Na Nacionalni dan borbe protiv raka dojke poručujemo svim Kraljevčankama, pa i sebi – uprkos manama našeg zdravstvenog sistema i prepreka na koje nailazimo, uradimo ono što je do nas: 10 minuta mesečno za samopregled dojki, jednom godišnje ultrazvuk, jednom u dve godine mamografija. Šta ako nešto napipamo? Dobro je, ako ima šta da se napipa, onda – što ranije, to bolje!
„Užas kod Leskovca: Autobus sleteo sa puta…“
„Užasna tragedija, autobus sleteo u reku…“
„Stravična tragedija, autobus sleteo u kanal pa se prevrnuo…“
„Tragedija u kanjonu Morače, 19 žrtava…
Ovo su naslovi nekoliko nasumično izabranih vesti o saobraćajnim nesrećama u kojima su stradali putnici u autobusima. Svaka od ovih vesti bila je potresna.
Sad zamislite da tokom ove godine 34 autobusa slete u provaliju sa nekih puteva po Srbiji i svi putnici poginu! Svakih deset dana jedan autobus sleti u kanjon i sa sobom odnese 50 života!
Nezamisliva tragedija, zar ne? Da, nezamisliva, ali stvarna.
Za ovaj početak teksta dramatizovala sam metaforu o „autobusu punom žena sa oznakom C50“ Vesne Bondžić, osnivačice Ženskog centra Milica i ovogodišnje dobitnice priznanja za iziuzetan doprinos borbi protiv karcinoma dojke.
Jer, ti poginuli putnici su putnice. Žene. 34 autobusa puna žena svake godine se u Srbiji surva u provaliju i u nepovrat odvuče 1.700 života. Od raka dojke, od raka koji je moguće otkriti u najranijoj fazi, koji je moguće operisati i uspešno lečiti! 34 autobusa punih žena, građanki Srbije, umre svake godine od raka koji je izlečiv 100% ako se otkrije u prvom stadijumu.
Mi, žene u Srbiji, imamo „prosečne“ šanse da obolimo od raka, manje od mnogih žena u razvijenim evropskim zemljama. Ali zato ako dobijemo rak, od svih žena u Evropi imamo najmanje šansi da preživimo.
To što Srbija, uz Crnu Goru, ima najveću stopu umiranja od karcinoma dojke bruka je ove države i njenog zdravstvenog sistema! Bruka! Odgovornost!
Ali na temu države i sistema neću više ni reči, jer mogla bih da vam pričam kako sam jednom, između 2014. i 2017, skoro tri godine pokušavala da stignem na prvi preventivni pregled na mamografu, jer je svaki put bio pokvaren kad sam imala zakazano, a vi biste meni možda pričale kako vam niko od lekara nije uradio pregled dojki palpacijom i kako nas niko nikad nije učio samopregledu, i kako se na ovo čeka ovoliko, a na ono onoliko… znamo mi sve kako je to već decenijama.
A šta bi tek trebalo da kažu žene obolele od određenog tipa metastatskog karcinoma dojke, koje u Srbiji, od balkanskih zemalja SAMO U SRBIJI, ne mogu o trošku RFZO-a da prime savremene lekove, ciklibe, koji produžavaju i olakšavaju život!?
Zato uopšte neću da pišem o toj bruci i odgovornosti države Srbije i njenog zdravstvenog sistema. Sestre slatke, nemamo mi vremena da čekamo da se postide i probude!
Zato „u se’ i u svoje kljuse“. Ovako:
- Samopregled dojki
„Ali ja ne znam šta treba da opipam!“ Ne znam ni ja. Ali rekla mi je moja izabrana doktorka – ako redovno radim samopregled, najbolje ću upoznati svoje grudi, počeću da prepoznajem njihovu unutrašnju strukturu, osećaj pod prstima. I, daleko ga bilo, prva ću primetiti promenu. Da ponovim, ako treba nešto da se napipa, onda što pre, to bolje! Evo nekoliko korisnih uputstava i linkova:
Video: https://www.youtube.com/watch?v=06JbuWxm0D4
2. Ultrazvučni pregled
Odvojte jedan dan godišnje za UZ pregled dojki. Prema dostupnim informacijama, može da se radi svake godine i zato ako vam lekar sam ne nudi uput za UZ, zatražite same.
3. Mamografija
Jednom u dve godine krenite u zakazivanje mamografskog pregleda. I to je to. Da mi uradimo šta je do nas.
Radmila Vesković
Niko kao Radmila. Uvek najbolja i uvek pravo u metu.
Postovana Neno,
Hvala najlepše na podršci!