Pakete za sve one koji bar u dane praznika ne bi trebalo da se osećaju usamljeno, pravili su su svi: roditelji, bake, deke, učenici, a pomagali su učitelji, nastavnici, tehničko i administrativno osoblje škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici
U vreme praznika svi smo preplavljeni osećanjima. Onda se u nama bude ljubav, saosećanje i pažnja, a želja da budemo podrška se rasplamsa.
Da bismo umeli da prenesemo ljubav, moramoi da je pažljivo negujemo i hranimo, govorimo o njoj, podstičemo je kroz dobročinstva i deljenje pokažemo. Jedino se ljubav deobom množi, to nepisano pravilo ne postoji u matematici.
Ali, postoji u porodici, školi, društvu, široj zajednici.
Za one kojima je porodica daleko ili je nemaju, uvek ima onih koji mogu da je zamene. Ne zauvek i ne stalno, ali bar u vreme praznika koje umeju da okuju bolesti i brige.
Da je ljubav neprikosnovena sila svake godine pokazuju učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kraljeva. Tokom školske manifestacije darivanja – nizom aktivnosti obraduju i sebe i druge.
Podelu paketića započinju u udruženju „Autizam“, gde se druže sa decom koja imaju poteškoće u razvoju. Nastave darivanjem svojih drugara u izdvojenom odeljenju u Kamenici.
Ove godine nisu ostali na lokalnom terenu. Put ih je vodio u Istočnu Srbiju. Pored malog grada Žagubice, još manje selo – Suvi Do. U njemu šest učenika u nepodeljenoj školi, ukupno 28 đaka u celom i selu i svega 15 penzionera. I žive tako – zaboravljeni od svih. Ove godine iz Kraljeva su stigli paketi i za mlade, i za stare Suvodolce. Mnogo radosti, pesme, smeha, ali i suza, radosti i tuge – obojili su poslednji ponedeljak ove kalendarske godine.
Da nismo zaboravili ni naše starije sugrađane kazuje činjenica da smo se družili sa penzionerima iz Ribnice, u njihovom malom prostoru pri Domu kulture u Ribnici.
Misija radovanja nastavila se podelom paketića učenicima naše škole koji žive bez jednog ili oba roditelja. I tu su pomešana osećanja radosti i tuge. Životno breme na trenutak izbrišu topli zagrljaji.
A celu nedelju zaokružimo lako – šetnjom Deda Mrazeva od školskog dvorišta kroz Ribnicu. Deda Mrazevi smo svi: zaposleni, učenici, njihovi roditelji, bake, deke.
Uslov je da imaju bar nešto od odevnih predmeta Deda Mraza, da su veseli, da pevaju i prave galamu.
U gužvi imamo podršku Saobraćajne policije i Policijske uprave Ribnica, koji se rado odazovu da obezbeđuju ovu „gužvu“.Cilj je dati podršku osobama sa poteškoćama u razvoju, starim licima.
A ko su Deda Mrazevi koji su napravili pakete? Ima nas mnogo. Najpre roditelji, bake, deke i učenici. Pomažu učitelji, nastavnici, tehničko i administrativno osoblje škole. Svi smo pomalo zaslužni za ovu sreću. Naša mala radionica u školskim prostorijama miriše na medenjake i ljubav.
I zato su naša deca posebna. Uče se ljubavi i rado je dele i pokazuju.
Jer, kako rekosmo, ljubav je jedina računica koja se množi deljenjem.
I zato je u našoj školi uvek čarobno. Ne samo za Novu godinu. Pozitina energija se rasipa tokom cele godine.
Vesna Ristović
