Debata „Bolje javne politike za čistiji vazduh i brže evropske integracije“

U toku prošle godine, u proseku svakog petog dana, odnosno tokom 67 dana izmerene vrednosti PM 10 čestica prelazile su dozvoljenu dnevnu graničnu vrednost, koja za suspendovane čestice PM10 iznosi 50 μg/m3. U odnosu na predhodnu 2022.godinu kada je bilo 112 dana sa povećanim vrednostima, beležimo značajno sanjenje zagađenja. Ove podatke, na javnoj debati koju je, u okviru projekta „Bolje javne politike za čistiji vazduh i brže evropske integracije“, organizovalo kraljevačko udruženje „Novi put“, izneo je Vladimir Savić, pomoćnik direktora za kvalitet Zavoda za javno zdravlje Kraljevo

Maksimalna izmerena vrednost suspendovanih čestica PM10 tokom 2023. godine zabeležena je na samom njenom početku – u januaru i iznosila je  261,41 μg/m3.

Granična vrednost za kalendarsku godinu za suspendovane čestice PM10  iznosi 40 μg/m3 , a tolerantna za 2023.godinu izjednačena je sa graničnom vrednošću i takođe iznosi 40 μg/m3.  U odnosu na predhodnu 2022. godinu srednja godišnja vrednost je niža  (iznosila je 44,04 μg/m3).

Iz frakcije suspendovanih čestica PM10 merene su koncentracije teških metala: olova (Pb), nikla (Ni), arsena (As) i kadmijuma (Cd) na mernom mestu Policijska uprava, ali prema rečima Savića – Izmerene koncentracije nijednog dana nisu prelazile dozvoljenu graničnu i tolerantnu vrednost.

Na debati su otvorena pitanja trenutnog kvaliteta vazduha, mogućnostima za poboljšanje stanja i ulogama lokalne samouprave, medija i građana u budućim procesima u ovoj oblasti.

Sa medijskog aspekta, o tome koliko važnost teme vezane za kvalitet vazduha prepoznaju građani, o ulozi onih koji su za rešavanje tog problema zaduženi i o ulozi medija u izveštavanju o ovoj temi, govorila je novinarka Marina Miljković Dabić. Ona je ocenila da je tema kvaliteta vazduha koji udišemo u Srbiji sezonska, jer građani kao da postaju svesni (ne)kvaliteta vazduha tek kada mogu da ga vide i osete.

Koje izvore zagađenja građani Srbije ističu kao najvažnije?

Kao najveće zagađivače vazduha građani u Srbiji u najvećoj meri (30,6%) vide fabrička postrojenja. Među ostale zagađivače svrstavaju saobraćaj, termoelektrane, ali i individualna ložišta. Zanimljivo je da svega 14,6% građana vidi taj izvor kao najznačajnije zagađivače, iako su individualna ložišta, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najveći izvor zagađenja.

Građani Srbije svoje domove zagrevaju najčešće na drva i ugalj (čak 41,8 pdsto ispitanika). Drva i ugalj u najvećoj meri zagađuju vazduh kancerogenim PM česticama, Centralno grejanje koristi 28% ispitanika, dok su ostali energenti za građane u Srbiji – pa time i manje zastupljeni.

Zanimljivo je da bi protestima, javnom zagovaranju ili individualnim merenjima bilo bspremno da se priključi 30,8% građana, a skoro svaki četvrti sigurnou tome ne bi učestvovao, jer smatraju da ima onih koji su za to plaćeni.

Svakako, zaključeno je na debati da je vazduh u Kraljevu tokom grejne sezone lošeg kvaliteta i da može izazvati zdravstvene probleme kod građana.

Lokalna samouprava je donela Plan kvaliteta vazduha u  kome su definisane mere u cilju poboljšanja monitoringa i kvaliteta vazduha. U  proteklih nekoliko godina, grad Kraljevo je samostalno ili uz pomoć resornih ministarstava, sufinansirao energetsku sanaciju i zamenu individualnih kotlarnica u  nekoliko javnih objekata. Takođe, sufinansirani su projekti sanacije i zamene kotlarnica kod stambenih objekata i sufinansirani su projekti sanacije višeporodičnih stambenih objekata-zgrada.

– Ove mere su dobre, ali nedovoljne, a postojećom brzinom realizacije obima  radova, još godinama neće doći do značajnog poboljšanja kvaliteta vazduha . Zato je potrebno  odvajati veća sredstva za ove namene, ako želimo značajnije poboljšanje kvaliteta  vazduha koji udišemo – istakao je Jovan Nešović, predsednik UG „Novi put“ i koordinator projekta.

On se posebno zahvaliočlanu Gradskog veća Milanu Stevanoviću koji je, kako je Nešvić istakao, prvi predstavnik izvršne vlasti u Kraljevu koji je prisustvovao nekom od događaja u organizaciji ovog udruženja.

Iako nije resorno zadužen za ekologiju, Stevanović je obećao da će o diskusiji kojoj je prisustvovao obavestiti svoje kolege većnike, a najpre zaduženog za pitanje zaštite životne sredine.

Da podsetimo, značajno poboljšanje javnih politika u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha u Kraljevu desilo se u  2023. godini, kada je od strane Agencije za zaštitu životne sredine, u postojeću  automatizovanu mernu stanicu ugrađen automatizovani analizator za suspendovane PM  čestice. To je omogućilo da građani u realnom vremenu imaju tačnu informaciju o  kvalitetu vazduha koji udišu. Postoji i šest Air Visual aparata za merenje kvaliteta vazduha koje je na šest lokacija u Kraljevu postavio i Lokalni front.

Zaključak diskusije je da je u narednom periodu, u cilju podizanja kvalitet vazduha,  pored niza drugih mera važno eliminisati lokalne zagađivače (prvenstveno  stacionarna ložišta odnosno individualne kotlarnice) i podići energetsku efikasnost  objekata. To se postiže zamenom vrste energenata, odnosno prelaskom sa fosilnih, ekološki loših goriva na čista i energetskom sanaciom objekata. Vreme za koje će se postići poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnoj zajednici, direktno zavisi od brzine sprovođenja ovih mera. Nosioci ovih aktivnost treba da budu javne institucije i da svojim  delovanjem daju primer i drugima.

Samo zajedničkim delovanjem, poručeno je, može da se poboljša kvalitet vazduha u relativno kratkom vremenu i zato je važno da se u ove poslove uključe svi u lokalnoj zajednici – javni, civilni i privredni sektor.

Inače, građanima su mediji – 31,7% i društvene mreže – 28,9% među primarnim izvorima. Preko aplikacija (AirVisual i AirCare) informiše se 14,2% ispitanika, a sajt Agencije za zaštitu životne sredine prati svega šest odsto onih koji su učestvovali u istraživanju.

A. P.