Uticaj medija i društvenih mreža na stavove i ponašanje tinejdžera i nemogućnost starijih da promene sagledaju iz neke druge, osim iz perspektive „kako je to bilo u moje vreme“, stvorio je novu vrstu jaza između onih koji su mladi danas i onih koji su to nekada bili.
Onako kako se trude da izbalansiraju obroke ili treninge, neophodno je da odrasli nauče da balansiraju upotrebu tehnologije i da kontrolišu sebe, kako bi bili u stanju da razumeju kako moderne tehnolgije utiču na mlađe generacije
Emisija poput „Kocka, kocka, kockica“ ili „Kolariću paniću“ uz koje su odrastale mnoge generacije – na televizijskim kanalima odavno nema, ali – ni uticaj radija i televizije na decu i tinejdžere odavno nije kao nekada. Sada su tu popularni „Zaga i Filip“, „Baka Prase“, Tik Tok junaci i mnogi drugi YouTube influenseri koji oblikuju današnje generacije.
Odraslima je svojstvena začuđenost „kakva su ova današnja deca“, a stručnjaci kažu da ona dolazi zbog straha od nerazumevanja promena u ponašanju dece i mladih, pre svega pod uticajem medija i društvenih mreža.
Stručnjaci, međutim, poručuju i da starije generacije moraju da pokušaju da sagledaju te promene i van perspektive kako je to bilo „u njihovo vreme” i da pokušaju da shvate da su promene prirodna stvar.
Kako naći pravu meru i izbeći negativne uticaje i posledice preterane upotrebe digitalne tehnologije? Odgovor se, kažu stručnjaci za medijsku pismenost, krije u izrazu „balansirana upotreba tehnologije“. Onako kako se trudimo da izbalansiramo obroke ili treninge, neophodno je da najpre odrasli balansiraju upotrebu tehnologije i da kontrolišu sebe, kako bi bili u stanju da razumeju kako moderne tehnolgije utiču na mlađe generacije. Neosporno je da moderna tehnologija utiče na mozak i na ponašanje, i u pozitivnom i u negativnom kontekstu.
Medijska pismenost, objašnjavaju stručnjaci, nije toliko kritička veština, to je pre veština da se misli kritički.
Endi Radok, profesor na Univerzitetu Monaš (Australija) kaže da je medijska pismenost sposobnost da se razume šta se dešava na ekranu pred vama i da se razvija sposobnost da se komentariše ono što je omogućilo da se taj sadržaj nađe na ekranu, kao i ono što će uslediti nakon tih slika i snimaka.
Da bismo razvili kritičku veštinu, neophodno je da razumemo šta su medijski sadržaji, kako nastaju i ko ih je kreirao.
Kada jutjuberi dele sa svojim pratiocima medijske sadržaje, treba da razmislimo – kome će korosititi to što masovno otvaramo njihove video klipove, čak i kada smo sigurni da iz njih nećemo saznati nešto lepo, možda čak ni čuti ono što nas interesuje, već smo pratioci ili „subskrajberi“ samo zato što su to neki od naših drugara?
Jutjuberi, influenseri (osobe koje imaju moć da utiču na veći broj svojih pratilaca koji joj veruju, jer je u nekim okolnostima izgradila taj kredibilitet), nisu vođeni samo emocionalnom potrebom da se iskažu ili da sa pratiocima dele detalje iz svog privatnog ili poslovnog života, već i željom da na taj način zarade.
Zbog toga je uloga roditeja neophodna, jer su oni ti koji moraju da postave neka pravila i ograničenja i da redovno razgovaraju sa svojom decom o tome, da im ukazuju na probleme i da pokušavaju da „budu u toku“ sa sadržajima koje njihova deca konzumiraju.
Nije problem rast gledanosti njihovih medijskih sadržaja kada šalju pozitivne i edukativne poruke (ponekad i jezikom koji se odraslima možda ne dopada, ali to ne umanjuje kvalitet takvih poruka), ali jeste problem kada poruke influensera i jutjubera mladima mogu da se označe kao „skandalozne“, kada iniciraju svađe sa drugim poznatim influenserima (jer to itekako podiže interakcije sa pratiocima)…
M. M. D.
naslovna fotografija: foto Mateus Campos Felipe, Unsplash
*Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi iskzani u njemu su stavovi autora, a ne organa koji je dodelio sredstva
