Šta Romima u Kraljevu najviše nedostaje da bi živeli bolje?(VIDEO)

„Neki put ostajemo bez hrane, nekad bez higijene: deca su mala, pre ćeš da im kupiš hranu, nego nešto za higijenu“, pojašnjavaju pripadnici romske populacije kojih u Kraljevu ima više od 2.000, a većina ih se nada da država može da im omogući uslove za život dostojniji čoveka

Prema zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a prema procenama velikog broja domaćih i međunarodnih organizacija, taj broj se kreće od 400 do 600 hiljada. Među njima je ogroman broj onih koji se svakoga dana bore za hleb i vodu, odnosno – svaki drugi pripadnik romske populacije na spavanje odlazi gladan.

Zoran Petrović, koordinator romske nevladine organizacija „Ruke prijateljstva“ iz Kraljeva podseća da su, po Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji, pripadnici romske populacije sedam puta siromašniji od ostalih:

– Put ka unapređivanju položaja pripadnika romske populacije i smanjenja njihovog siromaštva vrlo je težak. Zato se nadam da možemo da idemo korak po korak. U isto vreme, nadam se da će lokalna samouprava uspeti da nas isprati o tome – kaže za portal Krug Zoran Petrović.

Pogledajte VIDEO prilog:

Slavimirka Đorđević, Romkinja koja živi u naselju Romsko 2 u Kraljevu ima 56 godina. Većina članova njene porodice korisnici se socijalne pomoći, ali ona traje devet meseci godišnje, odnosno „tri meseca“ su, kako ona kaže „na prekidu“:

– Ja sam se udala sa 18, u 20-oj sam postala majka, rodila sam petoro dece i svih petoro iškolovala, a sada imam i trinaestoro unučadi. Borimo se kako znamo i umemo.

Od prikupljanja sekundarnih sirovina danas je, kaže Slavimirka, teško da se zaradi i 1.000 dinara dnevno. Socijalna pomoć, kad je ima, na mesečnom nivou iznosi 12.300 dinara i od toga se, kaže ona, nekako „krpe“ i otkriva:

– Neki put ostajemo bez hrane, nekad bez higijene. Deca su mala, pre ćeš da im kupiš hranu, nego nešto za higijenu.

U romskim naseljima, ističe naša sagovornica, skupljanje sekundarnih sirovina skoro za sve je osnovni posao. Nema veze da li su to siromašnije ili bogatije, male ili velike romske kuće, jer – kažu u ovom naselju – „kuća se ne jede“.

Zato u romskoj nevladinoj organizaciji „Ruke prijateljstva“ poručuju da je pripadnicima romske populacije neophodna podrška u procesu obrazovanja, da se radi na zapošljavanju pripadnika romske populacije kako bi se smanjilo siromaštvo i rasteretio socijalni sistem.

– Mislimo da treba da se urede prilike u okviru romskih naselja, da im se obezbedi adekvatna infrastruktura i adekvatno mesto za življenje – kažu u ovoj romskoj nevladinoj organizaciji

Predstavnici kraljevačkh Roma ističu da ima mnogo romske dece koja, bukvalno, odrastaju na ulici, prose, iako znaju da je to zabranjeno.

– Okolnosti su takve da su primorani. Od nečega mora da se živi, tako da se pojedina deca snalaze kako znaju i umeju, pa pojedina kradu i otimaju. To sam svojim očima videla i stvano nemam reči. Bolje je raditi i za 100 dinara, nego da neko ide da prosi ili krade ili… ne znam šta još – smatra Slavimirka.

Milica Mitrović, Romkinja iz naselja Romskog 2 u Kraljevu ističe da vrlo često mora da odlučuje da li će socijalnu pomoć da potroši za hranu, da kupi neophodnu obuću ili drva za zimu.

– Imam 10.000 dinara mesečno pomoći i stalno se pitam šta mogu sa tim novcem? Šta mogu? Imam tri dana da jedem ’leba suvoga – vajka se Milica.

Prema rečima Zorana Petrovića iz romske NVO „Ruke prijateljstva“, tokom poslednjih godinu dana broj pripadnika romske populacije koji se zaposlio u Kraljevu, jeste povećan jer se jedan broj njih zaposlio u dve strane kompanije: „Leoni“ i „Eurotay“. Ipak, takvih je svega petanestak.

Kraljevčanka Sandra Joković, poslanica u Narodnoj skupštini , svoju veru da će se život Roma promeniti nabolje bazira na podatku da je, prema nekim istraživanjima, Srbija smanjila stopu siromaštva.

– I u narednom periodu nastavićemo da radimo kako bismo pomagali onima kojima je pomoć potrebna – navela je ona prilikom nedavnog uručenja higijenskih paketa pomoći romskim prorodicama iz dva romska naselja u Kraljevu.

Kraljevo, zanimljivo je, nema veliki broj romskih porodica u odnosu na broj stanovnika i na neke druge opštine i gradove u Srbiji. Prema popisu iz 2011. godine, to je nešto malo više od 2.000 ljudi. Svi oni imaju i koriste mogućnost da svoj položaj probaju da poprave kroz institucije, tvrde predstavnici zvaničnih organa, iako su skoro 90% pripadnika romske populacije – korisnici Centra za socijalni rad.

Da je obrazovanje viza za izlazak iz siromaštva shvatili su, izgleda, samo malobrojni pripadnici romske nacionalnosti. Možda to i jeste najbolji pokazatelj gde najviše treba tražiti mogućnosti za popravljanje položaja Romkinja i Roma u Kraljevu.

M. M. D.

*Stavovi iskazani u tekstu i video prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva