistirao sam i uspeli smo 2018. godine, da se groblje „omeđi“ i upiše kako bismo mogli da vidimo čime raspolažemo. Tako smo došli do hektar i po zemlje i deo tog prostora se trenutno eksploatiše, a bez njega bi Kraljevo bilo u velikom problemu, jer smo pre dve godine „izmislili“ prostor oko dalekovoda sa dve nove parcele čime smo „kupili vreme“ koje omogućava sahranjivanje za još godinu, godinu i po dana.
Broj grobnih mesta na Starom i na Novom groblju je između 24.000 i 25.000, a godišnji zakup košta grobnog mesta 752 dinara. Česti su komentari na društvenim mrežama da su groblje i grobna mesta – veoma loše održavani, a Đurišić kaže:
– Svedoci ste da se Staro groblje „naslanja“ na staro grdičko groblje još iz 18. veka. Ono se stihijski širilo. Postoji i pojas koji je nastajao tamo gde je moglo traktorom da se priđe i da se sređuje, pa je 90-ih godina korišćeno za izdavanje. Sada smo došli u situaciju da se bukvalno proširilo do kuća. OBAVEZE SU KORISNIKA DA ODRŽAVAJU GROBNA MESTA koja plaćaju onako kako oni to žele, a UREĐENJE PRISTUPA I PROSTORA OKO GROBNIH MESTA – NAŠA SU OBAVEZA. Naravno da radnici koji rade ne preskaču grobna mesta, posebno kada je košenje u pitanju. Postoji i drugi vid problema: nekome smeta trava, nekome cvet, neko ima ploče do grobnog mesta koje je zaraslo, pa ga radnici umažu trimerom kada kose travu. Veliki problem na Starom groblju je što je, neću preterati ako kažem – 20 odsto grobnih mesta bez naslednika, ili su oni daleko odavde, ili prosto nemaju potrebu da dođu na groblje. Takva grobna mesta prave veliki problem, ali smo broj nedefinisanih sveli sa nekih 60 na 17 ili 18. Svedoci ste da smo obeležili i grob Đorđa Radića, naučnika i osnivača Poljoprivredne škole u Kraljevu. Nažalost, obeležili smo prostor do groba, jer je Radićev pravi grob prekopan. Sramota je ovog grada da je dozvoljeno da se taj grob prekopa, ali ako je tako urađeno sa grobom jednog velikana, možete misliti kakve su to situacije bile ranije.
Đurišić podseća da građani dobro znaju da na groblja ne bi smeli da unose hranu i dodaje kako bi bilo zanimljivo, snimiti čišćenje, posebno posle Zadušnica, kada radnici, samo sa Starog groblja, odvezu pet traktorskih prikolica smeća. Na novom groblju situacija je, procenjuje – duplo gora.
– Nemam problem da priznam da su mnoge pritužbe na naš rad osnovane. Nisam ponosan na to kako izgledaju groblja. Mora da bude bolje i sigurno može da bude bolje, ali činimo sve što je u moći da organizujemo da sve bude bolje. Imamo i ekipu kosača: tri čoveka, od kraja maja do 1. septembra neprestano kose i odgovorno tvrdim da groblja nikada nisu bila bolje pokošena. Problem su nam i mini deponije koje ljudi u danu naprave kod Ložionice. Redovno ih čistimo. Čak su neki davali ideju da se postavi kištra, ali mogu da zamislim na šta bi to ličilo, pa to, dakle, ne dolazi u obzir – poručuje Đurišić.
Šesnaest kanti za smeće od 120 litara bilo je postavljeno na Starom groblju, ali su tri četvrtine tih sudova – ukradene. Preostale su samo četiri, jer su kradljivci dobro znali da su na mestu koje je pokriveno video nadzorom.
M. M. D.
