OŽIVEĆE «VAROŠKA LEGENDA»

29. jul 2017.

Na nekoliko lokacija u Kraljevu i okolini, prethodnih dana snimani su trejler i pilot projekat za, kako složna filmska ekipa očekuje, buduću TV seriju po romanu Kraljevčanke Tajane Poterjahin i poukama doba koje je imalo manjak razumevanja za dobre i veike ljude

Tatjana Poterjahin, Kraljevčanka, etnolog, želela je da svojim novim romanom «Varoška legenda» savremenicima približi zaboravljene vrednosti i priču o građanskom sloju u Srbiji s kraja XIX i početka XX veka. Glavni lik Maksim Nestorović u Kraljevo dolazi iz Beograda sa bolesnom suprugom, ali u varoši sreće drugu ženu, Despinu, čija je sudbina potresna i teška. Njihove sudbine, Maksimova i Despinina, povezuju se kroz složeni društveno-politički kontekst.

– Trudila sam se da verno i detaljno ispratim baš taj politički kontekst, jer o tom dobu ima dosta dokumenata, koji otkrivaju mnogo, ne samo o prošlosti, nego i o sadašnjosti. Centralna tema romana jeste ljubavna priča između dvoje ljudi koji su možda idealisti, ali nisu idealni. Nisam želela da ptavim ni idealnu ljubavnu priču, ni idealne likove, pa u romanu ima svega čega ima i u realnom životu – pojašnjava Tajana, čiji su junaci primer kako prevazilazeći mane, grehe ili greške iz prošlosti možemo da promenimo sadašnjost.

Maksim i Despina samo zajedno mogu da se odupru društvu koje je politički vrlo podeljeno. Maksim ulazi u politiku, iz želje da se osveti ljudima koji su ranije naudili Despini, a delom i zato što je idealista i veruje da može da menja svet.

Autorka romana došla je na ideju da deo romana ekranizacijom približi modernom čoveku, koji sve više postaje vizuelno biće i traži kratku formu, sliku i zvuk. Ideju o snimanju trejlera teško bi bilo realizovati bez ekipe koja deli isti entuzijazam. Tajana je, kaže, imala sreću da upozna dr Lidiju Cvetić iz Muzeja slatka u Kraljevu, vlasnicu Muzeja i glumicu, koja je oduševljena romanom, ponudila Tajani da zajedno počnu da rade na trejleru. Lidija, koja igra Despinu Dimitriadis je preporučila i glumca koji će igrati ulogu Maksima Nestorovića (Luka Miljković). Osim njih dvoje igraju i poznati srpski glumac Slobodan Ćustić (Krsman Kamdžija), Tajana Poterjahin (autorka romana i Maksimova supruga Kata) i Dušan Jovanovic (Mihailo Čebinac). Reditelj je Darko Štetin, njegov asistent Jelena Milisavac, producent dr Miloš Antonović, snimatelj Nikola Lukić, šminku i frizure radi Robert Danilović.

Trejler i pilot-epizoda snimani su nekoliko dana (bolje rečeno noći J) u Muzeju slatka (Kuća Cvetića) iz 1908. godine, u Adžića kući, na Ibru, u selu Cvetke. Reditelj Darko Štetin kaže da je, kad je pozvan da uradi trejler, posao shvatio kao «reklamu za knjigu», tražio da je pogleda, ali je posle prvih desetak strana, knjigu bukvalno «progutao» za dan i po.

– Nisam mogao da je ispustim iz ruku i shvatio sam da je ta knjiga fantastičan predložak za eventualnu buduću TV seriju. Kao televizijski i filmski reditelj vizuelizao sam knjigu dok sam je čitao, potpuno svestan da bi bila velika šteta da se ova priča ne pojavi na Tv ekranima kao duga TV serija – kaže Štetin, pojašnjavajući da je roman pun događaja, strasti, mentaliteta, konflikata, čudnih sudbina.

U pitanju je istorijsko doba prepuno refleksija sa savremenim dešavanjima i između ljudi (ljubavni trouglovi, drame i situacije), i u politici.

– Radnja ne dodiruje nikog iz današnjih vremena, ali sve je tako slično, što je za mene bilo vrlo interesantno, pa smo trejler pretvorili u pilot epizodu buduće serije, što prevazilazi naše prvobitne namere i budžet koji imamo, ali entutijazam čitave ekipe je ogroman, pa se nadamo da će sve ovo biti dobra provokacija da se neki producenti zainteresuju za ovu priču i da neke televizije to prihvate – poručuje reditelj filma.

Ocenjujući doba u kojem živimo, Štetin kaže da je problem današnjeg društva, to što nemamo dovoljno junaka, ne shvatamo šta su vrednosti i gubimo se u tehnologijama i novim načinima življenja, što imamo primitivne odnose među ljudima, manjak dobrote i razumevanja za dobre i velike ljude.

– Ključ ovog romana je u tome što se pojavljuje jedan junak sa toliko dobrih osobina, koji je potpuno neshvaćen, a ljudi ga doživljavaju kao budalu, ne shvatajući da bi trebalo da se ugledaju na njega, umesto što ga ponižavaju, zavide mu i smeštaju mu smicalice – pojašnjava Štetin.

Posle nekoliko dana snimanja, materijal će zbog letnje pauze malo da «odleži», pa će montaža biti urađena u septembru. Reditelj za glumce kaže da su briljantni i da mu je zadovoljstvo da radi sa Slobodanom Ćustićem, Lukom Miljkovićem, Lidijom Cvetić, To zadovoljstvo, veruje Štetin, moći će sigurno da se oseti i kada posao bude završen. Dok gledam kako sa osmehom priča o onome što je celu ekipu ovih dana iscrpljivalo, ali se niko od njih ni u jednomm trenutku nije požalio da je umoran, setih se kako kažu da «bez zadovoljnog srca nema dobrog koje vredi, a isto tako, za zadovoljno srce nema na svetu zla koje bi mu moglo naškoditi». Zato, srećan vam rad, dragi ljudi, a onima koji su ovaj tekst pročitali do kraja, darujemo citat iz knjige koji će vam, možda, približiti snagu ljubavi Maksima i Despine:

“Reći će ti neke noći, da je moje srce stalo.

Da sam umro iznenada. Ne žalosti se, budalo.

Ja sam umro onog dana kad sam tvoje oči sreo!

Posle toga, sve što beše – beše moje smrti deo.

U trenutku bujne sreće ko je umro – zar je malo?

Nije malo. Bejah srećan. Ne žalosti se, budalo.”

Ovaj projekat podržali su: Muzej slatka – Kuća Cvetića, Narodni muzej Kraljevo, Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kud Abrašević i Kraljevačko pozoriste, (nakitom) filigranska radionica Hristo Berisa – zlatara Stefano, koji su najvrednije premete ustupili bez reversa, zato što je «najplemenitije zadovoljstvo – radost razumevanja». I u onom, Despininom i Maksimovom dobu, ali, definitivno, i u ovom našem, koje će nekim novim ljudima biti prošlost, koliko god da to nama trenutno deluje nezamislivo. I zato – neka živi «Varoška legenda»! Ili, još lepše i lakše rečeno: “Ljubav. Sve drugo prođe.”