Portal KRUG objavljuje dvodelni intervju sa direktorom JKP „Čistoća“ Ivicom Bogojevićem. U prvom delu razgovarali smo o odvoženju smeća, divljim deponijama i održavanju groblja, a u drugom delu intervjua, koji ćemo objaviti sutra, o naplati potraživanja i poslovanju
U mojoj podužoj novinarskoj karijeri nije bilo materijala koji je na objavu čekao čitava četiri meseca… sve do ovog intervjua sa direktorom JKP „Čistoća“ Ivicom Bogojevićem! Bez ikakvih zakulisnih razloga – jednostavno, toliko smo opširno i dugo razgovarali, da je od dnevnih terena trebalo odvojiti nekoliko dana i posvetiti se obradi materijala. Pošto naša mala redakcija nema takvu privilegiju, materijal se „krčkao“ četiri meseca. Na aktuelnosti nije izgubio, samo smo dodali nekoliko novih informacija. Razgovarali smo o mnogim temama, mnoga pitanja nisu bila prijatna, direktor „Čistoće“ nijedno nije izbegao, trudio se da iz svog ugla objasni pozadinu problema, kao i funkcionisanje ovog vrlo složenog preduzeća.
Mnogi građani nisu zadovoljni odvoženjem smeća, dele fotografije prepunih kontejnera, komentarišu da JKP „Čistoća“ radi slabije nego ranije.
To, naravno, nije tačno. I to dokazuju brojke: prošle godine odvezli smo 14%, ili 46.000 tona, više smeća nego 2019. godine, a čak 50% više nego pre 4 godine!
Zašto se to ne vidi na pojedinim lokacijama, neke u centru grada, kao i u naseljima, su prave divlje deponije?
Ima više razloga, osnovni je da se iz godine u godinu generiše sve više smeća. To je najizraženije kod ambalaže, a oni koji je odlažu, trgovci, ne poštuju propise. Po gradskoj Odluci o upravljanju komunalnim otpadom, zabranjeno je odlagati kartonsku ambalažu koja nije ispresovana! Pravna lica sa više od 50 kvadrata dužna su da imaju svoj sud i da komercijalni otpad predaju recikleru, a ne da kutijama i stiroporom zatrpavaju kontejnere. Neće čak ni da smanje zapreminu ambalaže, nego bacaju cele kutije. I onda imamo 100% ispunjen kontejner, a realno je pun svega 30%! Naši kontejneri nisu predviđeni za megamarkete nego za komunalni otpad.
Drugi razlog jeste građevinski otpad. Šta građani rade sa šutom? Ostave ga pored kontejnera, oni najnesavesniji čak bacaju i u kontejnere. „Čistoća“ nije obavezna da odvozi građevinski otpad, ali to radi. Nismo obavezni da odvozimo baštenski otpad, ali odvozimo. I naravno da nismo obavezni da sa ulica uklanjamo nameštaj, fotelje, televizore… ali uklanjamo. To košta! Prošle godine smo imali 10 miliona troška samo na odvoženje građevinskog otpada. Za koji po gradskoj odluci uopšte nismo nadležni.
Da „Čistoća“ radi samo komunalni otpad, ne bismo imali nikavih problema. Ali preko puta “Malog Asa”, u Čibukovcu, kod Zlatarice, i na još bar 20 lokacija… čega nema: od kauča, nameštaja, šuta do wc šolja. Kad jedan baci kesu, eto odmah i ostalih. Kada mi jave za problem na nekoj lokaciji, imam običaj da lično odem i pričam sa građanima. U 99% se ne žale na naš rad nego na komšije, ili ljude koji ne žive tu, a donose smeće.
Šta bi trebalo uraditi sa šutom i baštenskim otpadom?
Odvesti na gradsku deponiju. Za građane je besplatno. Za pravna lica nije, ali niko neće da plati, komšije neće da se zameraju i sve pada na „Čistoću“. Kako šut, tako i baštenski otpad. „Čistoća“ je sa postojećim ljudstvom i mehanizacijom počela i to da servisira po prigradskim naseljima. Ali, neko ima dvorište od 5 ari, i po tom osnovu plaća, a pored toga ima 15 ari voćnjaka za koji ne plaća ništa, ali zeleni otpad baca pored kontejnera.
Na koji način to utiče na vaš rad?
Teško je organizovati posao, deponije nastaju na mah, ne znate kada će i gde iznići, pa da tamo pošaljete ekipu. Znamo kada će biti više zelenog otpada, ali ne i na kojoj mikro lokaciji. Niti u kojoj količini: jedne nedelje za neku ulicu je dovoljan traktor, sledeće nedelje prođemo istom ulicom i ispostavi se da su potrebna tri kamiona da sve odnesu.
Šta je rešenje, kako je to bogati uređeni svet rešio?
Plaća se na osnovu jedinice mere! Kao što vodu i struju plaćamo po potrošnji tako da uvedemo jedinicu mere od 120 litara. Da svako plaća koliko je proizveo otpada i po mogućstvu da bude samo komunalni otpad. Gradonačelnik je to razumeo i radimo pilot projekat u nekoliko naselja.
Plaćate za jednu kantu otpada od oko 120 litara. Ako stavite džak pored nje, „Čistoća“ vam to ne odnese. Znači, treba vam druga kanta, ali cena više neće biti ista. Pošteno je da svako plati ono šta koristi. To je rešenje za individualna domaćinstva.
Znam da je to praksa na Zapadu, da li neko u Srbiji tako naplaćuje čistoću?
Postoje pilot projekti. Najveći problem u praksi je kolektivno stanovanje. Tamo gde je sistem potpuno zaokružen, svaka kesa ima svoj bar kod, a smećari imaju dekodere i tačno se zna čija je…
Ta tehnologija je za nas bujna mašta…
Ne slažem se, važno je da počnemo da razmišljamo o tome. Ako zidate kuću, da li odmah znate kako će sve da izgleda i odmah sve završavate? Ne, nego ste krenuli od temelja, pa zidovi, pa krov…
… ali neću počinjati kuću, ako nemam plan. Predlažete naplatu po jedinici mere, ali ne znate kako ćete to primeniti za one koji žive u zgradama.
Da krenemo od osnova: po zakonu, svaka zgrada mora da ima obezbeđen prvo prostor za sudove, a potom i sudove. To nema skoro nijedna. „Čistoća“ nema ovlašćenja da ih na to natera. I one koje imaju nekakav prostor za kontejnere, mislite li da do svih mogu da se provuku naši kamioni? Ne mogu i zato su kontejneri uglavnom na ulici.
Naravno, ne može preko noći da se uvede plaćanje po jedinici mere, to je proces za koji je, procenjujem, potrebno do 5 godina. Ali sada već imamo upravnike zgrada i oni su ključ rešenja za kolektivno stanovanje. Ako se pojavi kauč pored kontejnera, upravnik pozove „Čistoću“, mi to uklonimo i fakturišemo upravniku. Od koga će on da naplati, to je njegov problem. Mislim da bi trebalo od stanara, jer onog trenutka kad neko iz svog džepa plati račun za nečiju bahatost, onda će voditi računa ko je spustio kauč i pozvati komunalnu policiju…
Iste su nam navike bile i do sada, zašto sada izgleda da ima više problema i da je grad neuredniji?
JKP „Čistoća“ je dimenzionisana 2005-2006. godine. Grad se od tada znatno proširio, a naši kapaciteti nisu to pratili – ni u ljudstvu, ni u mehanizaciji. Ponosan sam na to da smo sa istim brojem radnika uspeli da povećamo efikasnost i efektivnost za 50%. Od kad sam došao na čelo „Čistoće“ iznošenje smeća je povećano za 50%, a broj zaposlenih je ostao isti. Uveli smo određene sisteme nadzora i promene u organizaciji. Ali došli smo do crvene linije i više od toga mi ne možemo. „Čistoća“ ne može da sama rešava sve ove probleme.
U tome bi trebalo da sarađujete sa komunalnim inspekcijama i milicijom, imate li njihovu podršku?
Narod na Zapadu nije ni bolji ni pametniji, ali zna da će biti kažnjen ako baci papirić na ulicu, a kamoli kauč. Ima 3-4 godine kako sa inspekcijama i komunalnom milicijom razgovaramo… za sada aktivnosti koje preduzimaju ne daju dovoljno rezultata na terenu. Da li oni imaju dovoljno ljudi, da li mogu, da li hoće, ne znam.
Hoćete da kažete da ste prijavljivali npr. komunalnoj miliciji kada znate ko je nepropisno odložio otpad i oni nisu reagovali?
Ko zna koliko prijava smo podneli. Uvek je neki problem zašto to ne može da se istera do kraja… Imamo na primer fotografije kao dokaz, pa je problem da li smemo da slikamo, pa kad imamo informacije iz kojih je jasno ko je uradio, opet ne sankcionišu. Da krenemo od pravnih lica: lako može da se utvrdi da li poseduju račun da su kupili kontejner. Ali nemam ja nadležnost da to utvrđujem! Zato su naši novi kontejneri i kante obeleženi.
Malo-malo pa se vije dim sa gradske deponije. Da li to „Čistoća“ pali da bi povećala kapacitet ili…?
Ne. Prošle godine smo imali tri slučaja samopaljenja deponije. U suštini, ja sam zadovoljan koliko je to bilo minimizirano prošle i pretprošle godine. Imali smo sreće da nije bilo većeg obima. Problem je što deponija nije ograđena i onda ljudi koji sakupljaju otpad zapale u nekom delu da izvuku metal… Eto, i prošle sedmice smo imali takav slučaj, ali brzom reakcijom izbegnuta je veća šteta.
Onda znači da loše upravljate deponijom. Tri decenije slušamo kako ta deponija „hitno“ mora da se zatvori. Šta dalje, šta planira Grad?
Na svim sastancima potenciram da je deponija tempirana bomba grada Kraljeva. Trajno rešenje mora da iznađe Grad, mi smo samo korisnici. Do tada imamo projekat za proširenje deponije, čija će realizacija početi ove godine. To će biti po svim sanitarnim uslovima, širimo se ka romskom naselju. Time ćemo „kupiti“ 3-5 godina.
To će brzo da prođe, šta posle? Tri decenije slušamo i o „samo što nisu“ projektima za regionalnu deponiju, a ništa od toga.
Za trajno rešenje nadležan je isključivo Grad. Reći ću vam da je poslednjih dana došlo do značajnih pomaka na temu buduće regionalne deponije i u narednim danima javnost će biti upoznata sa detaljima.
Ali želim da naglasim da je sanitarna deponija na kraju procesa. Pre deponije imamo sakupljanje i transport otpada. Ako radimo kao što radimo, to je sizifov posao, jer ćemo za kratko vreme da popunimo svaku deponiju. Mora se ulagati u sisteme za selekciju i preradu otpada. Po mogućstvu na izvoru nastanka, zato insistiram na kantama. Jer time dobijamo kvalitetnu sirovinu – čist karton može više puta da se recilklira, a zamazan uljem može samo da bude spaljen.
Zašto onda nemamo zasebne sudove za reciklažni otpad?
Tek kada uvedemo sistem jedan korisnik – jedan obeleženi sud, imamo preduslove za reciklažu, tada ima smisla da stavimo kontejnere za plastiku ili papir. Kada plaća po jedinici mere, građanin će biti stimulisan da plastičnu i kartonsku ambalažu nosi u poseban kontejner da ne bi punio svoju kantu.
Time ćemo dobiti i čistu sirovinu za prodaju, što će ublažiti troškove. Ali nije sve u parama. Čista i kvalitetna sirovina može mnogo bolje da se reciklira. Time čuvamo ovo što imamo – prirodu.
U sličnom problemu smo i sa grobljem. Ove godine imaćemo proširenje Novog groblja za još jednu parcelu, to će biti dovoljno za otprilike godinu dana i šta onda?
Postoje dve opcije: jedna je da se nastavi proširivanje Novog groblja prema Spomen groblju, tamo ima parcela i to bi nam donelo proširenje postojećeg za bar još 30%. Druga opcija o kojoj se priča je Jarčujak, koja bi rešila problem za duži vremenski period, ali tamo nemamo nikakvu infrastrukturu. Tokom ove godine moramo da donesemo odluku. Deponija i groblje su trenutno dva goruća problema u Gradu koja moraju hitno da se rešavaju, za početak izborom rešenja za koja ćemo se opredeliti.
Održavanje Starog groblja nije zadovoljavjuće, veći deo leta je zaraslo u korov, nema čak ni dovoljno kanti.
Biće kanti. Na Starom groblju biće 50-ak kanti, a na Novom groblju povećaćemo broj kontejnera. Najmanji je problem sudova, najveći je nedostatak radnika. Za potrebe našeg Grada i stanovnika i za sve delatnosti koje obavljamo – potrebno nam je još minimum 30 radnika: da postojeće poslove odrađujemo adekvatno, i širimo područje koje pokrivamo. U poslednje 4 godine obim posla je povećan u svim delatnostima kojima se bavimo, a broj radnika je čak i nešto manji!
Nadam se da ćemo ove godine u saradnji sa Gradskim zelenilom da rešimo problem Starog groblja: od nedostatka radnika, građevinskih, onih koji rade na održavanju i higijeni, problema u organizaciji… Ja zaista jesam bio stavio akcenat na iznošenje smeća, jer ne smemo da dozvolimo zarazu, ali sada smo pojačali i groblje sa 2 radnika, ostaje da rešimo održavanje zelenila. Nije srećno rešenje da mi održavamo staze okolo, a sama grobna mesta bi trebalo građani, a mnogi to ne rade. Još ako posade drvo… opet „Čistoća“ kriva.
Drugi deo intervjua portal Krug objavljuje – sutra…
Razgovarala: Radmila Vesković
Fotografije: Arhiva JKP „Čistoća“
