Da li su stambene zgrade i kuće u Kraljevu seizmički bezbedne, treba li da se plašimo zemljotresa? (VIDEO)

Da li investitori štede prilikom izgradnje objekata kada su konstruktivne osobine objekata u pitanju, da li su na zemljotrese otpornije stare ili novije zgrade, jesu li kuće sigurnije od solitera i kula?

Strašne slike koje već treću nedelju stižu iz Turske i Sirije posle razornih zemljotresa uplašile su mnoge građane Kraljeva koji se još uvek sa zebnjom sećaju zemljotresa 3. novembra 2010. godine. O tome koliko su kuće i stambene zgrade u Kraljevu seizmički bezbedne razgovarali smo sa Vaskom Nikolovim, diplomiranim inženjerom arhitekture iz Kraljeva, koji je i nastavnik stručne grupe predmeta u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu i sekretar Udruženja građevinskih i geodetskih škola Srbije.

Naš sagovornik ističe da je 2018. godine urađena nova karta seizmičkog hazarda (rizika) za Srbiju, a da od stupanja na snagu Pravilnika za građevinske konstrukcije iz 2000. godine, u Srbiji postoji obaveza da se za sve objekte, u sklopu projekta za građevinsku dozvolu, radi provera objekata na seizmički rizik, odnosno uticaj seizmike na otpornost građevinskih konstrukcija (osim za objekte koji se nalaze u području vrlo niske seizmičnosti).

Pogledajte ceo VIDEO INTERVJU:

Prvi tehnički propisi i normativi o projektovanju i izvođenju objekata u zonama pod zemljotresom doneti su posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine, a nakon toga je urađena karta seizmičke rejonizacija za bivšu Jugoslaviju. Tada su definisane zone takozvanog visokog seizmičkog hazarda (sa više od sedam stepeni Merkalijeve skale), a donošenjem Evropske makro seizmičke karte 1998. godine promenili su se uslovi i način definisanje seizmičkog rizika i tada je urađena i nova seizmička karta Srbije koja za takozvani „povratni“ period od 100 godina u našoj zemlji ne predviđa potrese veće jačine od sedam stepeni evropske makro seizmičke karte. Većina je navikla na Merkalijevu skalu, ali one su ekvivalentne u većini stvari – pojašnjava Nikolov.

Pravilnici za građevinske konstrukcije, dodaje on, usaglašeni su evrokodovima, jer Srbija pripada evropskoj inženjerskoj matrici. Projekat za građevinsku dozvolu po zakonu, ističe naš sagovornil ima i obavezu revizije, tako da što se tiče tehničke dokumentacije i zakonske procedure vezano za nju, kod procene seizmičke otpornosti objekata ne bi smelo da bude problema. Projekte proverava revident, proverava ih država kroz izdavanje građevinskih dozvola odnosno kroz izdavanje svih potrebnih saglasnosti za početak izgradnje.

U Kraljevu su izvođači radova koje znam, a znam ih prilično dobro, ljudi od struke, iz branše i mislim da su stambene zgrade kad su u pitanju konstrukcije, vrlo kvalitetno odrađene. Tako je sa svim zgradama koje su u Kraljevu građene posle 1965. godine sve do raspada Kablara i Vojnograđevinske ustanove, koji su bili referentne kuće, tehnički i stručni opremljene da grade objekte. Posle toga nastaje period kada je bukvalno počeo da gradi svako ko je mogao, odnosno ko je imao pare i tu može biti problem za Kraljevo. Nisam siguran kakvi su ti stambeni objekti, ali ovo što se sada gradi u Kraljevu (a često vodim đake često na gradilišta) poštuju se pravila građenja. Govorim, dakle o konstrukcija objekta, a završne radove ne bih da komentarišem, jer nemam dovoljno uvida – kaže naš sagovornik.

U Kraljevu je, ocenjuje on, situacija slična kao i u ostatku Srbije:

Zemljotres u Kraljevu 2010. godine pokazao je da je najveći problem upravo individualna gradnja. Procene su da je dva miliona objekata u Srbiji izgrađeno bez građevinske dozvole, „na divlje“, nelegalno. Zato se već treći-četvrti put menjaju pravila o legalizaciji tih objekata, sada kroz Zakon o ozakonjenju objekata. To su sve forme da se neki objekti koji su nekad napravljeni legalizuju u smislu postojanja, a ne pravila gradnje, jer naknadno, ozakonjenjem ne možete pojačati konstrukciju objekta, ona je takva kakva jeste.

Na pitanje da li i gde investitori najviše štede, Vasko Nikolov kaže da veruje kako niko od investitora u Kraljevu, a posebno, s obzirom da su izvođači mahom firme čiji su vlasnici građevinci, ne štede kad su konstrukcije u pitanju:

U građevinarstvu se neke uštede prave na završnim radovima, jer su završni radovi neuporedivo skuplji od osnovnih radova. Siva faza objekta je 30 do 35% cene koštanja, a to je najvažniji deo. Ono što može da bude problem, a ta priča je ista svuda u Srbiji, jeste da se kod završnih radova ne ugradi parket prve, nego druge klase, da se isto postupi i kad su keramičke pločice u pitanju. Na konstrukciji čisto sumnjam da neko štedi, posebno ne u Kraljevu posle 2010 godine. Kontrole su rigidne i niko neće da se igra sa tim stvarima.

Vasko Nikolov podseća da seizmolozi smatraju da u Kraljevu ne bi trebalo očekivati veći potres od onog pre nešto više od 12 godina:

Rihterova skala pokazuje energiju potresa, a da napravimo poređenje kraljevačkog zemljotresa od 5,4 Rihtera i recimo onog manjeg u Turskoj od 6,4. Razlika u oslobođenoj količini energije je 100 puta veća kod zemljotresa u Turskoj i Siriji, jer je jedan stepen ekvivalentan 100 puta jačoj razornoj snazi zamljotresa. Nije svejedno ni na kojoj je dubini zemljotres, jer će onaj na dubini od 100 kilometera napraviti manji haos, ali na većoj površini, a onaj na dubini od 10 km imaće mnogo veću razornu snagu, ali na užem području. Nisam siguran da postoji neka realna bojazan u Kraljevu, osim kod starih objekata kod kojih su rađene rekonstrukcije ili nestručne adaptacije. A ima takvih slučajeva da su se rušili konstruktivni zidovi u objektima da bi neko proširio stan ili promenio raspored u stanu. To, kao i nadogradnje, može da bude problem.

U Kraljevu su za vreme zemljotresa najviše stradali objekti koji su građeni pre 1963. godine: stare zgrade u Dositejevoj ulici i one u Ulici Dragoslava Bogavca kod starog groblja.

To su objekti koji su građeni odmah posle Drugog svetskog rata i bilo je logično da će kod njih biti problema. U Kraljevo sam došao kao mlad inženjer 1987. godine i upoznao sam inženjere koji su u to vreme radili u Kraljevu. Soliteri, lamele i kule urađeni su izuzetno dobro, po nekim procenama kažu da bi i devet stepeni Merkalijeve skale mogli da izdrže bez nekih bitnih oštećenja uveren je naš sagovornik.

Ono što on vidi kao veliki problem je nedostatak školovane radne snage u građevinarstvu.

To s pravom mogu da kažem kao sekretar Udruženja građevinskih i geodetskih i škola Srbije. Mi trenutno u 31 školi u Srbiji imamo na školovanju 500 majstora, od kojih su 450 njih rukovaoci građevinskim mašinama, keramičari i dekorateri zidnih površina. Poslednjih 10 godina nemamo iškolovanog nijednog zidara, nijednog tesara, nijednog armirača. U Kraljevu je, ukoliko se dobro sećam, pošto sam radio i još uvek radim u školi, 1993. odškolovana poslednja generacija zidara. Radna snaga u građevinarstvu nam je vrlo upitna. S obzirom da građevinarstvo poslednjih 15-ak godina doživljava pravu ekspanziju i profitabilno je sa stanovišta zarade, tu radna snaga bilo kog profila dolazi u obzir: ko god hoće da radi – može da radi u građevinarstvu, a kvalifikacije su vrlo upitne. Tamo gde su izvođači korektni, gde ima adekvatnog nadzora i praćenje, nema problema. Opet, kod individualne gradnje, gotovo da nema onih koji grade a koji će platiti nekom strućnjaku da vrši nadzor – opominje Vasko Nikolov.

    M. M. Dabić

3 komentara za naslov “Da li su stambene zgrade i kuće u Kraljevu seizmički bezbedne, treba li da se plašimo zemljotresa? (VIDEO)

  1. Soliteri bi izdražali?kako da ne ,kad su novi stanari u kuli 3 ( u Kraljevu se nalazi ta kula) sekli noseće konstruktivne betonske elemente..to je sve prošlo nekažnjeno a trebalo bi da su u zatvoru svi od nalogdavca do izvođača.

    1. Upravo tako. Na kraju da ima zakona i institucija koje ga primenjuju zar ne može i sada da se naloži vlasnicima takvih, najčešće lokala, da postave nove noseće zidove. Eto, ja npr živim iznad pekare Ana koja je spojila više lokala rušeći noseće zidove

      1. Takvi slučajevi do nadležnih organa uglavnom mogu da dođu samo putem prijave komšija. Ovde tradicionalno vlada negativan odnos prema “cinkarenju”, a kada dođe do posledica jer neko ili nešto nije “cinkareno”, kuku lele… Moralno i intelektualno, počinioci takvih dela su gori nego oni koji pljačkaju kioske, kladionice ili čak banke… Komšije koje ćute su saučesnici… O nadležnima i “nadležnima”, kao i njihovom odnosu prema raji, bolje da ne počinjemo…

Comments are closed.