Na centralnom trgu u Kraljevu nastala je fotografija „Susret“ ili „Dobar dan, gospodine profesore“ autora Vladana Marinkovića. Fotografija snimljena 25. avgusta okupila je one koji su „ponikli sa kraljevačke kaldrme”: Nebojšu Dugalića, profesora na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, dr Dragana Savića, neurohirurga i profesora na Medicinskom fakultetu u Kuvajtu i autora fotografije Vladana Marinkovića, arhitektu, fotografa i profesora u srednjoj školi. Njihov pozdrav na Trgu srpskih ratnika nosi simbol prijateljstva, poštovanja i uloge znanja i obrazovanja u društvu.
Fotografija nosi višeslojnu simboliku. Na njoj se nalazi devet osoba, a u ukupnoj organizaciji 18. U prvom planu su glavni protagonisti, a u pozadini se nižu detalji svakodnevice 21. veka – prolaznici sa mobilnim telefonima, devojke na trotinetima, ulični pas i devojkeu šarenim haljinama. Svi oni daju prizoru savremeni pečat i stvaraju vezu između tradicije i današnjice.
Ova scena nije slučajno zamišljena. Marinkovićev rad je omaž dvema poznatim slikama: „Susret“ ili „Dobar dan gospodine Kurbe“ (1854) Gistava Kurbea i „Dobar dan gospodine Hokni“ (1980-ih) Pitera Blejka“. U oba umetnička dela, kao i u kraljevačkoj verziji, susret postaje povod za promišljanje o ulozi umetnika, profesora i stvaralaca u društvu – nekada i sada.
„U pitanju je jedna od tema koja mi već duže vreme privlači pažnju, jer spaja informacije proučavanja istorije umetnosti i potrebe da se fotografski izrazim. Ova fotografija se može posmatrati višeslojno u likovnom, ambijentalnom, kulturološkom, sociološkom, istorijskom, kompozicionom, numerološkom, itd… smislu. Može biti i „omaž” predhodnim autorima ovakvih slika Gistavu Kurbeu i Piteru Blejku. Na fotografiji je, u tom prvom planu, prikazan susret, prijatelja, sugrađana, generacijski bliskih. U susretu je i pozdrav, poštovanje i uzajamno zadovoljstvo. U drugom planu levo je devojka sa psom*, koja se fotografiše mobilnim telefonom. U drugom planu desno su dve devojke takođe u susretu i razgovoru na trotinetima. I telefon, i trotinet, karakteristični su i definišu savremeno vreme, 21. vek. U trećem planu su tri devojke sa raznobojnim letnjim haljinama, kao „Tri gracije” – pojašnjava Vladan Marinković.
Trg srpskih ratnika sa centralnim Spomenikom srpskim ratnicima poginulim u ratovima od 1912. do 1918. godine, obeležje je po kojem je Kraljevo prepoznatljivo.
„Popularni „Milutin” svedoči o teškim vremenima, podseća na stradanja predaka i obavezuje da se ljubav prema domovini i ostale vrednosti ne izgube, već da budu zadržane u kolektivnoj svesti“, pojašnjava profesor Marinković.
On dodaje da se, u kompozicionom smislu, po horizontali smenjuju nebo, zelenilo i pločnik trga, a slika se vertikalom spomenika i tamnog pravca pločnika deli na nejednake strane, levu i desnu.
„Po „dubini” prostora figure su smeštene u prvi drugi i treći plan. U prvom planu su tri figure, u drugom i trećem – po tri. I u levom, desnom i centralnom delu slike su po tri figure: tri šešira kao tri rekvizita i tri vertikale rekvizita: monopod, puška i zastava na spomeniku. Dva mobilna telefona, dva psa, dve žene sa dva trotineta i dve figure u prvom planu levo. Jedan spomenik i figura i jedna figura (fotograf) u prvom planu desno sa monopodom. Navedeno doprinosi ritmičnom pulsiranju slike. Slika je statična, osim susreta koji je zaustavljen u pokretu pozdrava. U odnosu na predhodne dve slike, pozdrav je emotivniji i srdačniji u skladu sa podnebljem i kulturom naših krajeva. „Dobar dan, gospodine profesore” sugeriše na značaj profesorske struke, edukacije, istinskog znanja i zvanja. Posebno u savremenom trenutku kada se navedeno dovodi u pitanje i na razne načine osporava. Paradoks”, ocena je Marinkovića.
Naziv „Dobar dan, gospodine profesore“, dakle, nosi jasnu poruku: u vremenu kada se znanje i stručnost često potiskuju, autor podseća da obrazovanje i kritičko mišljenje zaslužuju posebno mesto u društvu.
Zato je fotografija sa centralnog kraljevačkog trga više od vizuelnog zapisa – ona je omaž prijateljstvu, kulturi i univerzalnim vrednostima koje nadilaze vreme i prostor.
(*Devojka sa psom na slici kraljevačkog Trga srpskih ratnika je Slađana Miljković, likovna pedagoškinja, dugogodišnji model i inspiracija autora fotografije, Marina Dabetić Đapić, Isidora Đurović, Teodora Perišić, Svetlana Stefanović, Katarina Gavrilovic Jakovetić, Marija Radosavljević, Sofija Sovrlić, Vesna Spasić, Lazar Gvozdenović, Kosta Petriško, Dušan Stojanović, Pavle Čulić, Aleksandar Becker i Anastasija Pavlović. Ljubimci kuce: Tara i Arija)
Gistav Kurbe kao strastveni slikar u vreme romantizma odlazi u Monpelje na putovanje i na slici prikazuje na proplanku susret svog prijatelja (koji kao imućni kolekcionar kupuje njegove slike i svakako mu je od velikog značaja), i još jednog prijatelja kolekcionara… oni razmenjuju pozdrave uz uzajamno poštovanje, a sam Kurbe uzdignute glave stavlja se u istu ravan sa njima u nameri da govorom tela izrazi značaj slikara, akademskog slikara, umetnika koji u društvu treba da ima posebno mesto od ugleda, a ne marginalizovanu poziciju nekog „umetnika”… Bio je zagovornik akademizma u slikarstvu XIX veka.
Piter Blejk, slikar, umetnik, na svojoj slici po uzoru na Kurbeovu sliku, predstavlja susret, njega i još jednog prijatelja sa velikanom britanskog savremenog slikarstva Dejvidom Hoknijem. Sustret je u urbanom okruženju na Venis plaži u Kaliforniji, gde se oseća duh mladih modernih ljudi osamdesetih godina XX veka.
V. M. – M. M. D.
