Aleksandar Đurović i Slobodan Zdravković jednostavno su od onih koji vole da pomeraju fizičke granice i sami sebi zadaju izazove. Prijatelji i članovi njihovih porodica jutros su ih ispratili da u narednih desetak dana savladaju još jedan: trčaće 670 kilometara do Hilandara, pravoslavne svetinje u kojoj planiraju da dočekaju Božić 7. januara.
Aleksandar koji živi na relaciji Kraljevo – Vrnjačka Banja je trener, a jesenas je osvojio Everesting Izazov, popevši se devet puta, u kontinuitetu i bez spavanja od Kamenice do Kraljeva, čime je savladao u zbiru visinsku razliku koja je veća od visine Mont Everesta kao najvišeg planinskog vrha na svetu. O tome više u našem ranijem tekstu Skoro dva dana (bez minuta sna) Aleksandru su bila potrebna da savlada Everesting Izazov
Slobodan je programer, ali obožavanje prirode im je zajednički imenitelj. Na pitanje kako su se odlučili za ovakav izazov odgovaraju da je se, možda, bilo na brzinu, ali i da je to, na neki način, bila odluka poslata „odozgo“.
– Sve se desilo u trenutku. Sloba i ja smo razgovarali, on je predložio, možda iz šale, da za Božić budemo u Hilnadaru, a onda smo, bukvalno, za dva minuta odlučili da krenemo – kaže Aleksandar.
Pogledajte VIDEO prilog:
Slobodan dodaje da im je prva destinacija za prenoćište večeras manastir Svete Petke u Đunisu:
– Put nas dalje vodi do Niša, preko Predejana, manastira Prohor Pčinjski i daljekroz Makedoniju i Grčku.
Njih dvojica se već godinama bave ultra trčanjem, pa posebnih priprema za ovaj izazov nije bilo. Malo duže su, kažu, čekali na blagoslov iz Hilandara, ali sada prepreka više nema. Prijatelj ih prati automobilom, tako da oni kod sebe nemaju puno stvari osim obaveznog pojasa sa vodom. Planirali su da put od oko 670 kilometara istrče za desetak dana.
Danas planiraju da istrče najdužu rutu od 80 kilometara. Nekih dana rute će biti kraće, drugih duže, ali i Aleksandar i Slobodan kažu da im je jako važna podrška porodice i prijatelja koju imaju, jer, kažu, osećaju tu dobru energiju i nadaju se da će svi oni biti uz njih na ovom putu i pratiti napredak do konačnog cilja.
Kondicije imaju, alli priznaju da će i za njih ovo biti merenje fizičke izdržljivosti i „dobra borba“.
– Iza nas je puno treninga, ali fizički ne možete da se spremite za ovakav napor. Mi se nadamo da ćemo duhom uspeti sve ovo da iznesemo, da ćemo ostati „jaki u glavi“ i da nećemo stati. Trudićemo se da budemo što više smireni. Verujemo u Boga i da ćemo se vratiti makar malo bolji nego što smo krenuli. Najbitnija nam je vera da ovo možemo– otkriva Slobodan za portal Krug.
Na nogama su im patike za trčanje, kažu ne neke posebne, osim što su namenjene za duže staze.
– Ne plašimo se ničega. Uz božju molitvu straha nema. Vratićemo se, najverovatnije, 8. januara, jer planiramo da ostanemo par dana kao gosti Hilandara. Vratićemo se, naravno, autom, nećemo trčeći – rekao nam je sa osmehom neposredno pred polazak na dug put Aleksandar.
Uz jedno „Braćo, mi idemo, pomolite se nekada za nas“, Slobodan i Aleksandar otisnuli su se sa Gradske terase na Ibarskom keju ka Ibarskom mostu, a odatle dalje u svoj izazov. Želimo im da ih zdravlje posluži, da ih prati lepo vreme i da imaju što manje žuljeva. Sve ostalo mogu sami ovi ljudi koji su uvek jači od sopstvenih izgovora. Uz to su, nesumnjivo, dovoljno snažni da svoj zadatak pokušaju sami da ostvare, a biće i mudri dovoljno da prepoznaju ako im pomoć zatreba i hrabri – dovoljno da je zatraže.
Srećan put i lake noge, hrabri ljudi!
M. M. D.
