DOPRINOS REFORMI JAVNE UPRAVE

30. jul 2017.

Na sastanku sa predstavnicima medija u Kraljevu, u organizaciji Praxis izneli su utisak da vlast prepoznaje značaj nevladinih organizacija samo zbog ispunjavanja očekivanja EU, a ne zato što to smatraju kao uslov funkcionalne demokratije

Informativni  sastanak sa predstavnicima medija, u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu, deo je aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU. Skrenuta je pažnja da kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da država izgradi nacionalnu javnu upravu koja ima kapacitet da sledi principe dobre uprave i da delotvorno prenosi i sprovodi pravne tekovine EU (acquis communautaire).

Imajući u vidu značaj uloge koju mediji imaju u smislu praćenja i izveštavanja o složenom procesu reforme uprave, odnosno o napretku i izazovima predstavljeni su SIGMA principi javne uprave.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa govorila je o ulozi koju organizacije civilnog društva i mediji imaju i istakla njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija.

Ako se osvrnemo na fazu izrade zakona, kao glavnog instrumenta politike, primetno je da se neretko realizuje bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, bez sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana. Istraživanja ukazuju da je tek za svaki deseti propis organizovana javna rasprava, dok procenat usvajanja zakona po hitnom postupku  iznosi više od 70 odsto. To se ne može opravdati izgovorom da dinamika procesa evropskih integracija zahteva usvajanje propisa po hitnom postupku. U tom smislu je primetan i sužen prostor za učešće organizacija civilnog društva, a utisak je da javne vlasti prepoznaju  njihov značaj samo zbog potrebe da ispune očekivanja EU, a ne zato što smatraju da je to uslov funkcionalne demokratije.

Uloga medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, kako zbog finansijske nestabilnosti, tako i zbog nedovoljno podsticajnog okruženja za istraživanje specifičnih tema, što je posebno slučaj sa lokalnim medijima.

Prema oceni predstavnika medija, oni prepoznaju značaj učešća medija u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.  

Zaključeno je da su brojni izazovi sa kojima se civilno društvo i mediji suočavaju u reformi javne uprave, tako da je veoma značajno jačati njihove kapacitete kako bi bili efikasni „monitori“ i aktivni učesnici u procesu reformi.