Do 5. maja traje javni uvid u Nacrt prostornog plana Srbije 2021-2035. Nažalost, u Kraljevu nismo našli osobu koja je detaljno upoznata sa ovim strateškim dokumentom. Na osnovu ličnog uvida zaključili smo da Nacrt prostornog plana Srbije vidi Kraljevo kao jednu od okosnica urbanog razvoja u državi, ali – „đavo spava u detaljima“
Kao što smo naveli u podnaslovu, danas nismo uspeli da u Kraljevu nađemo urbanistu, turizmologa, saobraćajnog inženjera… ili bilo koga ko se detaljno bavio mestom Kraljeva u Nacrtu prostornog plana Srbije. Ako neko jeste dobro upoznat bar sa pojedinim delovima i ako ima komentar, rado ćemo narednih dana objaviti još tekstova o ovoj temi. Zašto se hijerarhijski najvažnijim planskim dokumentom, sa kojim moraju biti usklađeni svi lokalni prostorni planovi – niko u Kraljevu nije detaljno bavio, pitanje je za sebe.
Kad niko od zvaničnika i stručnjaka nije bio nadležan da prouči Nacrt prostornog plana, kako onda očekivati da se u javnu raspravu uključe građani? Posle ćemo se i jedni i drugi češati po glavi kad nas sterfi neki belaj, kao što su to u prethodnom periodu bile na desetine malih hidroelektrana koje su uništile brojne planinske rečice. A sve je lepo pisalo u planskim dokumentima, koje u postupku javnog uvida niko nije čitao. Prethodni Prostorni plan Srbije 2010-2020.g je pevao hvalospeve malim hidroelektranama. Sad je, srećom, potpuno suprotno (o čemu ćemo naknadno u tekstu).
Zvonko Kovačević, načelnik Odeljenja za urbanizam u Gradskoj upravi Kraljeva, kaže da su on i njegovi saradnici obratili pažnju na nekoliko strateških objekata:
– Moji saradnici su proučili nekoliko ključnih stvari koje su važne za naše dalje postupanje: u prioritetima je ostao vodosistem Studenica – Lopatnica. Brana, koja bi trebalo da bude iznad manastira Studenice, upisana je na teritoriji Ivanjice, a zapravo je ta lokacija na teritoriji Kraljeva i uputićemo ispravku. U nekim ključnim stavkama i objektima za Kraljevo nema velikih novina: svi novi glavni putni pravci, kao što je autoput Preljina – Pojate, su ne samo ucrtani, nego se već i grade, a prediviđen je i dalji razvoj aerodroma „Morava“ uz znatno produženje piste.
Tako u analizu Nacrta prostornog plana u nastavku teksta idemo sami, laički. Ako bi iz ovog dokumenta trebalo da izdvojim prve impresije, onda bi to bilo nekoliko pozitivnih i nekoliko razočaravajućih detalja u oblasti zaštite životne sredine i turizma.
- Srednjovekovni grad Maglič je uvršten u „predeone celine, čije su centralne odrednice nepokretna kulturna dobra“. Ovo je značajno jer omogućava uređenje i razvoj neposredne okoline Magliča, a ne samo spomenik kulture kao takav. Ovo bi moglo da ubrza trenutno tromi proces izdvajanja okolnih parcela iz vlasništva „Srbijašuma“. Na istom spisku predeonih celina su i manastiri Studenica i Žiča.
- Planina Stolovi je predložena za zaštitu kao „predeo izuzetnih odlika“
- U ovaj Nacrt ušle su sve primedbe i sugestije koje je prošle godine, u vreme ranog javnog uvida, poslala grupa entuzijasta iz Kraljeva, a koje su se odnosile na proširenje područja pod zaštitom. O ovome ćemo objaviti poseban tekst;
- I dok se u Nacrtu prostornog plana male hidroelektrane pominju u vrlo kritičkom tonu, veliko razočaranje izaziva činjenica da је u dokumentu ostao sistem kaskadnih brana na Ibru! I dalje se nadamo da nikada neće biti sagrađene. Tim pre је čudno što se ne odustaje od ovih brana kada se u samom dokumentu Ibarska klisura definiše kao jedno od pet bujicama najugroženijih područja. A uz bujice, znamo, idu veliki nanosi i klizišta što teško da je pogodno za onih desetak brana i akumulacionih jezera na Ibru!
- U oblasti turizma nadležni u Kraljevu bi trebalo da reaguju što se Golija prepoznaje samo kao turistički potencijal Ivanjice, ali ne i Kraljeva iako se u ovom rezervatu biosfere nalaze i Studenica i Rudno;
- Mataruška i Bogutovačka Banja su tek u trećoj grupi sekundarnih banjskih centara. Činjenica je da poslednjih godina u turističkom smislu ove naše banje nisu čak ni za tu grupu, ali njihov turistički potencijal je zaista ogroman: imaju izgrađene velike smeštajne kapacitete i nalaze se u okruženju spomenika kulture. Njihov uzlet zavisi samo od dobre privatizacije i zato je neprimereno na osnovu trenutnog stanja svrstati ih u treću grupu. Zato smo sugerisali nadležnima iz Turističke organizacije Kraljeva da upute predlog za izmenu ovog dela, kao i onog o Goliji.
Iz onog dela Nacrta Prostornog plana koji se odnosi na sliku stanja izdvajamo ocenu da su: „Funkcijski kapaciteti urbanih centara značajno smanjeni što se ogleda u smanjenju prostora pod njihovim direktnim uticajem... neki značajniji urbani centri poput Novog Pazara, Kraljeva, Bora i Pirota ne uspevaju da integrišu čak ni naselja svoje administrativne teritorije.“
Kraljevo je ubrojano u jednu od primarnih osovina / pojaseva koji će se razvijati do 2035. godine i to u „zapadnomoravskom pojasu“, koji čine Užice, Čačak, Kraljevo, Kruševac i duž Koridora X, čime se pruža mogućnost prostorne integracije u pravcu BiH na zapadu i Bugarske na istoku.
U primarne, značajne saobraćajnice na našem području su budući autoput Preljina-Pojate, kao i državni put 1B reda Kraljevo – Raška – Kosovska Mirovica… Predviđena je rekonstrukcija i modernizacija pruge Lapovo – Kraljevo – Kosovo Polje… sa izgradnjom drugog koloseka na deonici Lapovo – Kragujevac – Kraljevo i elektrifikacijom deonice Kraljevo – Rudnica.
U oblasti turizma Kraljevo se nalazi među sekundarnim turističkim centrima (u primarnim su Beograd, Novi Sad, Priština, Niš, Kragujevac i Subotica). Već smo pomenuli da su Mataruška i Bogutovačka Banja među „ostalim sekundarnim banjskim mestima od nacionalnog značaja…“
Goč i Željin nisu čak ni u „ostalim sekundarnim planinskim centrima“ nego su to tek „perspektivno“.
Bio nam je zanimljiv podatak da prema međunarodnim standardima, voćarsko područje Kraljeva spada u područje kvalitetne životne sredine. Ali, zato je kvalitet vazduha u Kraljevu u III, najlošijoj kategoriji zbog prekomernih koncentracija suspendovanih PM10 čestica i azot-dioksida.
Iako smo doživeli zemljotres 2010. godine, rekla bih da svi nekako mislimo da je to bio eksces. Zato nije prijatno pročitati još jednu potvrdu da smo na seizmički rizičnom području: „Prema broju stanovnika i seizmičkom hazardu, najugroženiji su Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Novi Pazar i Loznica.“ Navodi se da je najviši intenzitet VIII stepena vezan za zone u prostoru centralne Srbije, KiM prema granici sa Albanijom i u Vojvodini Banat prema granici sa Rumunijom.
U regionu Kraljeva predviđena je izgradnja regionalne deponije. U prioritetna planska rešenja do 2025. naveden je početak izgradnje novih ili rekonstrukcija postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u više gradova, među kojima je i Kraljevo. A u Kraljevu, Užicu, Novom Sadu, Valjevu i Nišu su predviđene stanice za sakupljanje otpadnih vozila.
Ovo bi u najkraćem bilo moje viđenje ključnih elemenata u Nacrtu prostornog plana u kojima se pominje Kraljevo. Ali “đavo je u detaljima” koji su verovatno izmakli mojoj pažnji i znanju. Pojedini zbog bizarnog razloga – vrlo važni podaci se nalaze u nekoliko karti koje prate ovaj dokumenta, ali karte su toliko “teške” da je svaki pokušaj da otvorim bilo koju od njih završavao polučasovnim kolapsom mog skromnog računara!
Zato ćemo na portalu KRUG sa zadovoljstvom dočekati još neku reakciju na Nacrt prostornog plana Srbije, naročito u delu koji se odnosi na Kraljevo.
Radmila Vesković
