Da li smo inflaciju uvezli, kako kažu guvernerka NBS i predsednik Vučić, ili ipak ima i “krivice” odgovornih u državi za rast cena o kojem svi pričaju?
Ubrzanje inflacije i usporavanje privredne aktivnosti, pored globalnih nestabilnosti, Srbija duguje i zakasneloj reakciji monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije, piše u novom broju bilitena Kvartalni monitor.
Rast potrošačkih cena u maju je dostigao 10,4 odsto. Međutim, u odnosu na prošlu godinu samo hrana je poskupela 16,2 odsto, od toga su žitarice i hleb skuplji 16,8 odsto, meso 21,3 odsto, a ulje i masti 17,5 odsto.
Ipak, u Narodnoj banci Srbije, tvrde da je uticaj domaćih faktora na inflaciju znatno niži od uticaja međunarodnih, odnosno spoljnih faktora, piše portal Nova ekonomija.
Postojeći i već dovoljno veliki globalni problemi sa cenama energenata i hrane, kao i problemi sa globalnim lancima snabdevanja koji traju od početka pandemije dodatno su pogoršani sukobom u Ukrajini – i to je ključna stvar koju treba da imamo u vidu kada je reč o inflaciji, ocenjuju u NBS.
“Zarade u javnom sektoru i penzije rastu održivim tempom, fiskalni deficit se smanjuje, struktura privrednog rasta je relativno povoljna, pri čemu su i investicije i izvoz i dalje na vrlo visokom nivou“, poručila je NBS.
ZA NAJSIROMAŠNIJE U SRBIJI INFLACIJA VEĆA OD ZVANIČNE
Početkom 2022. dolazi do znatnog pogoršanja najvažnijih makroekonomskih trendova u Srbiji – privredna aktivnost je usporila, inflacija (koja je već bila relativno visoka) dodatno ubrzala, a tekući deficit snažno je porastao, navodi se u Kvartalnom monitoru.
Veći deo pogoršanja jeste posledica izbijanja rata u Ukrajini (uz već postojeću energetsku krizu i visoku uvoznu inflaciju), ali važan deo makroekonomskih pogoršanja sa početka godine Srbija duguje i neodgovarajućim domaćim politikama: katastrofalno upravljanje javnim preduzećima iz energetskog sektora, preterano ekspanzivna fiskalna politika (naročito u pogledu izdašnih neselektivnih davanja stanovništvu i privredi), i nešto zakasnela reakcija monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije.
“Široka rasprostranjenost poskupljenja na srpskom tržištu ukazuje na to da se porast troškova proizvodnje počeo prelivati na rast potrošačkih cena, dok su pritiscima na strani tražnje doprinosile izrazito ekspanzivna fiskalna i monetarna politika od početka pandemije“, navodi se u biltenu.
Rast cena u prvih pet meseci 2022. u odnosu na isti period prethodne godine bio je u Srbiji 9,2 odsto, a u zemljama Centralne i istočne Evrope u proseku 10,7 odsto, piše u Kvartalnom monitoru.
Administrativna kontrola cena i održavanje fiksnog kursa, kako se navodi, jesu doprineli nešto sporijem rastu inflacije u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje CIE, ali imaju svoju cenu: smanjenje deviznih rezervi NBS, rasta gubitaka u EPS-u i Srbijagasu, kao i nestašice nekih proizvoda (šećer).
Dve trećine poskupljenja prosečne potrošačke korpe u Srbiji u proteklih godinu dana može se pripisati rastu cena hrane i naftnih derivata, ali se u poslednjih nekoliko meseci rast cena postepeno širi i na ostale proizvode.
NBS kaže da će dalji rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijskim najvišim nivoima ili ih čak premašile, sigurno u određenoj meri dovesti do porasta troškovnih pritisaka u proizvodnji kod većine proizvoda i usluga.
“Da li će, i u kojoj meri, doći do povećanja cena, zavisiće od kretanja na tržištu pojedinačnih proizvoda, odnosno usluga, odnosno prostora koje pojedinačni proizvođači tih proizvoda i pružaoci tih usluga imaju za korekciju svojih cena”, poručuju iz NBS na pitanje da li se očekuje rast cena proizvoda i usluga koji do sada nisu u velikoj meri učestvovali u inflaciji.
Vlast prestala da komentariše BDP
Međugodišnji rast BDP-a od 4,4 odsto bio je, kako piše u Kvartalnom monitoru, znatno niži od zemalja centralne i istočne Evrope koje su u proseku imale rast od 7,2 odsto. Takođe su sve ove zemlje ostvarile rast desezoniranog BDP-a u odnosu na četvrti kvartal 2021, a samo je Srbija imala pad.
“Interesantno je primetiti i to da su se državni zvaničnici sad uglavnom suzdržavali od komentara ostvarenog BDP-a Srbije u prvom kvartalu i poređenja s drugim evropskim zemljama, što je bila praksa kad je Srbija ostvarivala bolje rezultate od drugih“, navodi Kvartalni monitor.
Nevena Petaković Izvor: Nova ekonomija
