Gde su „uska grla”, pa pacijenti mesecima ne mogu da dođu do specijalista, zašto neki oboleli odbijaju da poveruju u to, a onda i da se leče i kako se izgubilo poverenje u lekare?
Ovo je priča o hrabrosti i upornosti onih koji se bore protiv teških bolesti, o svedočenju onih koji su prošli ili prolaze ovaj teški put. Te priče obolelih i njihovih porodica, ali i lekara koji ih leče, govore o borbi, nadi, i nepokolebljivom duhu koji ih vodi kroz najteže trenutke života. Ovo je treći tekst u serijalu o životu sa najtežim bolestima i njihovom lečenju u Kraljevu i Srbiji, u kojem lekari govore o situaciji u Kraljevu i Srbiji, a pacijenti o svom teškom iskustvu.
Na primedbu da neki pacijenti, sa željom da što pre započnu lečenje, pokušavaju da ubrzavaju proceduru radeći preglede i analize u privatnim klinikama, dr Dragan Jovančević, načelnik Službe za plućne bolesti i tuberkulozu u opštoj bolnici „Studenica“ odgovara da je pulmologija specifična:
– Privatna praksa postoji, ali kod bolesti pluća ona se radi samo u Beogradu. Za razliku od nekih drugih dijagnostičkih procedura, bronhologija je najrizičnija endoskopska metoda, koja zahteva i određene uslove, a to, zbog mogućnosti komplikacija, uz brohnologa, podrazumeva anesteziju i prisustvo grudnog hirurga, koji može da sanira posledice bronhologije u vidu krvarenja koje može da se sanira samo tamo gde postoji grudna hirurgija. To u Kraljevu nemamo. Generalno, vi bronhoskopiju možete uraditi i ovde, i tamo, na isti način. Patohistološki rezultat možete privatno uraditi u Beogradu i znam da je vreme dolaska do dijagnoze tri do pet dana, kao i ovde. Na pacijentu je da izabere.
Dr Jovančević smatra da je u sektoru dijagnostike, bar što se pluća tiče, brzina vrlo dobra. Priznaje da se čekaju patohistološki nalazi, ali iz sasvim drugog razloga:
– Lekarski konzilijumi sada, zbog velikog broja novouvedenih terapijskih protokola, pre svega za kardiološke i imunološke terapije, zahtevaju maksimalno precizne definicije tumorskog tkiva. Do pre 10 godina imali smo dijagnostiku tipa: mikrocelularni i nonmikrocelularni, adeno, plano i na tome se završavalo. Sada se sve to na neki način razvija do genskog materijala, jer ne odgovara svaka vrsta terapije svakoj vrsti genske prezentacije. Zbog toga što su ti lekovi moćni, a skupi, radi se maksimalno precizna dijagnostika patohistološkog materijala koja poneki put zna da traje mesec dana. Tu je, možda, vreme gde pacijent čeka do odluke konzilijuma.
SKENER NIJE SAMO „SLIKANJE“
Na pitanje gde su onda tzv. „uska grla“ bolnice „Studenica“, jer se pacijenti žale da ne mogu da dođu do specijalista, da se dugo čeka na skener i magnetnu rezonancu, dr Jovančević u svom odgovoru prepoznaje nedostatak radiologa kao veliki problem:
– Skener je postao metoda koja je sada tražena za svaki konzilijum, kontrolu, dijagnostiku, a nemoguće je odraditi sve skenere tako brzo. Za hitne slučajeve i za pacijente sa odeljenja to se završava relativno brzo. Mi sada, čak, imamo i skenere, ali je usko grlo broj radiologa. Nažalost, neki dolaze, neki odlaze, bolnica ne može da ih zadrži, niti može da obezbedi potreban broj radiologa. Skener nije samo „slikanje“! „Slikanje“ traje tri minuta, ali slede opis i tumačenje skenera što zahteva najmanje više od pola sata vremena, da radiolog sve precizno definiše.
Načelnik Službe za plučne bolesti otkriva nam i da u bolnici, za potrebe Odeljenja i Službe za plućne bolesti imaju pravo na skener samo za jednog pacijenta dnevno!
– Ima nečega i u odgovornosti ljudi, u tome kad se jave. Primera radi, imali smo nedavno akciju preventivnih pregleda: od 150 pacijenata koji su se javili, 120 su bili nepušači, a u pozivu je bilo navedeno da akcenat treba da bude na pušačima. Nisu se odazvali, dakle, upravo oni „kritični“ – pušači sa dugogodišnjim stažom i sa određenim predispozicijama za plućne bolesti.
POSTOJE I PACIJENTI KOJI NE ŽELE DA SE LEČE!
Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, među 40 zemalja Evrope, svrstava u grupu sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. je mestu), ali se po visokom riziku umiranja od malignih bolesti u Evropi nalazi na drugom mestu (odmah iza Mađarske).
– I što se tiče karcinoma pluća, mi smo stalno u vrhu. Kao zemlja drugi smo u Evropi po obolevanju od karcinoma pluća, i kod muškaraca, i kod žena. Tu nema nekog dobrog pomaka. Pomak postoji u terapijskom pristupu i uvođenju novih terapijskih linija, ali kod pacijenata sa tumorima pluća, od 10 novootkrivenih tumora samo su jedan do dva operativni, jer su otkriveni na vreme. Generalno, pacijenti i dalje zadržavaju stare navike da relativno kasno dolaze i ne prepoznaju svoje simptome. Možda ih i prepoznaju, ali tim simptomima ne pridaju preveliki značaj. Prošle godine u Kraljevu je zadržan raniji broj od 100 do 130 novootkrivenih pacijenata na godišnjem nivou.
Pitamo dr Jovančevića da li je bilo tako i pre 2020, odnosno pre početka pandemije kovida 19?
– Bilo je! Možda nije tako bilo pre 15 ili 20 godina, ali tada ni dijagnostika nije bila dobra kao sada. Tada su pacijenti možda kasno dolazili zbog nekih drugih stvari. Generalno, primetan je apsolutni rast broja ljudi sa tumorima pluća u Kraljevu što se i očekuje zbog pušenja i loših zdravstvenih navika, a delom i zbog straha pacijenata i zanemarivanja tegoba. Neki put je sve drugo preče nego zdravlje.
Nažalost, kaže naš sagovornik, postoje i pacijenti koji ne žele da se leče i koji ne žele da rade dijagnostiku:
– Mnogi dolaze kada je njihovo opšte stanje već vrlo loše i kada generalno, sem palijativne terapije, ne možemo da im pružimo gotovo ništa drugo.
KAKO SE IZGUBILO POVERENJE U LEKARSKU REČ?
Zbunjeni pitamo: kako je moguće da ne žele da se leče ako su već došli kod lekara i dobili potvrdu da su bolesni?
– Bili biste još više šokirani kada biste mogli lično da upoznate dijapazon pacijenata od 40 do 70 godina. Jednostavno, kod nekih ima želje za nekom vrstom odlaganja lečenja, verovatno iz straha. Čini mi se da je u poslednje vreme osnovni protivnik suštinskom lečenju internet i dostupnost informacija. Mnogi pacijenti čitaju svašta, mnoge tegobe tumače na drugačiji način, mnogi žele da u tim nekim drugim informacijama nađu drugu vrstu razloga zbog kojih su bolesni. Jednostavno, izgubilo se poverenje u lekarsku reč i smatra se da rešenje postoji na drugoj strani, ali što se tiče karcinoma, rešenja na drugoj strani – ne postoje! – kategoričan je dr Jovančević.
Dešava se, kaže naš sagovornik, da tumor pluća bude dijagnostikovan kod pacijenata od 40 godina, ali je najučestaliji kod onih između 55 i 70 godina, što se povezuje sa pušačkim stažom od 30 do 40 godina. Postoji i veliki broj pacijenata kod kojih se tumor pluća otkriva sa 80 i više godina, ali oni se ne operišu, već se terapija prilagođava njihovim godinama, a kod starijih osoba tumori, kaže naš sagovornik, sporije i rastu.
– Saveti pacijentima su ono što svaki put pričamo: poseta lekaru, prekid pušenja, da se ne zanemarju simptomi. Morate doći na prvi pregled, a sve posle toga ide svojim tokom. Ako negde postoji neka vrsta pravilnog redosleda to je, verujte, u onkologiji – kaže dr Jovančević.
(U sledećem nastavku: Strah od dijagnoze)
*Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”
Zdravstveni centar STUDENICA je sada ravnoj nuli cast izuzecima.Nema ko da nas leci vise , kad jedna doktorka kaze kakve veze ima uho i nos kad ja samo zbog svog supruga citala sam medicinsku literaturu i trazim snimanje glave jer to su simptomi aneurizme ona kaze post kovid …sta reci osim DIPLOME NA PROVERU,A DA NE PRICAMO O CEKANJU I DRUGIM BEZOBRAZLUCIMA …