Moramo svima da stavimo do znanja da su ovu reku stariji sačuvali za nas i da će svakog od nas biti makar sramota da svojoj deci ne ostavimo ono što smo mi imali, poručeno je, između ostalog, na današnjem skupu u Ušću za spas reke Studenice
Pun emocija bio je današnji protest u Ušću koji je okupio ljude rešene da ne dozvole izgradnju prve mini hidroelektrane na slivu reke Studenice
Goran Nikolić iz Inicijative „Spasimo Studenicu“ poručio je, ne bez rezignacije, da je „izgleda, došao red i na svetu srpsku reku“, ali da je divno što su se, sa porukom da svi zajedno moraju da je brane i odbrane, javili mladi ljudi iz ušćanskog kraja čim su uočili radove i mašine.
– Lažu nas da je uslov za ulazak u Evropsku uniju izgradnja više od 800 hidrocentrala. Dok Evropa danas uklanja mini hidrocentrale i oslobađa 2.500 kilometara svojih reka,mi i dalje guramo reke u cevi. Srbija je potpisala konvenciju sa Evropskom unijom o zaštiti predela. Prošle godine je sliv reke Studenice zaštitila, a uredbom Vlade od 15. januara 2020. godine pored reke Studenice čak ne sme da se kosi ni trava, ne sme da se seče masovno drveće sa strmina, ne sme da se napravi fizička prepreka kako bi se sprečila migracija riba i beskičmenjaka, zaštićenih vrsta. Nije predviđena izgradnja bilo kakvih mini hidrocentrala, osim mini ribnjaka i lokalnih vodovoda. U dolini reke Studenice mi smo, nažalost, videli potpuno uništenje prirode, haos… Zaključili smo da budući vlasnik ne radi istraživanje, već počinje da pravi branu i pre dozvole, jer izgleda ima obećanje da će da dobije dozvolu i da može da počne da pravi branu. Pokušaćemo to da sprečimo ako treba i našim telima – poručio je Goran Nikolić.
Pogledajte amaterski VIDEO Snežane Stefanović:
Aleksandar Aleksić, odbornik u Skupštini grada Kraljeva podsetio je da Ušće ima velike infrastrukturne i komunalne probleme koje pokušava da reši godinama, ali da je ovo problem posle kojeg „nema dalje“.
– Studenicu moramo da sačuvamo svim silama, makar je braneći glavama i svojom životima. Moramo svima da stavimo do znanja da su ovu reku stariji sačuvali za nas i da će svakog od nas biti makar sramota da svojoj deci ne ostavimo ono što smo mi imali: da mogu da se u reci rashlade, da popijem vode iz reke koja treba da bude dugovečna, za opšte dobro nas koji živimo ovde, jer smo se za život ovde i opredelili zbog prirode a ne zbog nečeg drugog. Ovo je pravi udarac na prirodu tamo ga gde niko nije očekivao i zato vas sve molim da se u što većem broju svakog dana i sve više okupljamo do konačne pobede dok ne odbranimo Studenicu – kazao je Aleksić.
ZAŠTO DRŽAVA SAMA NIJE STALA IZA PROJEKTA IZGRADNJE MHE?
Aleksandar Panić, veteran borbe za reke Stare planine, poručio je okupljenima kako treba da budu svesni da jedino njihova rešenost stoji između uništenja prirode i njenog opstanka:
– Morate da budete hrabri, da verujete u to da ste poslednja prepreka uništenja Srbije, jer nisu problem samo derivacione i pribranske mini hidroelektrane. Zašto država nije stala sama iza projekata MHE kada je to posao u kojem se proizvode struja i dobit? Zašto država nije uložila sredstva kad su za nju to smešne pare? Odgovor je sledeći: država ne može sama sebi da prepiše povlašćenu cenu energije, već to može samo preko privatnika. To je devastacija prirode iz najgorih koruptivnih razloga i samo je profit je bitan. Vi treba da budete čvrsti, jer znate da kilovati proizvedeni u mini hidroelektranama uopšte nisu zelena energija, već svaka od akumulacija produkuje isto onoliko gasova i uzrokuje efekat staklene bašte kao i neka fabrika. Zato Evropa i svet i ruše MHE i orijentišu se na iskorišćenje energiji vetra i solarne energije.
I Desimir Stojanov iz sela Rakita na Staroj planini, poznatog po teškoj brobi meštana da odbrane svoje reke imao je poruku za meštane ušćanskog kraja da samo njihovo jedinstvo može da spreči investitora u naumu da izgradi MHE na Studenici:
– Samo tako i nikako drugačije, ne dajte mu ni makac Ne dajte mu, jer to nije njegovo! To je naše, a ono što je naše ne može biti njegovo! Takve smo probleme imali mi u Rakiti da ne mogu da vam opišem, ali mogu samo da kažem onima koji su spremni da se bore da će imati neverovatno težak posao. Prvo će da vam uzmu oružje, onda će da vas razvlače po sudovima. Nećete biti lincovani fizički, ali ćete biti psihički zlostavljani do te mere da ne znate kad je dan, a kad je noć, to sam iz ličnog iskustva znam.
Iva Marković iz Inicijative Pravo na vodu zahvalila se okupljenima, ocenjujući da i pored svih ekoloških problema u Srbiji – nije sve tako crno, jer se ljudi sve više okupljaju:
– Jesu nevolje okupile ogroman broj građanki i građana, običnih ljudi koji su počeli da se bore jedino zato što žele da sačuvaju prirodu i budućnost. Doveli smo pre nekoliko dana u Studenicu i evropskog poslanika Tomasa Vajtsa da pogleda kako ovde sve to izgleda, jer se čini da do njih ne dopiru svi naši apeli i naše reči, već moraju uživo ovo da vide. Ipak, verujte da nema te evropske institucije, poslanika, poslanice. predsednika Evropske komisije, nema toga ko može da zameni vas i lokalnu zajednicu, ljude koji su na terenu i kao prva i poslednja linija odbrane.
Govornik Rade Erac, najavljen kao neko ko je rođen na samo nekoliko stotina metara od mesta protesta podsetio je da je 70-ih godina prošlog veka bila aktuelna izgradnja akumulacije iznad manastira Studenice, zarad snabdevanja vodom grada Kraljeva. Taj projekat nije realizovan, rekao je Erac, zato što je ustala sva srpska pamet: Srpska akademija nauka, Sinod SPC, Udruženje književnika Srbije, nezavisni intelektualci:
– Svi su se podigli na noge samo zbog jedne činjenice da bi akumulacija izazvala promenu mikroklime i da bi zbog svega nekoliko promila pojačane vlažnosti vazduha to negativno uticalo na freske manastira Studenica. Zašto danas ćuti Srpska akademija nauka, SPC? Pozivam igumana manastira studeničkog da stane ispred ovog naroda onako kako je stao Amfilohije ispred crnogorskog naroda, jer prečeg posla od toga u ovom trenutku nema. Studenica se mora braniti svim snagama. Malo ljudi zna da tamo gde treba da se gradi akumulacija uzvodno u Trnjacima postoji crkva u kojoj je Sveti Sava nad moštima Svetog Simeona mirio Stefana i Vukana.
KO JE (NE)NADLEŽAN?
Prema rečima dr Jelene Drmanac iz Jošaničke Banje, u kraju iz kog dolazi je, nažalost, već izgrađeno 15 mini hidroelektrana, a još dve treba da budu sagrađene.
– Jošanica je neslavni rekorder po broju izgrađenih mini hidrocentrala. Vas se verovatno nije ticalo dok se gradilo na jošanici, ali nije doticalo ni meštane bili su uljuljkani novcem koji je tada priticao: od izdavanja soba, od hranjenja radnika ili od nadnica koje su bile visoke. Sada kada toga više nema, javna je tajna da mi nemamo više ni onaj čuveni miris sumpora koji je bio karakterističan za termalno lekovitu vodu u Jošaničkoj Banji. Lokalne vlasti se u dopisima izjašnjavaju kao nenadležne, a neki predstavnici vlasti tvrde da smo mi strani plaćenici. Pozivaju se na ogroman broj mini hidrocentrala izgrađenih u svetu, ali volela bih da neko „iz sveta“ dođe da vidi kako naše reke izgledaju kad u punom kapacitetu radite mini hidrocentrale.
Uz ocenu da sve zainteresovane da reka Studenica ostane sačuvana u izviornom obliku, čeka velika borba u kojoj mora da bude „pritisnuta“ i lokalna vlast, skup je završen šetnjom do ušća Studenice u Ibar gde je održan moleban za spas reke Studenice. Skup je organizovan na veliki hrišćanski praznik Veliku Gospojinu, a nekoiko učesnika protesta iskoristili su priliku da se u Studenici i okupaju.
M. M. Dabić
