Najduža deonica u danu trebalo je da bude 80 kilometara, ali poslednjeg dana na putu do Svete Gore – junak ove priče istrčao je 97 kilometara
Sećate li se Aleksandra Đurovića i Slobodana Zdravkovića koji su 27. decembra iz Kraljeva krenuli na put dug 670 kilometara do Manastira Hilandar u Grčkoj sa namerom da na Svetoj Gori dočekaju Badnji dan i Božić?
U svojoj nameri uspeo je Aleksandar, dok se Slobodan, nažalost, povredio četvrtog dana. Ipak, on je nastavio da prati Aleksandra automobilom, zajedno sa prijateljem koji im je sve vreme bio logistička podrška.
Pogledajte delić VIDEO priče o savladavanju ovog izazova:
U Uranopolis su, ispričao je za portal Krug Aleksandar Đurović, stigli u petak 5. januara oko pola dva ujutru:
– Uspeo sam da istrčim 670 kilometara za devet dana, što je dan manje od planiranog. Slobo je, nažalost, povredio Ahilovu tetivu i morao je da stane sa trčanjem četvrtog dana, ali je posle toga sve vreme i on bio u ulozi podrške. Nije ni meni baš bilo lako – priznao nam je Aleksandar.
Kako je pojasnio, jednog dana ni sam nije mogao da trčim, pa je tog dana samo hodao:
– Bilo je tu svega. Poslednjeg dana sam pretrčao 97 kilometara – pojasnio je Aleksandar sa kojim smo razgovarali dok su u Uranopolisu spremali da ih prebace brodićem do prve male luke, a onda do Hilandara u kome su proveli Badnje veče i danas Božić po svim običajima ove pravoslavne svetinje.
Pogledajte i priču sa ispraćaja na put pun neizvesnosti:
Aleksandar koji živi na relaciji Kraljevo – Vrnjačka Banja je trener, a početkom jeseni 2023. godine osvojio je Everesting Izazov, popevši se devet puta, u kontinuitetu i bez spavanja od Kamenice do Kraljeva, čime je savladao u zbiru visinsku razliku koja je veća od visine Mont Everesta kao najvišeg planinskog vrha na svetu. O tome više u našem ranijem tekstu Skoro dva dana (bez minuta sna) Aleksandru su bila potrebna da savlada Everesting Izazov
Slobodan je programer, ali obožavanje prirode i fizičkih izazova je Aleksandrov i njegov zajednički imenitelj.
Plan je bio da im deonica od oko 80 kilometara koju su pretrčali prvog dana ovog izazova – 27. decembra, bude i najduža, ali – ispostavilo se da je poslednjeg, devetog dana, Aleksandar istrčao u danu 97 kilometara.
Spavali su, uglavnom u manastirima, redovno se javljali brojnim pratiocima na društvenim režama izveštavajući ih kako stoje stvari. Dešavalo se i da završe u blatu kada potraže alternativne puteve, stradala su im kolena od opterećenja, ali – hrabro su gurali dalje. Uglavnom sami, a ponekad i uz podršku prijatelja koji su ih duž trase sačekivali da sa njima istrče neku deonicu.
I Aleksandar i Slobodan se već godinama bave tzv ultra trčanjem, pa posebnih priprema za ovaj izazov nije bilo. Malo duže su, kako su nam ispričali, čekali na blagoslov iz Hilandara, a onda hrabro krenuli na dug i neizvestan put uz veliku podršku porodice i prijatelja koja im je bila veoma važna.
Uz božju molitvu, kažu, straha nije bilo. Povratak planiraju za 9. Januar, do kada su planirali da ostanu kao gosti na Svetoj Gori. Automobilom, neravno.
Krenuli su uz jedno „Braćo, mi idemo, pomolite se nekada za nas“. Želimo da znaju da je puno nas kojima je bilo važno da znamo kako su, dokle su stigli i koliko ih drži vera u uspeh, u dostizanje cilja i još jednu pobedu.
O svemu što ih je pratilo na putu – popričaćemo sa njima po povratku. Do tada – možda da probamo da zamislimo kako Aleksandru i Slobodanu stoji krilatica koja kaže „nije da se ne usuđujemo zato što su stvari teške; već su stvari ponekad teške zato što se ne usuđujemo“. Kad se čovek usudi, ništa ne postaje lako, ali pobeda postaje slađa.
M. M. D.
