Rod kajsije u kraljevačkim selima prethodne tri godine uglavnom je odnosio mraz. Ove godine uslovi za njen razvoj bili su gotovo idealni, pa je rod obilan u skoro svim zasadima. Domaći voćari, međutim, nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo, jer visoku rodnost ne prati i dobra otkupna cena.
Predrag Perišić iz sela Bukovica kod Kraljeva obrađuje 14 hektara pod voćem, dok kajsiju gaji na površini od hektar i po.
Cenom od 50 do 80 dinara za kilogram, koliko se ove godine plaća kajsija, Perišić nije zadovoljan. Smatra da bi za održivu proizvodnju i zaradu voćara cena morala da bude od 100 do 120 dinara po kilogramu.
Kada kajsija rodi jednom u četiri godine, kaže Perišić, ovakva cena ne može da pokrije ni troškove održavanja zasada.
U pokušaju da umanji štetu od prolećnih mrazeva, prošle godine kupio je pokretni grejač za voćnjak, koji od mraza može da zaštiti parcelu površine do tri i po hektara. Rezultata, međutim, nije bilo. Mašina može da podigne temperaturu u voćnjaku za oko tri stepena, ali su mrazevi koji su prošlog proleća pogodili bukovičke voćnjake spuštali temperaturu i do minus sedam stepeni.
Zbog toga se Perišić ne oslanja samo na kajsiju. Na ostalim parcelama gaji višnju, trešnju, šljivu, jabuku i krušku.
Berba trešnje je završena, dok je berba višnje šumadinke, koja kasnije sazreva, još u toku. I kod ovog voća cene su, prema rečima voćara, podbacile i niže su za 30 do 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Danas ne možemo znati kako će tržište tretirati jabuku, krušku i šljivu, koje ove godine, poput kajsije, beleže visoku rodnost.
Predrag Perišić posebno se uzda u jabuku. Na njegovom imanju ona je u najintenzivnijem zasadu od svih voćnih vrsta. Jabuku gaji na šest i po hektara, a čitav zasad nalazi se pod protivgradnom mrežom.
Kompletan ovogodišnji rod Predrag planira da smesti u hladnjaču i sačeka bolju cenu. Ipak, ostaje pitanje da li će troškovi čuvanja plodova u hladnjači nadmašiti rast cene koji se očekuje na jesen?
Aleksandar Raković
