Drugu javnu debatu pod nazivom „Mogućnosti dekabonizacije lokalne energetike“, u okviru projekta „ZA glas građana pri odlučivanju o energetskoj politici grada Kraljeva“ organizovalo je udruženje Kraljevački razvojni centar.
U fokusu ovog skupa bile su teme koje treba da osnaže argumentaciju organizatora debeate u procesu zagovaranja što skorijeg organizovanja Javne rasprave u Kraljevu o Programu energetske efikasnosti za period 2023-2025 sa Planom energetske efikasnosti grada za 2024. godinu.
Debata je bila još jedna potvrda da je uključivanje sturčnjaka u procese kreiranja javnih politika grada Kraljeva u energetskom sektoru osnovni preduslov za definisanje pravih mera i aktivnosti čija će primena doprineti uspešnoj transformaciji tog sektora. Energetski sektor Kraljeva, umesto razvojnih prilika, nažalost, još uvek generiše probleme povećanog zagađenja vazduha koji udišemo tokom grejne sezone, ali i neracionalnog trošenja javnih prihoda grada za energente koji bi mogli biti zamenjeni manje štetnima.
U svojoj prezentaciji na temu „Direktne komunikacije sa građanima i zainteresovanom javnošću u zagovaračkom procesu“ u okviru ovog projekta govorio je diplomirani politikolog Zoran Nikolić, koordinator projektnih aktivnosti. On je predstavio kako komunikacija sa građanima može doprineti boljem razumevanju i primeni energetskih politika. Nikolić je naveo da je zadatak ovog projekta da u Kraljevu, kada grad dobije Program energetske efikasnosti, uobliči predloge i zastupa stav i potrebu da u zoni Generalnog urbanističkog plana, u javnim objektima, grad investira u toplotne pumpe, solarne panele i sisteme za hlađenje.
Tokom debate konstatovano je da izostaje planiranje i integrisanje svih raspoloživih resursa lokalne zajednice u borbi za kvalitetniji vazduh u gradu, zbog čega je neizmerno važan i glas koji na ovu temu može da se čuje od strane civinog sektora.
O temi „Tehno-ekonomski osvrt na potrošnju električne energije u objektima koji su bili predmet Analize korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju lokalnih javnih objekata u zoni GUP-a Kraljevo“ govorio je diplomirani elektroinženjer Milomir Belčević. On je pružio detaljan pregled trenutnog stanja i mogućnosti za unapređenje energetske efikasnosti u Kraljevu i istajao da je neophodno nastaviti traganje za optimalnim rešenjima za unapređenje efikasnosti i funcionisanja lokalne energetike.
Belčević je govorio o mogućnostima unapređenja energetske efikasnosti na sedam javnih objekata u Kraljevu:
- Kotlarnica Zelena Gora
- Šumarska škola sa Domom učenika
- „OŠ „Vuk Karadžić“, odeljenje Beranovac
- Kulturni centar Ribnica
- ŠOSO „Ivo Lola Ribar“
- OŠ „Čibukovački partizani“
- OŠ „Braća Vilotijević“ – izdvojeno odeljenje u Grdici)
U zaključcima ove analize, sačinjene na osnovu njihove sadašnje potrošnje fosilnih goriva, električne energije i mogućih ušteda, ističe se da bi najduži period isplativosti jbio kod objekata koji su na garantovanom snabdevanju (Kulturni centar Ribnica i ŠOSO „Ivo Lola Ribar”), kao i da bi objekti čije je merenje samo u višoj tarifi sada korišćene električne energije imali duži period isplativostl investicije (škola „Čibukovački partizani” i škola “Ivo Lola Ribar”).
O primeru dobre prakse u korišćenju solarne energije u javnim objektima – konkretno, o solarnoj elektrani u dečijem SOS.selu na Beranovcu govorio je Saša Rajić, osnivač i vlasnik preduzeća Svetlost Communications doo, koji je sa prisutnima podelio svoja iskustva i rezultate u praktičnom radu.
Naime, ovo preuzeće je za potrebe SOS Dečjeg Sela – Centra za podršku deci i porodici na Beranovcu, uradilo analizu tehničkih uslova izgradnje fotonaponske elektrane koja bi bila realizovana na ravnim krovovima četiri unapred izabrana objekta centra.
Fotonaponski sistem radio bi u paralelnom radu sa distributivnim sistemon eiektrične energije i koristio bi se za proizvodnju električne energije. Jedan deo bi se predavao u distributivni sistem električne energije, a drugi koristili za napajanje sopstvenih potrosača u okviru objekta investitora, prema dobijenim tehnickim uslovima za projektovanje i priključenje koj budu izdati od strane privrednog preduzeća za distribuciju električne energije.
P. S. Udruženje Kraljevački razvojni centar (KRC) objavilo je da je gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić uvažio njihovu sugestiju da Gradsko veće, promenama Rešenja o utvrđivanju pojedinačnih resornih zaduženja svojih članova, jednog od njih zaduži za koordinaciju aktivnosti u oblasti energetike.
Vladimir Baralić, član Gradskog veća zadužen za oblast urbanizma, građevinarstva i stambeno-komunalnih delatnosti, od sada je koordinator i za oblast energetike.
“Kreira se, jedna po jedna, organizaciona predpostavka za drugačiji pristup planiranju javnih politika grada Kraljeva u sektoru energetike”, pozdravlja ovu odluku KRC.
O DEKARBONIZACIJI
Dekarbonizacija se odnosi na proces smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO₂) i drugih stakleničkih gasova u atmosferu, prvenstveno kroz prelazak sa fosilnih goriva (poput uglja, nafte i prirodnog gasa) na čiste, obnovljive izvore energije (kao što su solarna, vetroelektrična i hidroenergija) i druge strategije za smanjenje emisija. Cilj dekarbonizacije je ublažavanje klimatskih promena i smanjenje globalnog zagrevanja.
Upotrebom fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa, odnosno njihovim sagorevanjem se u okruženje emituju gasovi sa efektom staklene bašte (GHG), najviše ugljen-dioksid (CO2).
Količina fosilnih goriva koju čovečanstvo trenutno sagoreva, emituje količine GHG koje sama priroda ne može potpuno da apsorbuje, jer nemamo dovoljno drveća da „upije“ višak ugljen-dioksida iz atmosfere.
Zbog toga je došlo do globalnog zagrevanja – porasta prosečne temperature na planeti. To je uzrok klimatskih promena, koje znače više toplotnih talasa, suša i šumskih požara, ali i mnogo intenzivnijih kiša, koje izazivaju poplave. Nastavimo li ovako sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte ugrozićemo opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, ali i ljudi na planeti.
Dekarbonizacija se odnosi na proces smanjenja emisija ugljen-dioksida (i drugih stakleničkih gasova u atmosferu, prvenstveno kroz prelazak sa fosilnih goriva (poput uglja, nafte i prirodnog gasa) na čiste, obnovljive izvore energije (kao što su solarna, energija vetra i hidroenergija) i druge strategije za smanjenje emisija.
Dekarbonizacija je i jedan od pet stubova Zelene agende i deo Zelenog dogovora i planova Evropske komisije za očuvanje životne sredine.
M. M. D.
