Firme Koncerna Fabrike vagona u stečaju danas “otišle” po početnoj ceni

Osim građevinskih objekata sedam firmi koje su činile Koncern, prodato je i oko 46 hektara zemljišta sa izgrađenom infrastrukturom

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da su na današnjoj, prvoj zajedničkoj prodaji Koncerna Fabrika vagona Kraljevo (KVFK), koju čini sedam stečajnih dužnika, nepokretnosti prodate po početnoj ceni konzorcijumu beogradske kompanije Nelt CO i čačanskog “Prvog maja” za 498,6 miliona dinara.

Prva zajednička prodaja preostale imovine Koncerna Fabrika vagona Kraljevo u stečaju obaviljena je metodom javnog nadmetanja. U okviru Koncerna nalazile su se firme:

KFVK  Vagonogradnja

KFVK Drumska vozila;

KFVK Procesna oprema;

KFVK Održavanje;

KFVK FVK Turs;

KVFVK Alatnica;

KFVK Livnica.

Osim građevinskih objekata prodato je i oko 46 hektara zemljišta sa izgrađenom infrastrukturom.

O KUPCIMA:

Nelt CO je vodeća kompanija u pružanju usluga logistike, distribucije robe široke potrošnje, farmaceutskih prizvoda i trade marketinga.

Hemijska industrija “Prvi maj” iz Čačka sastoji se iz nekoliko kompanija čine grupaciju – unutar koje održavaju međusobnu saradnju, koristeći pojedinačne veštine i rezultate zasebnih kompanija i mogu da ponude odgovarajuće rešenje na sve inženjerske, arhitektonske, projektantske zahteve u građevinarstvu, kao i rešavanje problema u građevinskoj praksi. PRVI MAJ, takođe, nudi asortiman proizvoda tehničkih ciklusa (sistema) i usluga za sve učesnike u građevinarstvu

Pokretna imovina Fabrike vagona – oprema i zalihe repromaterijala – prodata je pre dve godine za oko 59 miliona dinara. O toj prodaji i podsećanjima na neuspele ideje da se oživi proizvodnja možete čitati u našem ranijem tekstu Prodata imovina „Fabrike vagona“ Kraljevo

Prvog aprila 1936. godine, u Kraljevu je, pisala je tadašnja Politika, ”počela sa radom železnička radionica za opravku teretnih vagona”. Tokom prvih 40 godina, do 1976. u svojim „zlatnim“ godinama kraljevačka Fabrika vagona“ proizvela je oko 40.000 vagona koji bi, poređani jedan do drugoga, zauzeli prugu od Beograda do Zagreba.

Kao najstarije kraljevačko preduzeće, Fabrika vagona je nakon Drugog svetskog rata izrasla u giganta mašinogradnje. Sedamdesetih godina zapošljavala je više od pet hiljada radnika i godišnje proizvodila više od hiljadu vagona. Ekonomske sankcije su pogubno uticale na njen razvoj, pa je najveći broj stručnjaka i radnika otišao “trbuhom za kruhom”. Poslednje godine Fabrika vagona preživela je uglavnom zahvaljujući remontu starih vagona. U međuvremenu, tranzicija joj je donela i neuspešnu privatizaciju od strane ukrajinske kompanije „Azov impeks“ iz Donjecka.

Ukrajinci su Fabriku vagona u aprilu 2006. godine kupili za 200.000 evra, obavezujući se da će vratiti dugovanja od 7,5 miliona evra i da će u proizvodnju uložiti još 6,4 miliona evra. Obavezali su se i da će izmiriti dug prema radnicima koji je tada iznosio oko 220.000 evra. Za sve to dobili su osam fabrčkih hala, restoran društvene ishrane, konstrukcione biroe, pedesetak hektara placa… Ugovor o privatizaciji raskinut je polovinom januara 2010. godine zbog “neispunjenja investicione obaveze za drugu i treću godinu u ukupnom iznosu od 2,7 miliona evra i nepoštovanja socijalnog programa“. Bilo je to posle višemesečnih štrajkova, čak i glađu, zbog zakasnelih plata, nepovezanog staža, ali pre svega nedostatka posla. Tada je na sednici Komisije za preduzimanje mera, po obavljenoj kontroli ugovornih obaveza Agencije za privatizaciju, doneta i odluka o naplati bankarske garancije i ugovornih kazni. Firma je tada promenila ime u Koncern Fabrika vagona Kraljevo AD u restrukturiranju.

U međuvremenu, Agencija za privatizaciju je po odluci suda obavezana da Ukrajincima nadoknadi štetu od oko 3,95 miliona evra sa pripadajućom kamatom u visini eskontne stope Centralne evropske banke, kao i troškove parničnog postupka od još 3,2 miliona dinara. Sud je ustanovio i da je Agencija za privatizaciju, prilikom kupoprodaje Fabrike vagona prevarila kupca, jer nije navela da fabrika ima nagomilane višemilionske dugove.

Pre sedam godina, par desetina bivših direktora, inženjera i ekonomista nekadašnjeg kraljevačkog giganta pokrenuli su inicijativu za oporavak preduzeća koje je u najboljim danima proizvodilo 27 vagona dnevno.

Dogodilo se da su osporeni od strane onih koje su sami pozvali da na konferenciji za novinare čuju na koji način nekada uspešni rukovodioci sagledavaju put kojim preduzeće ubuduće treba da ide. Negodovali su predstavnici sindikata i članovi Radne grupe za sprovođenje programa tehnološkog viška zbog toga što, kako su rekli, bivše rukovodioce ne zanima kako je radnicima koji mesecima nisu dobili ni dinar plate, pa se njihove porodice na sve moguće načine dovijaju kako hleb da kupe i da Fabrici vagona za oporavak nedostaje oko 40 miliona evra.

U Fabrici vagona tada je sprovođena anketa na kojoj se 730 preostalih radnika izjašnjavalo o napuštanju preduzeća uz isplatu određenih sredstava koje bi država ponudila kroz program rešavanja tehnološkog viška, a za odlazak se prijavilo 435 zaposlenih.

Preporučujemo da ostatak teksta pročitate u tekstu koji je o ovoj fabrici portal Krug objavio 1. aprila 2019. godine – Fabrika vagona danas bi slavila rođendan

M. M. D.