Život i smrt Radice Brkušanin u teškoj samoći

Umrla je, a  ne zna se kada, jer je godinama živela sama, daleko od civilizacije na padinama planine Čemerno

Vest da je Radica Brkušanin (71) preminula putovala je najmanje tri meseca, jer živela je sama u ataru nekadašnjeg sela Debeli Jasen, podno planine Čemerno. Znajući da je Radica tu godinama, u svojoj kolibi, duboko u šumi, a kilometrima daleko od prvih komšija, posumnjao je u najgore Goran Nikolić iz Konareva kod Kraljeva, putujući prema svom zabranu. Bilo mu je čudno što je trava do njene kolibe visoka i neugažena, a vrata njenog doma već obrasla mahovinom. Onda su na njegov poziv stigli Radicini dalji rođaci, policija, lekar Dragoslav Dugalić koji je zaključio da je umrla prirodnom smrću, pre oko tri meseca…

Njen život, pa i smrt u teškoj samoći, donekle je i simbol napuštenih sela. Jer, u Debelom Jasenu je nekada bilo kuća punih čeljadi, ali su se ljudi, bez dobrog puta i struje, selili pa je i  selo otišlo u istoriju. Što zbog toga  i njenih životnih okolnosti, poput neuspešnog braka i prerane smrti brata, ova nekada najlepša devojka u kraju i vešta krojačica, ostala je u samoći. Živeći tako kilometrima daleko od prvih komšija, usred šume i među zverima, bila je zanimljiva i novinarima, sa kojima i nije baš bila voljna da razgovara.

Tako nam je, prilikom naše posete, pre desetak godina, čuvajući svoje stado ovaca, govorila da je u gradu, njoj najbližem Kraljevu, poslednji put bila 1986. godine. Priupitala nas je za tačan datum, dodajući:

Znam da je nedelja i ne mašim ja mnogo, ali da proverim. Evo, proletos sam gledala kada je leska zazelenela, pa sam znala da ima još pet dana do Đurđevdana. Kad, posle sam od nekih lovaca proverila, ona sa pupoljcima dva dana zakasnila – objašnjavala nam je Radica.

Za pomoć nije molila nikoga i ponuđeno je, uglavnom, odbijala. Samo je pred zimu, uz pomoć prvog komšije Radojka Ćurčića, udaljenog šest kilometara, pribavljala malo hrane.

Ostalo ja sama spremam, za ovce sama kosim travu, donosim vodu, a kada sneg napada topim ga dok do izvora ne proprtim…Ne treba mi nikakva pomoć. Eto, kad su mi pre dve godine, u vreme velikih snegova, bacili džak namirnica iz aviona ja to nisam dirala. Posle, kad se sneg otopio, utvrdila sam da to i nije bila neka hrana, jer je ni lisice nisu jele. Eto,tako. Kafu da vam ne kuvam, jer nemam, a i škodljiva je – našalila se Radica.

Predlog da joj pošaljemo neki tranzistor, da bar tako ima vezu sa svetom, Radica je odbila:

Ne, ne treba mi ništa. Možda bi valjalo zbog datuma i vremenske prognoze, a vesti i muziku ne bih da slušam. Šta me briga šta rade političari, a i muzika se iskvarila... – tvrdila je tada Radica, koju su daleke komšije i dalji rođaci sahranili 28. juna ove godine, na groblju napuštenog sela…

        M. Dugalić   

1 komentar za naslov “Život i smrt Radice Brkušanin u teškoj samoći

Comments are closed.