Master vaspitač po obrazovanju, slikarka iz hobija, Tijana Bogojević je još 2018. spojila dve stvari koje voli i ponudila uslugu koja tada u Kraljevu gotovo da nije postojala. Danas oslikavanje lica radi kao dodatni posao, a termine često zakazuje unapred
Nekada nova poslovna ideja ne nastaje iz velikog plana, već iz vrlo jednostavnog pitanja: šta umem da radim, šta volim i da li je nekome to potrebno? Tijana Bogojević iz Kraljeva na to pitanje odgovor je pronašla pre osam godina. Po obrazovanju je master vaspitač, ali nakon završetka školovanja nije uspevala da pronađe posao u struci. Sa druge strane, rad sa decom joj je bio blizak, a slikanje dugogodišnji hobi. Umesto da te dve stvari ostanu potpuno odvojene, odlučila je da ih spoji.
– Po završetku školovanja nikako nisam uspevala da nađem posao u struci. Kako volim rad sa decom, a celog života mi je hobi slikanje, odlučila sam da spojim te dve ljubavi i ponudim oslikavanje lica na dečijim rođendanima. Videla sam da jedna devojka to radi u Beogradu i pomislila da bih mogla da pokušam isto u Kraljevu – priča Tijana.
Kada je počela, 2018. godine, kaže da u Kraljevu gotovo da nije bilo drugih koji su nudili takvu uslugu. Danas je oslikavanje lica uobičajen deo mnogih dečijih rođendana. Deca biraju junake iz crtanih filmova i video-igara, životinje, cveće, zastave ili grbove omiljenih fudbalskih klubova. Iza nekoliko minuta potrebnih da nastane jedan crtež, međutim, stoji mnogo više od same sposobnosti crtanja.
Nije dovoljno lepo nacrtati – mora i brzo
Rad sa decom traži poseban ritam. Dete često vrlo precizno zna šta želi, ali nema mnogo strpljenja da dugo sedi. Istovremeno, na jednom rođendanu može biti mnogo dece koja čekaju svoj red.
– Važno je razumeti šta je dete zamislilo, ali i raditi brzo. Deca se unervoze ako oslikavanje dugo traje, a potrebno je da u predviđenom vremenu stignu na red svi koji žele crtež – objašnjava Tijana.
To je vremenom postala veština za sebe: izabrati motiv, prilagoditi ga licu deteta i završiti ga dovoljno brzo, a da rezultat i dalje izgleda dobro. Ponekad se pojavi i zahtev koji joj nije poznat.
– Dešavalo se da ne znam ko je neki lik iz video-igre. Onda brzo uzmem telefon, pronađem kako izgleda i snađem se. Deca su vrlo iskreni kritičari – odmah znaju da li je to ono što su zamislila – kaže.
Umetnost na koži traži i odgovornost
Za razliku od slikanja na papiru ili platnu, ovde je površina dečije lice. Zato izbor materijala nije samo pitanje kvaliteta crteža. Tijana kaže da koristi boje namenjene oslikavanju kože, na bazi vode, a posebnu pažnju posvećuje čistoći pribora.
– Pošto se radi na osetljivoj dečijoj koži, veoma je važno da boje budu kvalitetne i namenjene upravo tome, kao i da pribor bude čist, kako bi se smanjio rizik od iritacije – kaže ona.
Veliki deo tehnike, posebno u početku, savladavala je putem interneta – gledajući kako drugi rade, vežbajući poteze i tražeći načine da motiv prilagodi kratkom vremenu koje ima na raspolaganju.
Od hobija do dodatnog prihoda
Tijana svoj posao ne predstavlja kao veliku poslovnu priču. Za nju je to i dalje nešto što voli da radi. Ali, činjenica da interesovanje traje godinama i da se termini često rezervišu unapred pokazuje nešto drugo: hobi je pronašao svoje tržište.
– Za mene je ovo i hobi i dodatni izvor prihoda. Posao me rasterećuje i ispunjava, tako da sam zadovoljna što sam odlučila da ga radim – kaže ona.
Upravo tu njena priča izlazi iz okvira dečijih rođendana. Jer, njen početak nije bio zasnovan na velikom ulaganju niti na sigurnosti da će ideja uspeti. Počela je od veštine koju je već imala i potrebe koju je prepoznala u svom gradu. U vreme kada se često govori o tome da posla nema dovoljno ili da diploma ne garantuje zaposlenje, njen primer pokazuje jednu drugu mogućnost: znanje stečeno kroz obrazovanje ne mora da bude jedino od čega se može živeti, a hobi ne mora zauvek da ostane samo hobi.
Tijana zato mladima savetuje da ne čekaju isključivo posao za koji su se školovali ukoliko vide da mogu da ponude nešto drugo.
– Treba pogledati šta čovek zna, u čemu je dobar i postoji li za to interesovanje. Nekada upravo ono što radimo iz zadovoljstva može da postane nešto od čega možemo i da zaradimo – kaže ona.
Oslikavanje lica tako je u njenom slučaju ostalo umetnost i igra, samo je vremenom dobilo i treću dimenziju – vrednost koju je neko spreman da plati.
A. P.
