Četvrtom i poslednjom knjigom, čija je tema “Kraljevo u srpskoj štampi 1909 – 1918“ Slavoljub Maržik je zaokružio istoriju naše varoši viđenu kroz novinske napise u samostalnoj Srbiji 19. i 20. veka
Slavoljub Maržik, potomak čuvene porodice Maržik koja je utkana u istoriju Kraljeva od 1881. godine, ostavio je neprocenjivo blago istoričarima i svima koje interesuje istorija naše varoši. Teško je uopšte zamisliti kolika je istrajnost i prilježnost bila potrebna ovom gospodinu, inženjeru geologije, da prelista baš svaki broj svih novina koje su u Srbiji izlazile od 1834. do 1918. godine! Da u njima pronalazi tekstove koji imaju bilo kakvu vezu sa Karanovcem / Kraljevom, da sve to zapiše i sistematizuje i na kraju objavi u 4 toma.
U Narodnom muzeju u Kraljevu, ustanovi koja je izdavač ovih Maržikovih knjiga, sinoć je predstavljena najnovija i ujedno i poslednja u ovom ciklusu: „Kraljevo u srpskoj štampi 1909 – 1918“. O knjizi su govorili istoričari dr Bojana Miljković Katić i dr Radomir Popović, oboje sa Istorijskog instituta u Beogradu, i dr Ljubodrag Ristić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU u penziji.
Bojana Miljković Katić je istakla da poslednja knjiga obrađuje vrlo buran period u istoriji Srbije, pa i Kraljeva, tako da se u srpskoj štampi pre Prvog svetskog rata Kraljevo pojavljuje u vestima koje obrađuju zvanične događaje, privredni žvot, izgradnju puteva, otvaranje fabrika, ali i bankrotiranja.
– Veliku prekretnicu u izveštavanju predstavlja 1916. godina. Za razliku od svih prethodnih decenija kada je „glavni lik“ u napisima sam Karanovac, odnosno Kraljevo, pod okupacijom na videlo izlaze obični i uglavnom anonimni ljudi. Razlog je što najveći deo štampe pod okupacijom zauzimaju oglasi lične prirode u kojimačlanovi porodica pokušavaju da se pronađu. Deo tekstova u ovom periodu je prvi put na latinici i ijekavici, jer je okupatorska vlast zabranila upotrebu ćirilice, a ijekavicu je favorizovala. Za ratni period je karakteristično da imamo i štampu u izbeglištu, u kojoj se takođe pominje Kraljevo, pa je Maržik i to obradio. I pored tih osobenosti, ova 4. knjiga čini kontinuitet sa prethodne tri.
Radomir Popović je istakao to što je Slavoljub Maržik uspeo da zaokruži i završi posao koji je sebi zadao: obradio je čitav period samostalne srpske države od 1834. i pojave „Novina srbskih“ u Kragujevcu do oslobođenja 1918, ocenjujući da su to istrajnost i sistematičnost netipične za naš mentalitet.
– Kraljevo je početkom 20. veka imalo tek oko 4.500 stanovnika, ali to je varoš koja je krupnim koracima grabila u progres: železnički je povezana sa kruševcem i čačkom, tu se održava 16. kongres zemljoradničkih zadruga, otvara se gimnazija. U novinama srećemo vesti o otvaranju fabrika, ali i o stečajima, saznajemo kako se sticalo i kako propadalo. Maržikovo delo je izvanredan doprinos poznavanju istorije Kraljeva. Poslednji tom je obimniji od prethodnih, jer u period 1909-1918. izlazi veći broj listova i časopisa, stranačke novine, novine pojedinih udruženja i organizacija. U mirnodopskom periodu vidimo sadržajnije novine koje prate različite sfere društvenog života u Kraljevu, a od 1912. saznajemo razmere ratne katastrofe.
Dr Ljubodrag Ristić je Kraljevčanin koji je u svojoj naučnoj karijer, kako se to kaže, daleko dogurao, ali Kraljevo nikada nije zaboravio. Već decenijama daje doprinos svim naučnim skupovima koji se organizuju u Kraljevu i izdanjima koja objavljuju Narodni muzej ili istorijski ahiv. Za njega je Popović rekao da je bio „čovek iz senke“ koji je podržavao ovaj Maržikov poduhvat. Skoro celo svoje izlaganje Ristić je sinoć posvetio značaju koji imaju Maržikova dela za osvetljavanje istorije Kraljeva s kraja 19. i početka 20. veka, kao i za rad budućih istraživača.
– Slavoljub Maržik je nasledio genetsku posvećenost i privrženost poslu koji čovek sam sebi zada. Takva je bila i posvećenost njegovog oca, koji je ostavio slikovnu istoriju starog Kraljeva. Zahvaljujući ovoj 4. knjizi možemo kroz novinske napise sagledati život srbijanske varoši iz novinarskog ugla. Čitalac ponire u sve pore života jednog grada u kome se otvaraju trgovine i zanatske radnje, osnivaju prve fabrike i bake, u kome se i bankrotira i prodaje imovina na doboš… Ove knjige su neizmerno istoriografsko blago. Ogroman je Maržikov doprinos istraživanju istorije Kraljeva. Postavio je model po kome mogu raditi njegovi nastavljači – zaključio je Ljubodrag Ristić.
Svi učesnici su istakli da ovaj rad zapravo nema sa čime da se meri, jer u Srbiji nijedan grad nema ovako sabrane dokumente, a nema u izgledu ni da će se skoro neko poduvatiti takvog posla.
Slavoljub Maržik živi u beogradu i sinoćnjem događaju nije risustvovao zbog loše epidemiološke situacije. On je potomak je stare kraljevačke porodice češkog porekla. On je sin Vladislava Maržika, prvog akademski obrazovanog slikara iz Kraljeva. Slavoljubov deda, a Vladislavljev otac, dr Josif Maržik je kao vojni lekar 1876. godine došao u Srbiju da pomogne svojim znanjem, a u Kraljevo se sa porodicom naselio 1881. godine. Slavoljub Maržik je ranije objavio i knjigu o svojoj porodici, kao i knjigu „Danski kraljevski voz“ u kojoj govori o 50-tim godinama 20. veka i svojoj generaciji studenata iz Kraljeva.
R. Vesković
Fotografije: Narodni muzej Kraljevo
