Bukovica je poslednjeg martovskog dana 1985. godine slavila ,,likvidaciju” nepismenosti. Najzaslužniji za uspeh u potpunom opismenjavanju Bukovičana bili su supružnici Ljubostinja i Radoš Lešević, koji su kao učiteljica i učitelj radili u isturenom odeljenju Osnovne škole ,,Petar Nikolić” u tom selu.
U kraljevačkoj opštini su bili prvi koji su posao priveli kraju, dok je na teritoriji Srbije isti posao pre njih obavilo 360 škola u isto toliko mesnih zajednica. Ljubostinja i Radoš su pored 29 redovnih osnovaca uspeli da opismene i 32 odrasle osobe.
Slavilo se tada nešto što se danas podrazumeva, pa je tim povodom organizovana i dodela diploma opismenjenim Bukovičanima, a nekoliko kraljevačkih radnih kolektiva je obezbedilo poklone za učiteljski bračni par.
Domaća štampa je posebno bila zainteresovana za ovaj događaj, pa je ostalo zabeleženo da se medijima obratila pedesetpetogodišnja Cveta Gajić iz Bukovice, rekavši da joj ,,sada posebno zadovoljstvo pričinjava gledanje stranih filmova sa prevodom”.
Projekat u okviru plana potpunog opismenjavanja
Prema jednom dokumentu koji 1974. godine izdaje Zajednica obrazovanja kraljevačke opštine, izražava se sumnja u mogućnost povećanja stope pismenosti u Kraljevu, s obzirom da su na tom planu uključene samo dve ustanove: Osnovna škola ,,Milun Ivanović” u Ušću i Osnovna škola ,,Živan Maričić” u Žiči, koje su obezbedile po jedno odeljenje za obrazovanje i opismenjavanje odraslih.
Očigledno je da su ove negativne ocene dovele do pokretanja inicijative za potpuno opismenjavanje Kraljevčana, koja će deceniju kasnije iznedriti junake ove naše priče.
Šta kažu statistički pokazatelji?
Čitava akcija sprovedena je u okviru projekta ,,Srbija bez nepismenih u 1985. godini”, a kako se ispostavilo, uspeh u realizaciji ovog projekta bio je delimičan. Srbija je tako u periodu od 1981. do 1991. godine smanjila nepismenost sa 11 na 7 procenata, a od drugih saveznih republika, po pitanju pismenosti, prednjačila je jedino u odnosu na Bosnu i Hercegovinu.
I pored ovih napora koji su započeti koju deceniju ranije, ostaje zabeležena vrlo neobična činjenica – stopu pismenosti koju je ostvarila Slovenija davne 1948. Srbija je dostigla tek 2011. godine!
Mada kriterijumi za pismenost nisu isti u svim državama, treba napomenuti da se kod nas pismenom osobom smatra svako lice starije od deset godina koje je završilo četiri razreda osnovne škole, što je i kriterijum kojim se Republički zavod za statistiku služi u sprovođenju popisa stanovništva.
Danas, kada se pismenost uzima zdravo za gotovo, ova priča o Bukovici podseća da je za to bilo potrebno mnogo više od škole – volja, upornost i ljudi koji veruju da će znanje moći da im promeni život.
Aleksandar Raković
