13. novembar 2020.
Nekoliko desetina placeva između stambenih zgrada katastarski je upisano na vlasnike stanov,a pa su novi zemljoposednici uveliko krenuli u ograđivanje tih površina
U nekoliko stambenih kvartova u Kraljevu odnedavno su postavljene rampe tako da na zemljište između zgrada automobilom ne može niko osim, kako na tablama piše, članova stambenih zajednica. Istina, nema stražara, već se negde rampe podižu uz pomoć ključa za katance, a negde elektronski.
Otkuda ova „uzurpacija“ gradskog zemljišta pitali smo nekoliko predsednika pomenutih stambenih zajednica koji imaju istovetan odgovor – „nema uzurpacije, već smo svoji na svome“. Tome još dodaju objašnjenje:
„Rampe su postavljene zbog vlasnika automobila iz grada i okolnih naselja koji, ne želeći da parking po sistemu SMS plate, automobile parkiraju u naša dvorišta, a mi nemamo gde nego na ulicu“.
A, kako su vlasnici stanova u tim zgradama „svoji na svome“, to je već posebna i, kaže Zvonko Kovačević, načelenik Odeljenja za urbanizam u Kraljevu, „veoma složena priča“.
– Još pre šest godina Zakonom o planiranju i izgradnji je definisano kako se to zemljište konvertuje u svojinu. Reč je parcelama u stambenim blokovima ili ispred zgrada građenih osamdesetih godina, koje su uknjižene kao vlasništvo onih koji su stanove tada otkupili. Smatram da tako svojina parcela nije mogla biti promenjenoa upisom na vlasnike stanova i lokala dok prethodno nadležni državni, odnosno resorni gradski organi nisu odredili šta je zemljište za redovnu upotrebu poput, recimo trotoara, cvećnjaka… Ovako im je kraljevački katastar, bez obaveštenja gradskih organa, cele parcele uknjižio kao njihove. I, sada su nad zemljištem ispred čak oko 80 stambenih objekata, prema katastarskim knjigama, vlasnici stanova, proporcionalno površini svojih stambenih jedinica, i suvlasnici delova tih parcela. Drugačije bi, naravno, bilo da je prethodno utvrđena površina za takozvanu redovnu upotrebu tj. obavljena preparcelacija placeva. Ovako imamo ponegde i apsurdnu situaciju da su recimo 27 vlasnika stanova u jednoj zgradi u Karađorđevoj ulici i vlasnici dela ulice i raskrnice (kod „Terzića semafora“ prim. M.D.), sve dokle se ta cela parcela pod brojem 403 prostire. Mislim da ćemo ta naopaka rešenja uspeti da ukinemo – kaže Kovačević.
Uz ovaj primer doznali smo, čak, i da se jedna ulica između stambenih blokova u tom delu grada, posle pomenute uknjižbe, vodi čak na 120 imena, ali u kraljevačkom odseku za katastar, bez posebnih odobrenja, nismo mogli dobiti preciznije odgovore na ovu zavrzlamu, osim njihove potvrede o doslednoj primeni Zakona o planiranju i izgradnji.
A, slovo pomenutog zakona zaista kaže:
„Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat u suvlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima nad njima upisuje da je parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u strazmeri sa površinom koju poseduju u objektu“.
No, pravnici sa kojima smo na ovu temu razgovarali, poput Predraga Simovića iz Kraljeva ističu da se „zakon ne može tumačiti protiv zdravog razuma, pa sigurno predstoje tužbe od strane grada protiv ovakve uzurpacije državnog građevinskog zemljišta“, a kraljevački advokat Dragan Ivanović, još ukazuje „da su nadležne gradske službe, pre upisa svojine nad parcelama, morale sačiniti planski dokument, obaviti preparcelaciju, a skupštine stambenih zajednica doneti odluke o tome kako će koristiti samo delove parcela, znači samo one površine neophodne za takozvanu redovnu upotrebu“.
Kako bilo, prema sadašnjoj situaciji, pojedini vlasnici stanova su, kako se ovde u šali čuje, postali i zemljoposednici i to bez plaćanja poreza na tu, upisom u katastar dobijenu imovinu. Ponegde su i vlasnici parkinga, parkova, delova ulice, ili cele preistupne saobrćajnice…Shodno tome, pristupili su i ograđivanju svojih parcela, pa im inspekcija za sada samo preti prinudnim rušenjem rampi…
autor: M. Dugalić
izvor: „Politika“
