9. jul 2017.
Kanadski reditelj Majkl Divajni prema motivima mita o tragičnoj ljubavi Orfeja i nimfe Euridike stvorio je predstavu na otvorenom, u kojoj su mu saradnici bili mladi kraljevački glumci, studenti glume i članovi dramskog studija Grupa Grupa
Na ovogodišnjem A.N.F.I.teatar festival, treće večeri prikazana je predstava „Euridika“ kanadskog reditelja Majkla Divajnija, na malom rečnom ostrvu i levoj obali Ibra, između kojih je rečni tok, kao podeljenost između dva sveta.
Prikaz Vladimira Marovića
„Svuda u svetu užasna ljubav vlada“, poručuje Branko Miljković u svom Triptihonu za Euridiku. „Užas ljubavi“ izmiče podrazumevanom saglasju uzvišenog osećanja, koje se stoga mora preispitivati i iščitavati u slojevima prećutanog ili prikrivanog. Nužnost ovog preispitivanja navela je kanadskog reditelja Majkla Divajna da prema motivima mita o tragičnoj ljubavi tračkog pesnika i pevača Orfeja i nimfe Euridike stvori predstavu u kojoj težište radnje biva oposredovano ženskim principom i iskustvom, koji progovaraju kroz „mrtva“ usta junakinje dela. U ovom poduhvatu Divajnovi saradnici bili su mladi kraljevački glumci, studenti glume, kao i članovi dramskog studija Grupa Grupa, a za vizuelnu postavku zadužen je bio slikar i scenograf Vladan Slavković.
Sama predstava izvedena je u formi ambijentalnog teatra, nesputana zidovima, već na otvorenom prostoru, koji je omogućio potpunost doživljaja neograničenosti elementarnih nagona ljubavi i smrti. Za prostor su vešto odabrani malo rečno ostrvo i leva obala reke Ibra, između kojih je rečni tok, kao podeljenost između dva sveta. U jednom je bolom skrhani Orfej, svet crno kostimiranih aktera, oličenja života uobičajenog ritma, koji samo još čežnju priziva. Drugi je područje Hada i mrtve Euridike, čiji je kompleksni ljubavni odnos i sećanje na zajednički život predstavljen četvorostrukom postavkom glumica koje izražavaju taj osetilni sklop, a čija bela kostimiranost još samo pojačava maglinu i nedokučivost nepoznatosti s one strane života. One ujedno ukazuju i na vanidilični položaj žene u vezi i žene u svetu, dovodeći u pitanje i istinu ljubavi, opojmljujući je sada kao mitsku tvorevinu, te tako, zapravo, u prvi plan izbija rodni identitet, njegovo preispitivanje i reprezentacija, čime se doprinosi dekonstruisanju okoštalih partijarhalnih shvatanja u kojima je „ženi ćutanje ukras“ (Sofokle).
Dakle, Divajn nas stavlja pred složenost muško-ženskih odnosa i još jedno odgonetanje zagonetke smrti, kojoj, kako to narečeni mit pripoveda, ni ljubav ne doskače, ali se sa njom zato večno dotiče. Jedinstvo ovih naspramnih snaga ambijentalno je dočarano u rečnom toku, koji je ona pokretljivost izazvana suprotnostima „podeljenih“, a međuuslovljenih, strana.
U rediteljskom smislu, a što što je autor piscu ovog teksta nakon predstave potvrdio, u predstavi je bilo elemenata i uticaja avangardnog, ali i sirotinjskog teatra čuvenog poljskog reditelja i posvemašnog umetničkog stvaraoca Tadeuša Kantora. Baš taj sirotinjski teatar, kao ne baš nepoznata pozorišna forma, za svoje potrebe može uzeti sve što ga asocira na kreativni doprinos. Tako je i jedan prirodni ambijent sinoć poslužio svrsi umetničkog stvalaštva i izneo lepotu klasičnog dela na savremen način. Upravo je svevremenost motiva, odnosa i zapitanosti u tragičkoj radnji ono što proširuje mogućnosti njenih stalnih i novih iščitavanja, jer „granice duše nećeš u hodu naći, makar pregazio sve puteve – tako dubok logos ima“ (Heraklit).
Sinoć, 8. jul (subota), prikazana je predstava „Osećaj brade, Pozorišta Promena iz Novog Sada, priča o esenciji dobra i zla, koja publici postavlja pitanje da li je revolucija jedino rešenje ili ona zaista jede svoju decu.
Danas, 9. jul (nedelja), u 20.00 u Sali Kraljevačkog pozorišta na programu je predstava „Terorizam“ (Artfrakcija / Kc Inđija / Pozorište mladih Novi Sad) u režiji Momčila Miljkovića. U pitanju je crno-humoristička komedija. Snažan, savremeni, ruski komad o terorizmu u našoj svakodnevnici, sastoji se od šest scena koje su povezane i koje nam na suptilan način pokazuju kako svako od nas može biti odgovoran za nesreće koje nas okružuju.
ANFITEATAR će u ponedeljak 10. jula u 21.00 (u staroj zgradi Radio Kraljeva u Čika Ljubinoj ulici) biti zatvoren predstavom PRAĆKA, Public P Bačka Palanka.
Čuveni ruski pisac i reditelj, Nikolaj Koljada napisao je ovu priču o mržnji koju širimo jer smo potisnuli ljubav, a ta mržnja često je prihvatljivija od ljubavi. Šta biste uradili kada biste na ulici sreli vašu srodnu dušu i shvatili da ona ne izgleda onako kako bi trebalo? A kako bi trebalo?
