Dovoljno je nekoliko hladnih dana i početak grejne sezone da se na ekranima telefona ponovo pojave poznate boje. Aplikacije upozoravaju na loš kvalitet vazduha, građani komentarišu vrednosti PM čestica, a u cilju zaštite zdravlja, preporuka je da se smanji boravak napolju. Posle toga, najčešće – čekamo da se vazduh „popravi“. Ali, šta ako problem nije samo u tome kakav vazduh dišemo, već i u tome koliko građani uopšte mogu da utiču na odluke koje bi taj vazduh trebalo da učine čistijim?
Upravo od tog pitanja polazi projekat „Zajedno za čistiji vazduh u lokalnim zajednicama – Mi znamo kako!“, koji UG Novi Put realizuje u partnerstvu sa LAG Šabac, na teritoriji Kraljeva i Šapca. Projekat se sprovodi u okviru projekta “Navigator Zelene agende” koji sufinansira Evropska unija, a sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Od merenja zagađenja do pitanja – šta piše u gradskim dokumentima?
Priča o zagađenom vazduhu obično počinje brojkama. Ovaj projekat pokušava da ode korak dalje – do lokalnih politika, budžeta i odluka. Jer, između podatka da je vazduh loš i mogućnosti da on jednog dana bude bolji, nalazi se čitav niz pitanja: da li lokalni planovi odgovaraju stvarnim izvorima zagađenja, koliko se primenjuju, koliko se ulaže u energetsku efikasnost i čistije energente, da li građani imaju priliku da donosiocima odluka kažu šta smatraju prioritetom.
Projektni dokument upravo nedovoljnu komunikaciju između institucija i građana prepoznaje kao jedan od problema. Navodi se da građani jesu svesni zagađenja, ali da se često osećaju nemoćno, između ostalog zbog nedostatka transparentnih podataka i komunikacije sa lokalnim institucijama. Zato je prvi važan posao manje vidljiv od merenja PM čestica, ali možda dugoročno važniji: analizirati šta Kraljevo već ima od javnih politika, gde su njihove slabosti i šta može da se promeni.
Kraljevo treba da dobije konkretnu inicijativu
Nije zamisao projekta da se završi analizom i još jednim dokumentom koji će ostati na nečijem računaru. U Kraljevu je pokrenuta inicijativa za usvajanje Lokalnog programa energetske efikasnosti, dok je u Šapcu akcenat na inicijativi za novi ili revidirani Plan kvaliteta vazduha.
Pre toga građani, organizacije i stručnjaci učestvovali su u javnim debatama i davali svoje predloge, a inicijative će biti zvanično dostavljene lokalnim donosiocima odluka. To je, zapravo, deo projekta koji ga čini zanimljivim za građane: od njih se ne očekuje samo da budu publika kojoj će neko objasniti da je zagađenje štetno. Ideja je da postanu učesnici i da svojim predlozima i sugestijama utiču na poboljšanje lokalnih javnih politika u oblasti energetike i kvaliteta vazduha.
Analize obuhvataju postojeće lokalne strategije, sisteme praćenja i budžete i pokušavajuda da utvrde koliko oni odgovaraju izvorima zagađenja i potrebama građana. Na osnovu tih nalaza trebalo bi da nastanu predlozi za promene lokalnih javnih politika.
Zašto je energetska efikasnost priča o vazduhu?
Na prvi pogled, izolacija zgrada, način grejanja i kvalitet vazduha mogu izgledati kao odvojene teme. U stvarnosti su čvrsto povezane. U projektnom dokumentu kao važni izvori problema izdvojeni su zastareli sistemi grejanja na fosilna goriva i niska energetska efikasnost objekata. Posebno tokom grejne sezone, kada raste potrošnja energenata, posledice postaju vidljive i u vazduhu koji građani udišu. Zato pitanje energetske efikasnosti nije samo pitanje računa za grejanje. To je i pitanje koliko energije trošimo da zagrejemo loše izolovane kuće i zgrade, čime ih grejemo i koliko toga na kraju završava u vazduhu?
Dva grada, ali problem ne staje na njihovim granicama
Kraljevo i Šabac suu ovom projektu dve lokalne tačke jedne šire priče. Planiran je i regionalni okrugli sto koji će okupiti predstavnike više gradova i opština centralne i zapadne Srbije, organizacije i stručnjake. Cilj nije samo razmena iskustava: već usvajanje preporuka i mogućih mehanizama saradnje. Jer vazduh, za razliku od administracije, ne zna gde prestaje teritorija jednog grada, a počinje drugog.
Možda je upravo to najvažnija ideja ovog projekta. Građani ne mogu da biraju kakav će vetar duvati, niti mogu sami da uklone svaki izvor zagađenja. Ali – mogu da traže da znaju šta njihov grad planira, koliko za to izdvaja, šta je urađeno i šta tek treba da bude urađeno. Zato bi uspeh ovog projekta bilo pogrešno meriti brojem održanih sastanaka, podeljenih letaka ili učesnika na debatama. Mnogo važnije pitanje biće šta će ostati posle njih. Da li će predlog građana postati dokument na stolu donosilaca odluka – a zatim i odluka koja se zaista sprovodi?
To je tačka na kojoj priča o zagađenom vazduhu prestaje da bude samo priča o vremenskim uslovima i PM česticama i postaje ono što zapravo jeste: priča o lokalnoj politici i odgovornosti prema ljudima koji taj vazduh svakoga dana dišu.
