U Istočnom Sarajevu, na Filozofskom fakultetu, priređena je izložba „Šumadijska divizija 1914-1918“, a u Srednjoškolskom centru Pale „Kultura sećanja: Ko ne pamti iznova proživljava“; to gostovanje jedno je od najdirljivijih i najlepših koje su ikada imali, kažu Kraljevčani
Narodni muzej Kraljevo uspostavio je saradnju sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kao i saradnju sa docentom Dejanom Antićem sa Filozofskog fakulteta u Nišu, a zahvaljujući toj saradnji došlo do gostovanja dve izložbe kraljevačkog Narodnog muzeja na Palama.
Najpre je 6. novembra, na datum na koji je 1918. godine srpska vojska oslobodila Sarajevo, na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu otvorena izložba „Šumadijska divizija 1914-1918“.
Njeni su autori su istoričari Dragan Drašković, Miloljub Arsića i Nemanja Trifunović. Ta izložba se još uvek nalazi u holu Filozofskog fakulteta na Palama.
Međutim, saradnja je produbljena i gostovanjem izložbe „Kultura sećanja: Ko ne pamti iznova proživljava“ autorki Silvije Krejaković, Suzane Novčić i Mirjane Savić.
– U želji da što više ljudi, pre svega mladih, vidi izložbu, Filozofski fakultet na Palama uspostavio je saradnju sa Srednješkolskim centrom Pale, pa je tamo 2. decembra svečano otvorena izložba kojoj je prethodila, mogu slobodno da kažem, intenzivna medijska kampanja: u jutarnjem programu nacionalne Televizije Republike Srpske 26 minuta programa bilo je posvećeno pojmu kulture sećanja i onome što je prethodilo streljanju u Kraljevu – kaže za portal Krug Mirjana Savić, muzejska savetnica Narodnog muzeja Kraljevo.
Pogledajte VIDEO prilog:
Mirjana Savić ističe da je na otvaranje došao veliki broj posetilaca, da je organizovan čak i autobus iz opštine Lukavica.
– Na samoj izložbi su bili prisutni predstavnici, mogu da kažem, stubova Gradske uprave, ali i crkvenih struktura. Izložba je izazvala veliku pažnju i zahvaljujući angažovanju profesora Srednješkolskog centra Pale na čelu sa direktorom Sinišom Ruljom imala je tokom svog desetodnevna trajanja kontinuiranu aktivnost učenika i profesora. Profesorka Branka Čugolj uradila je Knjigu utisaka u koju se upisao veliki broj posetilaca – prepričava Mirjana Savić.
Da bi ilustrovala kako su dve izložbe Narodnog muzeja na Palama dočekane, ona kaže da su domaćini izložbe angažovali učenike iz recitatorske i dramske sekcije da oni budu kustosi i vodiči, da oni dočekuju posetioce, Tako je za 10 dana izložbu videlo više od 800 posetilaca što je, kaže Mirjana, za današnje vreme – zadivljujući broj:
– Ono što je nama koji smo gostovali tamo ostalo upečatljivo u sećanju – jeste srdačnost koju smo doživeli od naših domaćina: dekana Filozofskog fakulteta u istočnom Sarajevu profesor doktor Draga Mastilović, već pomenuti direktor Srednjoškolskog centra Pale Siniša Rulj, načelnik opštine Pale Boško Jugović, protoerej Nemanja Mandžić, profesorka Branka Čugolj i mnogi drugi.
Prema rečima Mirjane Savić ono što je autore izložbe najviše oduševilo – jeste ono što su domaćini na Palama uradili nakon skidanja izložbe: poslali su Narodnom muzeju u Kraljevu iskopiranu knjigu utisaka u kojoj se ređaju više nego pohvalni utisci o izložbi:
– Iz njih se vidi da je izložba ostavila veliki uticaj na sve koji su posetili izložbu. Samo ta činjenica da je među, do sada imenom i prezimenom popisanih 2.198 streljanih u lageru u Kraljevu, 165 sa područje nekadašnje Bosne i Hercegovine, da je najmlađi streljani iz BiH 1941. godine bio dečak od svega 14 godina, dok je najstariji imao 61 godinu, da je među streljanima bila i žena 23 godine – frizerka iz Bijeljine, iznenadila je i meštane Pala. Streljanje u Kraljevu nije toliko poznato i ostalo je marginalizovano u sveopštem stradanju koje je obeležilo 20. vek. Oni posebno nisu znali da je struktura stradanje takva da je među njima bilo ljudi iz svih krajeva nekadašnja Kraljevine Jugoslavije – navodi Mirjana, dodajući da se nada kako je gostovanje na Palama samo početak ove lepe saradnje.
Kako ističe, Narodni muzej Kraljevo ima otvoreni poziv da, kada god budu u pitanju izložbe koje se tiču negovanja kulture sećanja i mogu da obogate istorijska saznanja stanovnika Republike Srpske – gostuju sa njom na Palama. I Kraljevčani su se „obavezali“ da gostoprimstvu uzvrate priređivanjem predstavljanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u iItočnom Sarajevu uopšte njihove vrlo bogate istorije
To gostovanje, ističe Mirjana Savić, dodajući da su se sa tim mišljenjem složile i kolege, jedno je od najdirljivijih i najlepših koje su ikada imali, zbog čega su domaćinima – neizmerno zahvalni.
U narodu Repubčike Srpske još su sveža sećanja na ratna stradanja 90-ih godina prošlog veka, što je njih, ocenjuje Mirjana Savić, učinilo emotivnim za jednu takvu izložbu:
– Oni su itekako svesni značaja pamćenja, jer u ovoj izložbi „Kultura sećanja – ko ne pamti iznova preživljava“ jedna od tema je i to menjanje termina, kada se, od obeležavanja godišnjice streljanja došlo do Oktobarskih svečanosti na Groblju streljanih u Kraljevu. Sa sličnim stvarima oni se sada suočavaju, kada za stradale u poslednjem ratu moraju da kažu da su stradali u ratnim dešavanjima, a ne u ratnim zločinima. Jedan od novinara sa Televizije Republike Srpske prokomentarisao je to kao jednu analogiju današnjice sa tim periodom posle Drugog svetskog rata. Treba obratiti pažnju na to kako nazivamo koje pojmove, jer treba da ih nazivamo pravim imenima, a nismo uvek u poziciji da to činimo sprečavani političkim ili nekim drugim razlozima – zaključuje Mirjana Savić.
M. M. D.
