„Prava ljudskost se ispoljava u najtežim trenucima, a srpska pomoć slovenačkim izbjeglicama u Drugom svetskom ratu neće biti nikad zaboravljena; zato nas naša druženja mogu samo obogatiti“
„Lačni Franc“ – slovenački bend koji je deo klasike jugoslovenskog roka – u utorak 14. decembra nastupiće u Kraljevu od 18.30h u muzičkom klubu „Pasaž“. Koncert je poklon pobratimskog grada Maribora Kraljevčanima i za posetioce je besplatan (ali se može ući samo sa ulaznicom; o tome kako do ulaznica pročitajte OVDE.
Uoči koncerta, intervju sa Zoranom Predinom, frontmenom benda „Lačni Franc“, napravio je naš saradnik Vojkan Trifunović.
Neminovno je da intervju započnemo pitanjem koliko je ova tzv. nova normalnost, uticala na Vas i posao kojim se bavite? Da li ste uspeli da nakon gotovo godinu i po dana shvatite šta se, zapravo, dešava i da u skladu sa novim okolnostima organizujete Vaš rad? Pretpostavljam da to nije (bilo) lako sa svim ovim izmenama, promenama raznih odluka, otkazivanjima u poslednji čas, zabranama i slično. Kakva je budućnost muzike i muzičke industrije nakon ovog iskustva?
Predin: Budućnost nije blistava. Mnogo je ljudi iz muzičkog posla moralo zatvoriti svoje firme (bina, razglas, rasveta itd), a i mi autori izvodjaći potrošili smo sve zalihe za crna vremena, pa ako uskoro ne završi ova ludnica ….. Nemoguće je bilo šta organizirat, kad se sve otkazuje i prelaže. No, ipak ostajem optimista, tako, da računam, da će u martu ili najkasnije aprilu koncerti ponovo zaživeti. Par sam puta u ove dve godine pao u depresiju, što se pokazalo u mojim dodatnim kilogramima i po popijenim flašama rakije iz boca na kojima ništa ne piše, kojih u normalna vremena ne bih ni takao. Ali sada sam ponovo dobar.
Pošto ste već nekoliko decenija prisutni na muzičkoj sceni da li biste mogli da kažete koji Vam je najteži period rada ili, možda u vezi sa prethodnim pitanjem, upravo proživljavate najteže trenutke?
Predin: Dok si dio generacijske muzićke scene sve ide samo od sebe, ali kad se menjaju generacije, onda postaje mnogo teže. Moja je sreća u tome, da sam u autorskom smislu uvek pronašao nešto novo, čime sam širio svoju publiku kroz decenije. Danas je moja publika mlada i radoznala publika svih uzrasta. Mislim, da su najteži trenutki iza mene.
Vaš novi album se zove „Gastarbajter trubadur“. Ko je, zapravo, on?
Predin: To sam ja. Možda je u svrhu dobrog odgovora na tom mestu najbolje objaviti tekst naslovne pesme, koji sve kaže: Ja sam gastarbajter trubadur. Rodjen sam da sanjam, da putujem i pjevam. Pjesme su mi sjetne i vesele i tužne. Zapadne za ples. Za dušu one južne. Molske su za rakiju. Za rebarca dur. Ja sam gastarbajter trubadur. I tako dalje…
Da li ste zadovoljni ovim albumom i njegovim prijemom kod publike i kritike?
Predin: Pošto je izašao samo na netu, a koncerata još nema, nije bilo ni odaziva kritike, koja sa pravom ćeka na LP vinil, pa da oceni muziku i omot. A ja sam vrlo zadovoljan. Par pesama se več dokazalo na Listi beogradskog Radija 101. Recimo naslovna, pa Bez tragova i sjene, pa Čarape ispod sandala.
Poslednjih nekoliko godina svedočimo povratku vinilnih izdanja, nakon kraćeg zatišja. Sa tim u vezi da li se i Vaš novi album može pronaći u ovom formatu ili ste se orijentisali samo na nešto modernije formate, poput Spotify-a i sličnih? Koliko je važno Vama kao autoru da doprete do što šireg kruga slušalaca, možda nekih mlađih koji nemaju gramofone i muziku slušaju na svojim Iphone-ima i drugim uređajima?
Predin: Meni je stalo do svakog radoznalog uha. A i gramofoni nisu više tako skupi kako nekad. Meni je drago, da se uz internetni, vraća i stari naćin slušanja, koji albumu vraća dramaturgiju slušanja. Okretanje ploče i čitanje tekstova sa albuma.
Bez obzira što živimo u vrlo neobičnom trenutku i iz trenutne perspektive budućnost se čini vrlo maglovitom, Vi kao da ne gubite pozitivnost i ne skidate osmeh sa lica. Gde pronalazite razloge za sreću?
Predin: U poslednje vreme u pisanju, objavio sam dve knjige. Knjigu kratkih priča Glavom kroz zid i roman Mongolske pjege (mrlje). Glavom kroz zid je u Srbiju objavio Vulkan, a Mongolske pjege će u aprilu mesecu izaći u izdanju Geopoetike.
U jednom tekstu sam pronašao komentar Vaše knjige „Mongolske pjege“ u kojem se kaže sledeće: „Povijest balkanskih prostora kao dokaz koliko je glup nacionalizam bilo kojeg predznaka“. Ova konstatacija je izrazito antinacionalistička i jasno je da se stav njegovog autora poklapa sa Vašim. U tom kontekstu kako posmatrate činjenicu da nacionalistička retorika, uprkos činjenici da je za prethodnih tridesetak godina pokazala svu svoju pogubnost, i dalje dominantan faktor na našim prostorima? Čini se da naši narodi (i narodnosti) nisu ništa naučili.
Predin: Danas živimo živote iz Alana Forda, stripa koji nas je svojim bizarnim dosjetkama i crnim humoram nasmijavao u osamdesetima. No, danas je svakidašnjica takva. Za moj roman Mongolske pjege, crnogorski kritičar Branko Mandić rekao je: ”Da je sreće, roman „Mongolske pjege“ bio bi lektira za učenike srednjih škola na prostoru bivše Jugoslavije. To je roman koji snažno i bez predumišljaja gradi slučaj protiv mržnje”.
Da je nacionalizam glupost svedoči i primer odnosa Kraljeva i Maribora. Naime, oni su ranije, dok je postojala zajednička država, bili gradovi pobratimi. Veza između ovih gradova je uspostavljena u znak sećanja i zahvalnosti za pomoć slovenačkim izbeglicama od strane Kraljevčana u Drugom svetskom ratu. Iz te zahvalnosti je potekla i ideja o manifestaciji „Voz Bratstva i jedinstva“ koja se održavala sve do kraja ’80-ih godina prošlog veka. A onda je prestala da se organizuje, padale su i teške reči između dojučerašnje braće, da bi nakon nekoliko godina došlo do pomirenja i evo, kao da se ništa nije dešavalo, dobijamo poklon u vidu ovog koncerta. Da li se sećate ove manifestacije? Koliko je ona bila bitna u samom Mariboru? Kakva su Vaša lična sećanja u vezi Kraljeva?
Predin: U Mariboru pobratimstvo još živi. Apsolutno bi bilo dobro, da se manifestacija, bez ikakve političke konotacije, što pre Voz bratstva i jedinstva ponovo oživi. Prava ljudskost se ispoljava u najtežim trenucima. Srpska pomoć slovenačkim izbjeglicama u Drugom svetskom ratu neće biti nikad zaboravljena. Naše druženja nas mogu samo obogatiti.
Šta može očekivati publika u Kraljevu? Imate li neku poruku za Vaše verne fanove (kojih itekako ima, sudeći po komentarima na društvenim mrežama)?
Predin: Pripremili smo reprezentativni izbor naših pesama, plus dodali nekoliko iznenadjenja. Pa ćemo tako odsvirat i jednu srpsku, jednu makedonsku, jednu partizansku …. Pesma “Ja vračam sunce u svoj dan” najbolje opisuje energiju koju donosimo sa sobom.
Vojkan Trifunović
Autor naslovne fotografije Roman Avdagić – https://www.flickr.com/photos/13469190@N00/8585732642 Creative Commons 2.0
