9. jun 2016.
Postalo je normalno da za najbolje studente sakupljmo pare kako bi mogli da odu na neko inostrano takmičenje, a oni koji su učestvovali u stvaranju nakaradnog sistema prave akcije pozivajući sirotinju da zove i donira novac
Po mnogo čemu počesmo da prednjačimo u odnosu na zemlje u Evropi, a takođe i da – po mnogim negativnim stvarima – prevazilazimo i mnoge zemlje Afrike i Azije. Naravno, treba uzeti u obzir da na tim kontinentima postoje zemlje koje su ozbiljne, uređene i vojno bezbedne, a da i ne govorimo o tome koliko neke od zemalja – kojima se, verovatno, mnogi u Srbiji danas podsmevaju, valjda im je tako lakše da sakriju svoju muku ili jednostavno nemaju pojma te podležu stupidnim stereotipima – imaju stanovništva, te samim tim i perspektivu za lakši razvoj i činjenicu da, baš zahvaljujući broju stanovnika, bivaju kudikamo ozbiljnije shvaćene u krugovima međunarodne politike.
Od svega navedenog, mi nemamo ništa. Osim, po svemu sudeći, podatka da smo treća najsiromašnija zemlja u Evropi:
Glavni parametar za izvedeno istraživanje bila je stopa nezaposlenosti. Kako treba imati u vidu da je u Srbiji više od pola miliona ljudi zaposleno sa minimalnim ličnim dohotkom, nije nerealno smatrati da nismo ni treća najsiromašnija zemlja – nego prva!
Ipak, kod nas se po tom pitanju ništa ne preduzima već 26 godina – sa posebnim akcentom na period od petooktobarske revolucije, gde je misao o pljačkanju na svakom mestu i u svakom pogledu, jednostavno zamenila reč: privatizacija.
U poslednje vreme, siromaštvo se želi legalizovati, a odgovornost sa države prebaciti na sve državljane Srbije. Podmukla podvala na koju su se neki naši sugrađani i te kako upecali, a o čemu se zapravo radi?
Radi se o studentima FTN-a iz Novog Sada koji treba da odu na takmičenje robotike, zvano “Eurobot“, a koje se održava u Francuskoj. Pokrenuta je akcija kako bi se prikupilo 4000 evra, te se tako se našim mladim takmičarima platio put, pošto su za smeštaj uspeli sami da skupe novac.
U emisiji na RTS-u, a preko „Fondacije Blic“, u humanitarnom šou-programu Teleton, učestvovale su mnoge poznate ličnosti, od kojih i neki političari, zatim neki koji su političke stranke direktno podržavali, a i neki koji su se kroz iste (i uz pomoć istih) dobro ovajdili. Cilj akcije je bio prikupljanje aparata za proveru sluha kod beba u svih 56 porodilišta širom Srbije.
Ovde bi trebalo obratiti pažnju na projekat koji je pobedio, a sve u cilju humanosti i pomaganju najsiromašnijima. Komšijski čiviluk je pokrenut 2014. godine i zamisao projekta je bila da se pored kontejnera, a na “komšijski čiviluk“, okače hrana, odeća i predmeti za reciklažu, kako bi bili dostpupni korisnicima na dostojanstveniji način i tako se doprinelo kvalitetu života lokalne zajednice. U praksi je zaživela i “kuka“, koja se takođe ostavlja pored kontejnera, sa istom namenom.
Dakle, tri potpuno različita primera koja, na svoj način, govore o neodgovornosti, licemerstvu i skretanju sa glavne teme. Šta je glavna tema? Glavna tema je svakako pitanje: „Šta će nam država ako ne može da reši elementarne probleme svojih državljana, a pre svega jedno od najosnovnijih ljudskih prava, pravo na rad“? Postalo je normalno da se najboljim studentima sakupljaju pare po gradovima kako bi mogli da odu na neko inostrano takmičenje. Oni koji su nas opljačkali i direktno učestvovali u stvaranju ovakvog nakaradnog sistema prave akcije gde upravo oni pozivaju sirotinju da zove i donira novac za porodilišta. I na kraju, sasvim je normalno da ljudi rovare po kontejnerima, ali smo toliko licemerni, te nam je žao da se prljaju i ulaze u njih po hranu, nego ćemo na “Kuke“ da je kačimo, onako kulturno. Grozno! Deca sa retkim bolestima se operišu preko SMS poruka i opet prikupljanjem para od srpskog naroda, koji i u svoj svojoj bedi, uvek nekako nađe da bar malo pomogne.
Oni što imaju najviše novca – pozivaju sirotinju da donira. Političari koji su stvorili ovakav sistem, pozivaju svoje žrtve da daju i ono poslednje što imaju, dok su oni lično – sve bogatiji i bogatiji. Problem se skreće na humana osećanja ljudi, a ne na državu čija je dužnost da otvara radna mesta i omogućava pristojne plate, kako bismo mogli iole normalno da živimo. Takvoj državi, a iz gore navedenih primera, koji su samo kapi u moru, mnogo je lakše da siromaštvo i zvanično legalizuje kao sasvim normalnu stvar, kad već to i na svaki drugi način čini. Koja je svrha takve države?
izvor: http://www.mladasrpskasnaga.org/2016/05/31/podigle-se-kuke-bez-motike/
