Da se ne zaborave ni njeno ime i žrtva

Vukosava Rajković jedina je, koliko je našoj redakciji poznato, aktivna medicinska sestra iz Kraljeva žrtva kovida; radila je u Gerontološkom centru u Mataruškoj Banji, a sedam dana posle svoje poslednje radne smene završila je u bolnici u kojoj je 5. januara izgubila poslednju bitku

Sve što želimo sada je samo to da ime naše Vukosave vidimo na spisku onih koji su radili svoj posao i zbog toga izgubili zivot“ kažu članovi porodice medicinske sestre Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, koja je preminula 5. januara ove godine, samo sedam dana pre svog 61-og rođendana.

Moja sestra Vukosava Rajković imala je više od 30 godina radnog staža. Bila je najstarija sestra u službi. Iako je pre nekoliko godina „zaradila“ na poslu hepatitis B, a pre dve godine joj je odstranjena i štitna žlezda, Vukosava je i po izbijanju epidemije kovida 19 radila svoj posao. Iako se borila sa visokim krvnim pritiskom, radila u karantinskim uslovima, a posle toga i smene od 24 časa, nije otišla na bolovanje. Nije se dobro osećala, a o umoru da vam i ne pričam. Zaražena je koronavirusom u decembru prošle godine, kada su obolele i mnoge druge njene kolege. Nepunih nedelju dana nakon svoj poslednje smene, primljena je na lečenje u kovid bolnicu u Kraljevu. Njeno stanje se pogoršavalo, pa je ubrzo stavljena na respirator. Preminula je posle tri nedelje bolničkog lečenja , a sahranjena na Božić ove godine. Od 61. rođendana delilo ju je pet dana. Nije ga dočekala – kaže Vukosavina sestra Ivana Jovanović.

I ona, i članovi bliže porodice Vukosave (za koju i kolege imaju samo reči hvale), suprug Milan Rajković, dve kćerke i petoro unučadi, u bolu što su je izgubili i svesni da ne mogu da je vrate sada žele samo jedno: da se i njeno ime pomene na spisku preminulih zdravstvenih radnika, da se i jedinoj medicinskoj sestri iz Kraljeva koja je stradala u borbi sa koronom radeći svoj posao ukaže poštovanje koje je zaslužila.

Nigde nije objavljena njena smrt, iako je bila jedina aktivna medicinska sestra koja je preminula iz Kraljeva – kažu članovi Vukosavine porodice.

Na poslednje putovanje ispratile su je, kažu, kolege iz službe, ali ne i bilo ko iz rukovodstva ustanove u kojoj je provela ceo svoj radni vek.

Pozivu da Vukosavino ime, skoro tri po meseca nakon njene smrti, stave na spisak zdravstvenih radnika čije je živote odneo koronavirus, odazvali su se iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Služba preminule, kako saznajemo, nije bila u Sindikatu medicinskih sestara i tehničara Srbije, čiji su članovi zaposleni iz dva Gerontološka centra u celoj Srbiji.

I ja sam radila od 1995. godine u istoj ustanovi, kao negovateljica. Radile smo zajedno, bile i sestre, i koleginice. Pre nepune tri godine, zbog tri operacije oboljenja kičme, posledice izuzetno teškog rada, otisla sam u invalidsku penziju sa nepune 52 godine. Isti posao mene je koštao zdravlja, a nju, nažalost, života – ističe Ivana koja, kao i ostali članovi Vukosavine porodice, smatra da će duša njene sestre naći svoj mir ako i drugi budu razumeli šta su želeli da učine za nju objavljivanjem ove priče. Bez toga, kažu, ostalo bi im samo večno preispitivanje: da li je, zaista, potrebno i vredno žrtvovati se, ako tu žrtvu drugi ne priznaju? Mi smo ovu priču objavili ceneći davnu Gandijevu misao da je “ljudima ponekad potreban samo neko kojem će svoju tugu pričati, neko ko će ih slušati i neće se truditi da bude sudija“. Svima nama sudija je jedino – vreme koje o svakom donosi svoj sud.

Neka je Vukosavi Rajković večna slava i hvala.