Uspeli smo: Dopunjen Nacrt strategije o rodnoj ravnopravnosti

Gradsko veće Kraljeva delimično je usvojilo primedbe na Nacrt strategije za rodnu ravnopravnost 2021-2026. koje je uputila novinarka portala KRUG

Naše primedbe odnosile su se na deo Nacrta strategije o rodnoj ravnopravnosti u delu Lokalnog akcionog plana koji utvrđuje ciljeve, za koje smo ocenili da su uopšteni, oskudni i da nisu merljivi (o tome smo pisali u ovom tekstu). Radna grupa je predložila Gradskom veću da prihvati predlog za razradu ciljeva i da se postave merljivi indikatori, što su većnici jednoglasno prihvatili. Ovakav Predlog strategije za rodnu ravnopravnost biće upućen Skupštini grada na usvajanje.

Evo nekih od ciljanih vrednosti do 2026. godine koje su uključene u tekst Predloga strategije:

  • 100% rukovodilaca i 80% zaposlenih u javnom sektoru biće informisano o rodnoj ravnopravnosti kroz edukativne programe i materijal
  • Programe podrške samohranim majkama i porodicama sa više dece koristiće 180 porodica
  • Lokalni kapaciteti za brigu o deci biće povećani za 30%
  • Broj očeva koji koriste roditeljsko odsustvo biće bar 5%
  • Lokalni kapaciteti za brigu o starim osobama, bolesnim članovima porodice, osobama sa smetnjama u razvoju do 2026.g biće povećani za 20%
  • Broj žena koje aktivno učestvuju u izvršnim, zakonodavnim i upravljačkim organima biće veći za 10%
  • Broj nezaposlenih žena biće manji za 5%
  • Cilj je i da broj žena koje učestvuju u radu Saveta mesnih zajedinica bude  veći za 10%
  • Zatim da funkcionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na nivou lokalne samouprave budu uspostavljeni sa 100%, što znači da se sva lokalna dokumenta, uključujući i budžet Grada, donose uz primenu mehanizama rodne ravnopravnosti…

Naše iskustvo sa ličnim angažovanjem i korišćenjem zakonskog prava da kao građani / građanke učestvujemo u donošenju jednog strateškog dokumenta je, generalno uzevši, pozitivno. Radna grupa koja je pripremala Nacrt strategije za rodnu ravnopravnost pokazala je otvorenost za sugestije i time smo se osvedočili da građanski aktivizam ipak nešto može da promeni i institucionalnim kanalima. To je vrlo važno i ohrabrujuće iskustvo.

Ono čime nismo u potpunosti zadovoljni to je što postavljeni ciljevi nisu, po našoj oceni, dovoljno ambiciozni. Cilj da za 5 godina kapaciteti za lokalne socijalne usluge budu povećani za samo 20% je preskroman. Isto važi i za cilj da angažovanje žena u izvršnim, zakonodavnim i upravljačkim organima bude veći za samo 10%. Šta to znači ako znamo da u Gradskom veću sedi samo jedna žena, a da na čelu javnih preduzeća imamo NULA žena?! Zato sa nestrpljenjem očekujemo da će, najzad, biti usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji bi neke promene mogao da „pogura“ i na lokalnom nivou – i pored manje ili više prikrivenog otpora muškaraca u politici i na rukovodećim funkcijama.

naslovna fotografija/ilustracija:  Tim Mossholder, Unsplash

R. Vesković