Borba za srpske nacionalne interese u Makedoniji: “Pirove pobede”?

Predstavljanje dvotomne monografije o delatnosti Kraljevine Srbije u Makedoniji na prelomu 19/20. vek, autora dr Vukašina Dedovića, bilo je povod za razmatranje politike Srbije u odbrani državnih i nacionalnih interesa u tom periodu i u 20. veku, kada su načinjene brojne greške

            Više od 12 godina istraživačkog rada u arhivima Srbije i oko 900 stotina iščitanih bibliografskih jedinica sažeto je u doktorsku disertaciju „Rad Srbije na zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa u makedoniji od 1885. do 1912. godine“ autora dr Vukašina Dedovića, istoričara iz Kraljeva. Borba

Srbije za svoje žitelje na prostoru nekadašnje Južne Srbije decenijama je bila zanemarena i politički nepodobna jer je politika komunista bila stvaranje makedonske nacije. Zbog toga ova tema nije dovoljno ni proučavana i zato je Dedovićevo istraživanje značajan doprinos srpskoj istoriografiji.

            Prva dva toma njegove disertacije ovih dana su ugledala svetlost dana u izdanju Istorijskog arhiva Kraljevo i predstavljena su danas kraljevačkoj javnosti i brojnoj publici u Svečanoj sali Gradske uprave. Dan za ovaj događaj nije slučajno izabran – 22. febrara po starom kalendaru 1882. godine proglašena je Kraljevina Srbija.

            Vukašin Dedović je publici predstavio sadržaj svog obimnog rada, koji je obuhvatio vremenski period od 27 godina u kojima su se na terenu u Makedoniji okolnosti veoma često menjale, kao i spoljnopolitički kontekst. U tom periodu Srbija je u Makedoniji delovala na više frontova: kulturnom, obrazovnom, verskom, političkom… pa kad nije moglo drugačije, i oružanom.

            Srbija je od donošenja ’Načertanija’ (1844) gledala na Staru Srbiju i Makedoniju kao na svoja područja koja treba da joj budu priključena… Iako je težak položaj srpskog stanovništva u Makedoniji obavezivao Srbiju da pojača svoju državnu i nacionalnu političku aktivnost, srpska vlada nije gotovo ništa preduzimala do 1885… Prvi dugoročniji program nacionalno-političkog i kulturno-prosvetnog rada u Turskoj uradio je Milutin Garašanin i dostavio kralju Milanu na razmatranje – navodi Dedović u svom delu.

            Cilj ovog plana Milutina Garašanina za organizovanje srpske propagande u Staroj Srbiji i Makedoniji bio je da se organizovanim radom sa srpskim stanovništvom, pre svega na kulturnom i prosvetnom planu, ono uzdigne, uspravi, nacionalno osvesti i usmeri ka svojoj matici Srbiji. Od tada počinje sistematičnije angažovanje Kraljevine Srbije i to je upravo period koji je istraživao Dedović, sve do 1912. i početka balkanskih ratova.

            O istraživanju Vukašina Dedovića i temi kojom se bavio govorili su prof. dr Radoš Ljušić, mentor i recenzent, dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva, Vesna Milojević, direktorka Istorijskog arhiva i autor monografije.

            Govoreći o istorisjkom kontekstu događaja, dr Predrag Terzić, koji se istraživanjima i sam bavi Srbijom s kraja 19. veka, je podsetio da je Srbija 1885. izgubila oružani rat protiv Bugarske, ali se borba nastavila na teritoriji Makednonije – borba za narod slovenskog porekla koji nije imao čvrst nacionalni identitet:

            Rad Vukašina Dedovića pokazuje da je postojala snažna želja države Srbije da očuva verski i nacionalni identitet srpskog naroda koji je živeo na području Makedonije. Ta borba se odvijala na kulturnom, verskom, obrazovnom planu…  Međutim, šta se dogodilo da danas na tom prostoru Srba gotovo da više nema: Vardarska Makedonija je sada država Severna Makedonija, u Pirinskoj Makedoniji žive samo Bugari, Srba tamo više nema, u Egejskoj Makedoniji žive samo Grci. Između dva rata smo kao država napravili grešku: umesto da šaljemo najbolje ljude, slali smo korumpirane činovnike i sveštenike po kazni i tamošnji slovenski narod više tu državu nije osećao kao svoju.

            To je jedan od odgovora zašto je Srbija u narednim decenijama izgubila teritoriju za koju se izborila u balkanskim ratovima, a profesor Radoš Ljušić je osvetlio i druge razloge: ocenio je da su vladari iz loze Obrenovića vodili isključivo srpsku politiku i da je to bilo dobro, za razliku od Karađorđevića, koji su krenuli stranputicom oličenom u jugoslovenskoj politici:

            Zašto smo poklekli 1918? Mi smo mnogo manje grešaka napravili u 19. nego tokom 20. veka. Jugoslavija je bila jedna od najplemenitijih državnih tvorevina na Balkanu, ali dva puta je u krvi propadala i pokazalo se da ne može da opstane. Zbog jugoslovenske ideje i komunizma, mi smo godinama zapostavljali svoje južne teritorije i narod. Današnja Makedonija je čist promašaj, pravi paktove sa našim neprijateljima… Što je najbolnije, i ono vreme i ovo današnje su bremenita brojnim problemima, a ni onda ni danas nije rešeno ’srpsko pitanje’. Kada će biti rešeno? Ne znam.

            Istorijski arhiv Kraljevo se poslednjih godina pored primarnog posla čuvanja arhivske građe, sve češće bavi i izdavaštvom, a kako najavljuje direktorka Vesna Milojević, tako će biti i u narednom periodu:

            Važno je da kao ustanova prepoznamo ovakve projekte i da pomognemo da izađu pred širu javnost i da budućim generacijama budu putokaz kako se treba boriti za srpsku državu i srpsku reč. Velika je bila patnja i velika borba srpskog naroda na području Makedonije i knjiga govori kako se Kraljevina Srbija borila za njih. Pohvalila bih autentičnost građe koju je koristio Vukašin Dedović u domaćim fondovima Arhiva Srbije, Arhiva Jugoslavije i Arhiva SANU.

            Rukopis Vukašina Dedića ima i još jedan deo i u narednom periodu će Istorijski arhiv objaviti i treći tom.

            Dr Vukašin Dedović je rođen 1960.g u opštini Andrijevica, završio je istoriju na Filozofskim fakultetu u Prištini, magistrirao je na temu „Bune u Donjim Vasojevićima krajem 19. i početkom 20. veka“, od 2011.g predaje istoriju u OŠ „Svetozar Marković“.

Radmila Vesković