Priča o herojstvu pripadnika 252. oklopne brigade, na koju smo pre dva dana podsetili javnost, imala je svoj epilog juče u manastiru Žiči. Tamo je, prvi put posle više od dve decenije, trebalo.da se sretnu ljudi koje je sudbina spojila u najtežim ratnim danima – Željko Alimpić i Srđan Ćilerdžić.
U proleće 1999. godine, dok je NATO bombardovao Srbiju, šestorica mladih vojnika – kapetan Danilo Milovanović, komandir voda Nenad Čurlić, desetar Srđan Ćilerdžić, vojnici Srđan Radović, Radiša Terzić i Dragan Bošnjović – rizikovali su svoje živote da bi iz neprijateljske klopke izvukli ranjene pripadnike druge jedinice. Među ranjenima bio je i Željko Alimpić, za kojeg je Ćilerdžić godinama mislio da je preminuo.
Tek pre nekoliko godina otkrio je da je Željko preživeo zahvaljujući toj akciji spasavanja.
„Da nije bilo njih, mene danas ne bi bilo. To je dug koji ne može da se vrati, ali može da se pamti i prenosi dalje“, reči su Alimpića koji juče nije mogao da bude u Žiči sa spasiocima.
Nakon parastosa poginulim pripadnicima Herojske 124. IB Posebne jedinice policije Priština, dodeljene su i spomenice – Kosovske zlatne porodicama poginulih i nestalih, a Kosovske srebrne ranjenim pripadnicima čete PJP Kosovska Mitrovica. Među dobitnicima priznanja bio je i tim koji je izveo čuvenu akciju spasavanja iz 1999. godine.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski istakla je da njihov podvig obavezuje čitavu Srbiju.
„Najveće priznanje koje ste nam ostavili je sloboda, a najveći zavet koji ste nam predali jeste da čuvamo naše Kosovo i Metohiju“, poručila je ona u manastiru.
Dodala je i da će borci biti obuhvaćeni posebnim merama podrške – od nižih cena ogreva i struje, do nastavka dodele boračkih spomenica.
„Na ovaj način pokazujemo da država ne zaboravlja svoje heroje“, naglasila je.
Događaj u Žiči bio je više od ceremonije. Bio je to susret prošlosti i sadašnjosti i dokaz da hrabrost i požrtvovanost iz 1999. godine nisu zaboravljeni.
Priča o Milovanoviću, Ćurliću, Ćilerdžiću, Radoviću i Bošnjoviću, ali i sve ostale priče nagrađenih, ostaju zapisane kao primer ljudskosti i herojstva.
Sam susret Alimpića i Ćilerdžića podseća da podvizi nisu samo istorija, jer ostaju da žive u ljudima koji su spaseni i u dušama onih koji veruju da je dobra na ovom svetu više nego zla.
A. Marić – M. M. D.
